
Министарство за дијаспору испунило је обећање. Влада је (једногласно) усвојила текст закона о дијаспори и овај акт ушао је у скупштинску процедуру. Вест је сама по себи позитивна, али... Ми у Србији и трећина оних који живе ван земље, а држављани су Србије, сигурно нећемо бити у бољој ситуацији ни када овај закон усвоји Парламент. Зашто?
Зато што закон не може да промени однос државе према људима из расејања и њиховим објективним проблемима.
Зато што се једним законом не могу предвидети и обухватити све области, институције, канцеларије и појединци који се неретко погрешно или некоректно односе према људима који живе изван матице и понекад им је потребна помоћ или услуга.
Зато што у једном закону не може да се искаже колико и како је све важна помоћ коју наши људи из света пружају својима у домовини, па и целој држави, шаљући годишње око пет милијарди долара.
Уместо свега тога, знамо да ће по новом закону бити формирана скупштина дијаспоре са 44 делегата у чијем ће раду учествовати и председник државе, и премијер, и министри и представници најважнијих националних институција.
Тешко је, међутим, веровати да и у овом ресору, као и у свим другим, предност за чланство у Скупштини неће имати састав близак странци која води Министарство. А тада би се могло десити да делегати више делују као представници странке у дијаспори него као представници дијаспоре у матици.
Зоран Чадеж
КОМЕНТАРИ