Када је реч о новцу за обештећење старих власника, према Илићевим речима, то ће зависити од економске моћи државе. Он истиче да је сасвим сигурно да се неће враћати сто одсто суме, јер то није чинила ниједна држава, али ће се „Влада Србије трудити да утврди колико-толико праведну суму“.
Да држава није у могућности да буде „широке руке“, јер њен буџет грца у губицима, свесни су и наследници отете имовине.
- Залажемо се за повраћај имовине у натури - често понавља Миле Антић, координатор Мреже за реституцију. - То би значило и буџетске приходе, јер ће власници којима буде враћена имовина држави плаћати порез. Иначе, за повраћај отете имовине поднето је 140.000 појединачних пријава, што чини тек петину имовине која је одузета. А од тога чак 97 одсто чине грађевинско, пољопривредно и шумско земљиште.
Дакле, поред новчаног обештећења, Нацрт закона предвиђа и повраћај одузете имовине у натури. Конкретно, то би значило да ће се оригинална национализована имовина вратити, али и компензовати давањем других објеката, пре свега, земљишта. Наравно, ако се власници, односно наследници, сложе. Услов је, како „Новости“ сазнају, да имовина буде исте тржишне вредности као оригинална непокретност. Ако се са носиоцем права повраћаја имовине не постигне договор о враћању у натури, понудиће му се државне обвезнице. Иначе, предмет реституције могу бити сви објекти, односно непокретности, на којима нису накнадно стечена права.
Међутим, у јавности је „процурио“ део законског решења који није наишао на одобравање старих власника и њихових наследника. Наиме, овим документом предвиђено је увођење мере обједињавања власништва над објектом и земљиштем. Дакле, свако ко на отетом земљишту има кућу, стан, фабрику или пословни простор аутоматски постаје власник земљишта бесплатно или за безначајну суму новца. Разлог за незадовољство је у томе што би обештећење за овако поклоњено земљиште плаћали грађани Србије.
Најгласнији у критици тог решења је Милан Париводић, некадашњи министар и аутор закона о реституцији из 2005. године:
- Ако некоме отмете објекат, па му отмете и земљиште, па тај објекат дате некоме бесплатно на коришћење, а тај га откупи 50 пута испод цене, онда долазите до лошег решења у закону. А о поклоњеном земљишту и купљеном за мале паре да и не говоримо...
Државни секретар у Министарству финансија Слободан Илић има одговор и на то питање. Он каже да су се определили за јединствено власништво како би се избегли потенцијални судски спорови између власника земље и закупаца.
Било како било, искуства говоре да власници ни у једној земљи нису били сто одсто задовољни повраћајем одузете имовине, па сигурно неће бити ни овде. Али, добро је да је ствар кренула с мртве тачке. Јер, без регулисања повратка одузете имовине нећемо више моћи да направимо ни корак у приближавању ЕУ.
ВЕЛИКЕ ПАРЕ
Процене говоре да ће Србију враћање отете имовине, што ће кроз одрицање од земљишта и објеката којима сада управља, што кроз класичну исплату из буџета - коштати милијарде евра. Занимљиво је, на пример, да ће нас то, по мишљењу Диане Драгутиновић, коштати четири милијарде долара, по Милану Париводићу највише две и по милијарде евра, Слободану Илићу најмање 10 милиона евра, а Милету Антићу „свега“ милијарду и по евра.
ОДУЗЕТО
Према подацима мреже за реституцију, послератна власт на територији Србије одузела је 11.031 кућу, 8.610 кућа са двориштем, 8.356 пословних просторија, 5.416 стамбених зграда, 3.032 стана, 2.080 дворишта и 3.198 других објеката. Одузето је и 2.102 пословне зграде, 1.290 салаша, 986 млинова, 837 фабрика, 303 хотела, 123 рудника, 95 штампарија, 94 биоскопа... И на милионе квадратних метара земљишта.
И. Ловрић - Г. Булатовић