Горан Пенев из Центра за демографска истраживања Института друштвених наука каже да је таква перспектива могућег демографског кретања мање-више реална.
- То су математичке симулације које показују шта би се десило са бројем становника ако се остваре одређене претпоставке. На примеру Косова види се да претпоставке могу бити и недовољно поуздане јер се нису обистиниле раније прогнозе зато што је дошло до интензивнијег опадања фертилитета и већег негативног миграционог салда од очекиваног - објашњава Пенев за „Блиц”. 
Према најновијим подацима Републичког завода за статистику лане је, после више година, најзад дошло до пораста броја живорођене деце, опао је број умрлих, али је негативан природни прираштај веома висок: сваке године је број умрлих за 30.000 већи од броја рођених - као да изгубимо град као Јагодине. Лепа вест је да је повећана стопа фертилитета (сада је 1,41), али је опет алармантно испод нивоа потребног за просту репродукцију становништва, који се достиже рађањем 2,1 детета по жени. Пенев истиче да наше жене рађају за трећину мање од броја који би омогућио замену генерација - а њу немамо од 1956. године.
- Жене рађају све мање и све касније. Фертилитет је у највећем паду код жена између 20 и 30 година, док је у порасту код старијих старосних група. Али, пад рађања код млађих жена је много већи, тако да је компензација немогућа. Насупрот томе, већ неколико година је у порасту рађање у већини европских земаља, како у земљама које су током деведесетих имале најинтензивније смањење фертилитета (земље у транзицији), тако и у најразвијенијим земљама које су имале највиши фертилитет. То се односи посебно на Шведску, Финску, Норвешку, Данску, Велику Британију, Ирску и Француску. Због њиховог раста ми на тој ранг-листи све више падамо. И у Русији, где је пад фертилитета био катастрофалан, жене сад више рађају него у Србији - каже Пенев. Оно што се на демографском плану догађа у Европи, код нас се прелије са кашњењем. Тамо је пораст рађања кренуо средином ове деценије, код нас тек прошле године, али не тако интензивно као у Европи.
Кад је реч о смртности, просечни животни век никад није био дужи, лане смо достигли рекордних 73,7 година (жене 76,3 године, мушкарци 71,1 годину). Сваке године, као на тркама, рушимо неки национални рекорд у демографској статистици и, парадоксално, све више падамо на демографским листама Европе.
- Прошле године смо трећи пут узастопно имали пад морталитета. Повољно је то што се мање умире гледано по старосним групама, али је због старења становништва број умрлих знатно већи него пре 15 или 20 година. Србија битно заостаје у односу на земље које успешно снижавају смртност. У Швајцарској је просечан животни век 82,2 године, 8,5 година дужи него код нас - упоређује Пенев.
Дугорочна прогноза
Раст броја становника - Земља проценат
Ирска 42
Норвешка 36
Велика Британија 24
Белгија 15
Шведска 13
Француска 12
Пад броја становника
Земља проценат
Молдавија 24
Украјина 23
Бугарска 22
Србија 20
Босна и Херцеговина 20
Русија 18
*Европске државе где Биро за податке о становништву очекује највећи раст до 2050. године
Драгица Пушоњић -Вељковић
КОМЕНТАРИ