Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Према последњем попису становништва из 2002, у више од шездесет села било је мање од 20 становника просечне старости 65,5 година
У Србији ће за 15 година око 700 села остати без становника, што значи да ће се чак свако пето село угасити, тврде у Заводу за проучавање села. Одласком становника са села највише су погођени погранични крајеви. Ђуро Стевановић, директор Завода за проучавање села, каже да држава нема разумевања за решавање проблема демографског и економског изумирања села иако је Србија 95 одсто рурално подручје.
- У скоро 700 српских села има мање од 100 становника, и то углавном старачког. То су претежно погранична села, на ободу према Босни и Бугарској, ту су још и новопазарска и села централне Србије. Према последњем попису становништва из 2002, у више од шездесет села било је мање од 20 становника просечне старости 65,5 година, па можемо сматрати да су она већ нестала - истиче Стевановић.
Он наводи да у селу живи 50 одсто становништва наше земље и да је хитно потребно донети стратегију развоја села, додајући да је нужно и ангажовање државе у стварању инфраструктуре и бољих услова за живот на селу.
- У селу Бабин Кал код Беле Паланке претпрошле године нуђено је породици са двоје основаца да пређу у град док траје њихово школовање, како малишани не би морали да свакодневно прелазе више десетина киолометара пешке. Родитељи нису пристали, јер су живели од своје земље, а у граду нису имали посао. После неког времена општина је, најзад, обезбедила превоз. Такво решење требало је одмах понудити породици, а не да и оног ко жели да остане на селу држава тера сели у град. Таквих примера је много - наводи Стевановић.
Стевановић истиче да српско село карактеришу велики економски проблеми и демографске промене.
- Село се празни, све мање је живота у њему, посебно у руралним подручјима где остаје углавном старије становништво, а последица тога је изумирање, јер је природни прираштај испод нуле. У селима је више од 47.000 напуштених кућа. Становништво се углавном сели због економских проблема, па из слабије развијених крајева у потрази за послом и бољим животом одлазе у урбана средишта. Градови су усисали радну снагу са села, па сада и она пропадају, јер у њима нема шта да се ради - каже Стевановић.
Тешко стање у српском селу није само због исељавања становништва, већ и негативног природног прираштаја. Управо на примеру српског села најбоље се види у којој мери је „бела куга“ начинила демографску пошаст у Србији. У више од две трећине села угашена су огњишта. Постоје села у којима се деценијама није чуо бебин плач.
Подсетимо, 1996. године затворене су школе у селима Горњи и Доњи Гајтан, Туларима код Медвеђе... У селу Косанчић код Бојника до пре двадесетак година било је око хиљаду ученика, а сада свега стотинак. Село Оборњача код Бачке Тополе има само два становника старости преко 55 година, у Бајчетини код Кнића најмлађи становник има више од 40 година, исто као и у Каленовцу код Јагодине, Доброселици код Рековца, Криваји код Сјенице... Депопулација је одлика највећег броја насеља и у централној Србији (84 одсто) и у Војводини (60 одсто). Истовремено, негативан природни прираштај је забележен у преко 85 одсто насеља. Процењује се да у селима Србије тренутно живи око 200.000 нежења старијих од 40 година.
Низак фертилитет за собом повлачи депопулацију и прекомерно старење становништва, тако да није чудо што се Србија налази међу најстаријим популацијама у свету. Тренутно је у Србији једна шестина становништва старија од 65 година.
Полако изумиремо
Последице негативног природног прираштаја су немерљиве јер са сваком новом годином у Србији нестане град величине Сремске Митровице, Горњег Милановца, Тополе или Врњачке Бање. Према подацима Министарства социјалне политике, у Србији је 2008. рођено 30.000 мање деце него што је потребно за природну репродукцијску замену становништва, а по стопи наталитета налазимо се на последњем месту у Европи. Број деце по брачном пару смањен је на 0,88 и уколико се тако настави Срби ће за 500 година биолошки изумрети. Према прогнозама, већ 2100. године у средишњој Србији биће само 2,1 милион становника, а у Војводини тек нешто више од 800.000.
Глас Јавности