
Председник Владе Републике Српске Милорад Додик, изјавио је данас да је Запад на Косову и Метохији дозволио развој чисто муслиманске државе у срцу Европе, док у БиХ не би дозволио Србима и Хрватима да се одвоје и оставе Бошњацима контролу над сопственом државом.
Додик је у интервјуу телевизији "Русија данас" рекао да је приликом проглашења независности КиМ са Запада стизао аргумент да је заједнички мултиетнички живот немогућ и да је то разлог за отцепљење од Србије.
"Сада чујемо да мултиетнички живот мора да буде изграђен на КиМ. То је веома чудан став, зато што, ако мултиетнички живот није био могућ пре годину дана, како може бити могућ у будућности?", упитао је Додик.
На питање да ли ће РС икада ступити о односе са независним Косовом, Додик је одговорио да неће, док односе са Косовом не уреди Србија.
"Ми нисмо самостална држава, али можемо да утичемо на институције БиХ, које никада неће признати независност КиМ", нагласио је Додик. Он је оценио да део Косова и Метохије који је већински насељен Србима треба да остане у Србији, по истом принципу по коме су се Албанци одвојили од Србије.
Премијер РС рекао је да је јасно да је Запад у спору са исламским светом и да му је потребна оаза као пример да није у сукобу са исламом, него са екстремистичким организацијама.
"Наравно, тај однос је много комплекснији, а значајан фактор су нафтна поља у разним арапским земљама. Када је Запад признао КиМ, то је протумачено као доказ да се Запад не противи исламу као таквом, иако је, полузванично, више западних званичника изјавило да никада неће дозволити оснивање чисто исламске државе у Европи", рекао је Додик.
Председник Владе РС оценио је да је парадоксално то што је Запад на Косову дозволио бујање муслиманске државе, али у БиХ не би дозволио Србима и Хрватима да се одвоје и оставе Бошњацима контролу над сопственом државом.
Додик је рекао да заједнички живот Срба, Бошњака и Хрвата у БиХ мора да буде заснован на узајамном поштовању, без наметања своје воље са било које стране и без прегласавања.
Додик је подсетио да је током рата у БиХ стигло око 4 000 муџахедина и да их у Федерацији БиХ данас има око 140, да су се они поженили и засновали породице, а четворица или петорица су послати у Гвантанамо.
"Значајан број босанских муслимана сматра да им треба дозволити да се врате овамо, али ми мислимо да их треба послати у земље њиховог порекла, иако постоји шанса да ће тамо морати да се суоче са оптужницама. Зато је то веома компликовано и фрустрирајуће питање на које нема јасних одговора", закључио је премијер РС у интервјуу телевизији „Русија данас".
С.В.-СРНА