Према последњем попису становништва из 2002, у више од шездесет села било је мање од 20 становника просечне старости 65,5 годинаУ Србији ће за 15 година око 700 села остати без становника, што значи да ће се чак свако пето село угасити, тврде у Заводу за проучавање села. Одласком становника са села највише су погођени погранични крајеви. Ђуро Стевановић, директор Завода за проучавање села, каже да држава нема разумевања за решавање проблема демографског и економског изумирања села иако је Србија 95 одсто рурално подручје.
- У скоро 700 српских села има мање од 100 становника, и то углавном старачког. То су претежно погранична села, на ободу према Босни и Бугарској, ту су још и новопазарска и села централне Србије. Према последњем попису становништва из 2002, у више од шездесет села било је мање од 20 становника просечне старости 65,5 година, па можемо сматрати да су она већ нестала - истиче Стевановић.
Он наводи да у селу живи 50 одсто становништва наше земље и да је хитно потребно донети стратегију развоја села, додајући да је нужно и ангажовање државе у стварању инфраструктуре и бољих услова за живот на селу.
- У селу Бабин Кал код Беле Паланке претпрошле године нуђено је породици са двоје основаца да пређу у град док траје њихово школовање, како малишани не би морали да свакодневно прелазе више десетина киолометара пешке. Родитељи нису пристали, јер су живели од своје земље, а у граду нису имали посао. После неког времена општина је, најзад, обезбедила превоз. Такво решење требало је одмах понудити породици, а не да и оног ко жели да остане на селу држава тера сели у град. Таквих примера је много - наводи Стевановић.
Стевановић истиче да српско село карактеришу велики економски проблеми и демографске промене.
- Село се празни, све мање је живота у њему, посебно у руралним подручјима где остаје углавном старије становништво, а последица тога је изумирање, јер је природни прираштај испод нуле. У селима је више од 47.000 напуштених кућа. Становништво се углавном сели због економских проблема, па из слабије развијених крајева у потрази за послом и бољим животом одлазе у урбана средишта. Градови су усисали радну снагу са села, па сада и она пропадају, јер у њима нема шта да се ради - каже Стевановић.
Тешко стање у српском селу није само због исељавања становништва, већ и негативног природног прираштаја. Управо на примеру српског села најбоље се види у којој мери је „бела куга“ начинила демографску пошаст у Србији. У више од две трећине села угашена су огњишта. Постоје села у којима се деценијама није чуо бебин плач.
Подсетимо, 1996. године затворене су школе у селима Горњи и Доњи Гајтан, Туларима код Медвеђе... У селу Косанчић код Бојника до пре двадесетак година било је око хиљаду ученика, а сада свега стотинак. Село Оборњача код Бачке Тополе има само два становника старости преко 55 година, у Бајчетини код Кнића најмлађи становник има више од 40 година, исто као и у Каленовцу код Јагодине, Доброселици код Рековца, Криваји код Сјенице... Депопулација је одлика највећег броја насеља и у централној Србији (84 одсто) и у Војводини (60 одсто). Истовремено, негативан природни прираштај је забележен у преко 85 одсто насеља. Процењује се да у селима Србије тренутно живи око 200.000 нежења старијих од 40 година.
Низак фертилитет за собом повлачи депопулацију и прекомерно старење становништва, тако да није чудо што се Србија налази међу најстаријим популацијама у свету. Тренутно је у Србији једна шестина становништва старија од 65 година.
Полако изумиремо
Последице негативног природног прираштаја су немерљиве јер са сваком новом годином у Србији нестане град величине Сремске Митровице, Горњег Милановца, Тополе или Врњачке Бање. Према подацима Министарства социјалне политике, у Србији је 2008. рођено 30.000 мање деце него што је потребно за природну репродукцијску замену становништва, а по стопи наталитета налазимо се на последњем месту у Европи. Број деце по брачном пару смањен је на 0,88 и уколико се тако настави Срби ће за 500 година биолошки изумрети. Према прогнозама, већ 2100. године у средишњој Србији биће само 2,1 милион становника, а у Војводини тек нешто више од 800.000.
Глас Јавности