
Како повећати прилив новца из дијаспоре и подстаћи његово улагање у привреду, уместо у личну потрошњу, тема је конференције за новинаре, одржане данас у Београду, у организацији Дијаспора групе и Министарства за дијаспору Републике Србије.
У Србију се сваке године из дијаспоре слије више од 5 милијарди долара, што представља готово половину буџетског дефицита земље и сама та чињеница најбоље сведочи о огромном,али и недовољно признатом финансијском потенцијалу дознака из иностранства. То је истакнуто на данашњој конференцији за новинаре на којој су учествовали представници Министарства за дијаспору, Привредне коморе Србије, банака и Дијаспора групе, која окупља представнике нашег расејања из целога света.
Према речима Ђорђа Прстојевића, помоћника министра за дијаспору, задуженог за економска питања, велика финансијска средства која из дијаспоре стижу у Србију могла би бити значајна полуга бржег развоја домаће привреде и изласка из економске кризе. Нажалост, највећи део тих средстава завршава у потрошњи, а само мали део се инвестира, па је наш приоритет да тај новац већим делом усмеримо ка отварању нових фирми и нових радних места, истакао је Прстојевић.
У том циљу, Министарство за дијаспору је и покренуло иницијативу са Привредном комором Србије и основало мрежу регионалних привредних центара, у којима се наши људи из иностранства могу упознати са свим детаљима о могућностима и правном регулативом улагања у српску привреду.
И по речима Михајла Весовића, потпредседника Привредне коморе Србије, формирањем мреже тих центара створена је добра инфраструктура, која би требало да подстакне инвестиције наших људи из расејања. Препознавши значај дијаспоре за економски развој Србије, у Привредној комори је основан посебан Центар за дијаспору, који координира мрежу локалних центара на регионалном нивоу. Весовић посебно указује на огроман потенцијал наше дијаспоре и у трансферу идеја и најновијих технолошких знања, као и пословних веза у иностранству, што би могло подстаћи и укупне инвестиције у нашу привреду. Према његовим речима, од око 5 милијарди долара који годишње стижу у Србију, свега 800 милиона су регистровани приходи, који стижу посредством пословних банака, док остатак улази неформалних каналима. У том контексту, сугерише се банкама да укину провизије на трансфер новца, што би свакако подстакло легалне токове новца, а и ојачало сам банкарски систем.
Зорицa Регељац