Стевановић истиче да српско село карактеришу велики економски проблеми и демографске промене.
- Село се празни, све мање је живота у њему, посебно у руралним подручјима где остаје углавном старије становништво, а последица тога је изумирање, јер је природни прираштај испод нуле. У селима је више од 47.000 напуштених кућа. Становништво се углавном сели због економских проблема, па из слабије развијених крајева у потрази за послом и бољим животом одлазе у урбана средишта. Градови су усисали радну снагу са села, па сада и она пропадају, јер у њима нема шта да се ради - каже Стевановић.
Тешко стање у српском селу није само због исељавања становништва, већ и негативног природног прираштаја. Управо на примеру српског села најбоље се види у којој мери је „бела куга“ начинила демографску пошаст у Србији. У више од две трећине села угашена су огњишта. Постоје села у којима се деценијама није чуо бебин плач.
Подсетимо, 1996. године затворене су школе у селима Горњи и Доњи Гајтан, Туларима код Медвеђе... У селу Косанчић код Бојника до пре двадесетак година било је око хиљаду ученика, а сада свега стотинак. Село Оборњача код Бачке Тополе има само два становника старости преко 55 година, у Бајчетини код Кнића најмлађи становник има више од 40 година, исто као и у Каленовцу код Јагодине, Доброселици код Рековца, Криваји код Сјенице... Депопулација је одлика највећег броја насеља и у централној Србији (84 одсто) и у Војводини (60 одсто). Истовремено, негативан природни прираштај је забележен у преко 85 одсто насеља. Процењује се да у селима Србије тренутно живи око 200.000 нежења старијих од 40 година.
Низак фертилитет за собом повлачи депопулацију и прекомерно старење становништва, тако да није чудо што се Србија налази међу најстаријим популацијама у свету. Тренутно је у Србији једна шестина становништва старија од 65 година.
Полако изумиремо
Последице негативног природног прираштаја су немерљиве јер са сваком новом годином у Србији нестане град величине Сремске Митровице, Горњег Милановца, Тополе или Врњачке Бање. Према подацима Министарства социјалне политике, у Србији је 2008. рођено 30.000 мање деце него што је потребно за природну репродукцијску замену становништва, а по стопи наталитета налазимо се на последњем месту у Европи. Број деце по брачном пару смањен је на 0,88 и уколико се тако настави Срби ће за 500 година биолошки изумрети. Према прогнозама, већ 2100. године у средишњој Србији биће само 2,1 милион становника, а у Војводини тек нешто више од 800.000.
Глас Јавности