Прилози

Лидер Словеначке националне странке (СНС) Змаго Јелинчич је оценио да је његов предлог новог цртања граница на тлу бивше Југославије од користи и за Србију, а не само за Словенију, која има територијални проблем са суседном Хрватском.
Он је у интервјуу за франкфуртске „Вести” рекао да је његова странка покренула иницијативу код словеначке владе, али и код Савета Европе и других европских институција да се организује међународна мировна конференција како би се коначно ставила тачка на међудржавне границе, јер такве конференције заправо није ни било.
„Учествовале би све бивше југословенске републике, осим Македоније, која није била обухваћена ратом 90-их, као ни Косово, које је унутрашње питање Србије”, рекао је Јелинчић
„Паралелно ћемо организовати у Брчком другу међународну конференцију о сукцесији Јадранског мора и питања државних граница. Из сваке републике била би под два реферата на ову тему”, објаснио је он.

Министарство за дијаспору испунило је обећање. Влада је (једногласно) усвојила текст закона о дијаспори и овај акт ушао је у скупштинску процедуру. Вест је сама по себи позитивна, али... Ми у Србији и трећина оних који живе ван земље, а држављани су Србије, сигурно нећемо бити у бољој ситуацији ни када овај закон усвоји Парламент. Зашто?
Зато што закон не може да промени однос државе према људима из расејања и њиховим објективним проблемима.
Зато што се једним законом не могу предвидети и обухватити све области, институције, канцеларије и појединци који се неретко погрешно или некоректно односе према људима који живе изван матице и понекад им је потребна помоћ или услуга.
Зато што у једном закону не може да се искаже колико и како је све важна помоћ коју наши људи из света пружају својима у домовини, па и целој држави, шаљући годишње око пет милијарди долара.

Председник Владе Републике Српске Милорад Додик оценио је да је високи представник у БиХ Валентин Инцко, очигледно подлегао утиску који је стварала једна група из ОХР-а, која је била увек против РС и на бази тога је и конципирала извештај који је Инцко представио у Савету безбедности УН.
"Тај извјештај се не односи на период од када је он дошао, већ на неки ранији период, када Инцко није ни био овде присутан", рекао је Додик за РТРС.
Премијер Српске је нагласио да се из неких кругова међународне заједнице увек почне да ствара депресивна ситуација пред седницу Савјета за провођење мира.
"Као што се можете сетити, пре мартовске седнице Савета за провођење мира била је узаврела атмосфера. После тога два месеца нико ништа није проговорио и ево сада се припрема нова седница Савета где се одлучује хоће ли бити међународне заједнице или неће и опет се сада покушавају да пласирају стари клишеи и стеротипи", рекао је Додик.
Он је поручио да РС иде даље са својим развојем и да Српска поштује Дејтонски споразум и у оквирима тог спопразума прихвата и поштује територијални интегритет БиХ.

Фондација лорда Бајрона је прошлог петка организовала два симпозијума на Универзитету у Торонту и у Краљевском канадском војном институту на којима се расправљало о новим америчким претњама регионалној стабилности на Балкану и притисцима на Републику Српску.
Они који не прате догађаје на Балкану не придају много значаја овој теми. Ипак, корени нове балканске иницијативе челника администрације америчког председника Бакара Обаме потичу од највеће неправде која је учињена једном народу крајем 20. и почетком 21. века. Од 90-тих, кад су земље чланице НАТО под командом америчког председника  Била Клинтона допринеле насилном распарчавању  Југославије, да би затим срамно и непотребно напале Србију а онда и окупирале јужну српску покрајину Косово-Метохију.... па све до данас, америчка администрација је “успех“ своје спољне политике мерила степеном наметања своје воље Балкану.
Бомбардовањем Србије “је суштински промењен  целокупни оквир мировног и безбедносног поретка у свету“, изајвио је Џејмс Бисет, председник Фондације на почетку своје уводне речи. „И док се у земљама Запада и Америци инсистира на поштовању закона, те исте земље не поштују закон на Балкану.“
Бивши канадски амбасадор у Југославији сматра да је “тужно што се садашња влада Србије одриче свега чега се Србија вековима поносила само да би постала чланица ЕУ или НАТО.“ Бисет је мишљења да Србија треба да остане неутрална и да се не учлањује ни у НАТО а ни у ЕУ. “За чланство у ове организације Србија би платила превелику цену,“ изјавио је Бисет.

Како повећати прилив новца из дијаспоре и подстаћи његово улагање у привреду, уместо у личну потрошњу, тема је конференције за новинаре, одржане данас у Београду, у организацији Дијаспора групе и Министарства за дијаспору Републике Србије.
У Србију се сваке године из дијаспоре слије више од 5 милијарди долара, што представља готово половину буџетског дефицита земље и сама та чињеница најбоље сведочи о огромном,али и недовољно признатом финансијском потенцијалу дознака из иностранства. То је истакнуто на данашњој конференцији за новинаре на којој су учествовали представници Министарства за дијаспору, Привредне коморе Србије, банака и Дијаспора групе, која окупља представнике нашег расејања из целога света.
Према речима Ђорђа Прстојевића, помоћника министра за дијаспору, задуженог за економска питања, велика финансијска средства која из дијаспоре стижу у Србију могла би бити значајна полуга бржег развоја домаће привреде и изласка из економске кризе. Нажалост, највећи део тих средстава завршава у потрошњи, а само мали део се инвестира, па је наш приоритет да тај новац већим делом усмеримо ка отварању нових фирми и нових радних места, истакао је Прстојевић.

Срби су, како се уочи првог великог туристичког таласа чини, пожељни гости на Јадрану, пише загребачки „Вечерњи лист”, додајући да су становници суседне државе „добри ванпансионски потрошачи, широке руке на напојницама, гурмани који на својим непцима не осећају рецесију... а само пет сати вожње удаљени”.
У тексту објављеном данас на Интернет сајту загребачког дневника, наводи се да тако размишљају хрватски туристички радници, „посве лишени, барем када је реч о северном Јадрану и Истри, баласта догађаја од пре петнаестак година”.
Лист наводи да су се, после Далматинаца, у Србију, с позивницом за летовање, упутили и из Туристичке заједнице Приморско-горанске жупаније, која је представљање туристичке понуде Кварнера и Либурније одржала на неколико места у Београду и Новом Саду.
Интереса није недостајало, наводи „Вечерњак” и додаје да је „сезону доласка Срба на Либурнију службено отворио први потпредседник Владе и министар полиције” Ивица Дачић, а да се тамо већ одомаћио бивши тениски ас Слободан Живојиновић. Осим што им је Кварнер - Нови, Опатија, Стара Башка - дестинација за одмор, породица Живојиновић, како лист неслужбено дознаје, озбиљно размишља и о пословном улагању.

Челни људи америчког "Џенерал моторса" затражиће, на препоруку владе, судску заштиту од банкрота или ове недеље или почетком јуна, објавио је "Вашингтон пост".
Компанија би могла да рачуна на 30 милијарди долара помоћи од државе, пише лист, позивајући се на изворе блиске преговарачима компаније и администрације председника САД Барака Обаме.
Износ улагања од око 30 милијарди долара нешто је што би се још могло мењати, али та сума би повећала инвестиције федералне владе у ГМ на скоро 45 милијарди долара, истиче лист и наводи да би влада тиме имала 50 одсто удела у новом, поузданијем и много конкурентнијем ГМ-у.
Договор о уласку ГМ-а у стечајни поступак објављен је истовремено када је лист, позивајући се на изворе из ауто-индустрије, објавио да би "Крајслер" могао да изађе из банкрота већ следеће недеље.
"Крајслер" излази из минуса
"Крајслер" је затражио привремно банкротство, како би се ослободио дугова према повериоцима. Амерички гигант би тада могао да уђе у посао са италијанским "Фијатом", што је, по многима, једини начин да се компанија подигне на ноге.

Министар за дијаспору Срђан Срећковић изјавио је да ће упркос светској економској кризи, ове године наша дијаспора послати у Србију више новца него претходних година, што ће у знатној мери допринети макроекономској стабилности земље и очувању животног стандарда грађана.
"С обзиром на то да се ове године очекује мање инвестиционих прихода из иностранства, ниво девизних дознака из дијаспоре требало би да буде исти или већи него протеклих година, када је у матицу стизало просечно четири милијарде долара годишње, а 2007. године чак 4,9 милијарди", рекао је Срећковић у интервјуу Танјугу. Срећковић је истакао да седмина свих економских вредности створених у Србији потичу од девизних дознака из дијаспоре, због чега је, како је истакао, важно да креатори нашег привредног система постану свесни економског потенцијала дијаспоре.
"Зато нашим потенцијалним инвеститорима из дијаспоре треба у што већој мери понудити конкуретне инвестиционе пројекте, како та средства не би одлалазила у крајњу потрошњу", истакао је Срећковић, који очекује да ће, осим дознака, наша дијаспора наставити са инвестирањем у многе регионе Србије.

Јованка Броз, удовица бившег председника СФРЈ, последњих недеља је поново предмет медијске пажње. Посете двојице министара Владе Србије у кући у којој живи од Титове смрти, Расима Љајића и Ивице Дачића, опет су скренуле пажњу јавности на, у најмању руку, чудан положај некадашње прве даме из времена када је Југославија била велика и поштована земља.
Министри Љајић и Дачић су после ових посета изјавили да ће учинити оно што је у њиховој надлежности да се њена ситуација побољша. То је био и повод да се о њој изнова пише уз обиље спекулација и сензационалистичких детаља који њен случај прате већ готово три деценије.
Сама Јованка Броз за све ово време није се ниједном огласила у јавности. Иако су јој се обраћали новинари из неких најугледнијих редакција света, уљудно је одбијала да говори о себи, мада је од хонорара који су јој за то нуђени могла пристојно да живи.
За „Политику” је, међутим, прошле недеље пристала да, први пут, одговори на неколико новинарских питања.
Зашто сте престали да сваке године, 4. маја, на дан Титове смрти, одлазите у Кућу цвећа и на мермерну плочу која покрива гроб положите свој букет?

Хиљаде југоносталгичара и симпатизера Јосипа Броза Тита похрлиле су данас у његов родни Кумровец, како би прославили 117. годишњицу његовог рођења и Дан младости.
За фотографисање уз Титов кип чекало се у непрегледним колонама, а обожаватељи су га засули цвећем. Транспаренти, капе "титовке", југословенске заставе и фотографије бившег југословенског председника и ове су године били неизоставан декор. Све је било пропраћено певањем југоносталгичних песама, међу којима и обавезне заклетве "Друже Тито, ми ти се кунемо!".
У малом Кумровцу данас се, према неким проценама, стиснуло чак десетак хиљада људи из свих крајева Хрватске, али и из Словеније и БиХ. Томислав Бадовинац, председник Савеза друштва "Јосип Броз Тито", на централном скупу, критиковао је што су најновије масовне гробнице, без пуно размишљања, одмах стављене на терет Титове душе. "Злочини су почињени и то нити можемо, нити желимо порицати", рекао је Бадиновац, који је критиковао и говор Андрије Хебранга у Блајбургу, јер је, "по питању Јосипа Броза Тита и тужилац и судија, и без доказа га је прогласио злочинцем".