Политичку позадину одлуке високог представника Кунић види као „покушај да се умањи значај и смање надлежности Републике Српске”. „Могло би се рећи да се иза овакве одлуке Валентина Инцка крије покушај пљачке Републике Српске, која је у економском погледу далеко здравији и напреднији део БиХ. Таква Република Српска никако није по мери бошњачких политичких првака, поготово оних који, као лидер Странке за БиХ Харис Силајџић, не крију да је њихов циљ нестанак српског ентитета у БиХ. Због тога треба искористити сва правна средства, а она су на нашој страни, да се онемогући књижење имовине на БиХ“, став је Петра Кунића.
Члан Комисије за државну имовину БиХ из Републике Српске Драган Спасојевић је, према извештају агенција, рекао да је одлука Канцеларије високог представника о „техничком попису имовине најгрубљи напад на Републику Српску и правни интегритет целе БиХ”. Он је упозорио и на следећи детаљ: преношењем имовине ентитета на БиХ смањила би се територија Републике Српске, која је од потписивања Дејтона мања за неколико стотина квадратних километара него што јој је овим споразумом припало.
Председник републичке Народне скупштине Игор Радојичић је, подсећајући да у БиХ не постоји дигитализовани систем земљишних књига од којих су многе из периода Аустроугарске, упозорио да би се попис имовине могао претворити у авантуру која би могла „отворити нове проблеме у земљи”.
У Канцеларији високог представника не виде разлог за оспоравање одлуке о попису државне имовине. Реч је, тврде, само о „техничком процесу”, односно „прикупљању потребних информација”. Портпарол Канцеларије високог представника Олег Милишић је новинарима рекао да ће извештај о попису имовине бити достављен Савету министара БиХ и премијерима Републике Српске и Федерације БиХ. Он каже да ће домаћи политичари одлучити о расподели и начину располагања имовином коју ће пописати стручни тим Канцеларије високог представника.
Боро Марић