Прилози

Србија ће, по најавама председника Бориса Тадића, отворити канцеларију и именовати амбасадора при НАТО до краја године. Овај корак омогућио је програм Партнерство за мир, коме је Србија приступила крајем 2006. год. Питање треба ли се прикључити алијанси у Србији изазива увек бурне расправе, а на одговор ће се, по свој прилици, сачекати.
На питање треба ли Србија да приступи НАТО, односно хоће ли то бити услов за приступање ЕУ, политичари различито одговарају. Отпор сарадњи са алијансом је велики пре свега у опозиционим странкама, што се могло видети и током дебате о Стратегији одбране и државне безбедности, која је пре неколико дана усвојена на почетку јесењег заседања у Скупштини. У самом документу помиње се сарадња са медјународним организацијама, али не директно са НАТО.
“Србија никада више не сме бити изолована, већ да мора бити у средишту интеграционих процеса”, изјавио је председник Борис Тадић истог дана када се дебатовало у Скупштини. “Имаћемо активну безбедносну политику, сагледавати све безбедносне процесе у региону и доности стратегијске одлуке у будућности о томе како ћемо се владати у складу са постојећим безбедносним претњама и ризицима”, истакао је он.

Међу бројним српским државницима XИX и XX века који су били везани за Француску можда ниједан не говори толико о значају српско-француских веза у новијој историји Србије колико личност Александра И Карађорђевића чији се живот и окончао у Француској пре тачно 75 година.
Том приликом изгубио је живот и министар спољних послова Луј Барту који је у историји остао забележен као један од последњих европских државника који су још покушавали да организују отпор растућој претњи фашизма. Иако позадина атентата у Марсеју 9. октобра 1934. ни данас није потпуно расветљена док извештај француске државне комисије из Екс-ан-Прованса, која је истраживала атентат, ни данас није доступан јавности, нема сумње да су се историјске путање две земље које су биле повезане још од осме деценије XИX века у то време раздвојиле. Мит о француско-српском пријатељству, међутим, још дуго ће обележавати односе две земље. Каснија историја и, нарочито, недавна трагична смрт једног младог Француза у Београду стога неизбежно отварају питање: колика је данас његова вредност?
За Србију и њен друштвени и политички развој у XИX веку везе са Француском имале су непроцењив значај: први српски национални програм дошао је из Париза, средином века један француски официр, Иполит Мондан, постао је први министар и реформатор српске војске, темеље војне индустрије у Крагујевцу поставио је други француски официр Шарл Лубри, у Паризу су школоване генерације будућих српских државника, тзв. Паризлије, који ће земљу почетком XX века успешно провести кроз драму два балканска и једног светског рата.

Министар иностраних послова Шведске Карл Билт и заменик државног секретара САД Џејмс Штајнберг истакли су да земља која нема пуну сувереност не може да буде веродостојан кандидат за чланство у ЕУ, али да затварање ОХР-а мора да иде у правцу процеса интеграција, а не заоштравања.
Подсећајући да је комесар ЕУ за проширење Оли Рен јасно истакао у јулу да трансформација ОХР-а представља неопходан корак који БиХ мора направити у процесу европских интеграција, они истичу да затварање ОХР-а не сме да буде повод за ометање ефикасног функционисања институција власти и спровођења реформи потребних за чланство у ЕУ и НАТО.
У отвореном писму грађанима БиХ, Билт и Штајнберг наглашавају да БиХ ове године може да направи важан корак ка чланству у НАТО и ЕУ и тиме се више приближи безвизном режиму, подстицајима за трговину и инвестиције, грантовима за развој, просперитетној, стабилној будућности у интегрисаној регији.
"Треба да се суочимо са кључним питањима, а то су: испуњење пет циљева и два услова које је поставио Савет за спровођење мира да би дошло до затварања Канцеларије високог представника у БиХ и његове трансформације у Канцеларију специјалног представника ЕУ, као и спровођење уставних реформи да би се побољшала функционалност и ефикасност структура власти'', наводи се у отвореном писму.

УДРУЖЕЊУ НОВИНАРА СРБИЈЕ
БЕОГРАД
Ресавска бр. 28
ПРЕДМЕТ: Правно објашњење
Поводом различитих оцена правног значаја и последица решења МУП-а којим је поништено првостепено решење о упису Председнице УНС, као лица овлашћеног за заступање, у Регистар друштвених организација и удружења грађана, могу да објасним следеће:
1. Овим решењем није поништен избор Председнице УНС, нити је одбијен захтев за њен упис у Регистар. МУП не може да поништи изборе у Удружењу, нити је овлашћен да их одобрава, па тврдње да је донетим решењем анулиран избор Председнице УНС – сасвим сигурно нису тачне.
2. Ово решење није мериторно решење (не решава суштину ствари) и њиме се само налаже првостепеном управном органу (не Удружењу) да употпуни поступак и поново одлучи о упису.
Ово решење, дакле, није донето због Удружења и његових евентуалних грешака у поступку избора, него због нејасноћа у образложењу првостепеног решења које је уочио другостепени орган и по чијем указивању ће првостепени орган употпунити поступак и разјаснити ствари које су другостепеном органу биле нејасне.

Председник општине Бујановац Шаип Камбери каже да Албанци са југа Србије остају при ставу да то подручје треба да буде посебан регион. „Наш став да прешевска долина треба да буде посебан регион усвојен је још у Политичкој платформи из јануара 2006. године. Оваква административна подела Србије, показује пракса, није адекватна и не може да обезбеди мањинама остваривање предвиђених колективних права”, рекао је он у интервјуу „Политици”.
Одлука одборника Албанаца Прешева, Бујановца и Медвеђе да ово подручје убудуће буде регион под називом „прешевска долина” наишла је на тотално неодобравање државе Србије. Да ли је ово био ваш „пробни балон” или имате ваљане аргументе за тај ваш предлог?
Сматрамо да постојање једног региона, који би уважио језичке, културне, конфесионалне и друге посебности био механизам преко којег би Албанци прешевске долине могли остваривати своја легитимна права. Треба истаћи и чињеницу да смо ми за универзалност права мањина на Балкану и да ћемо у том погледу истрајати на поштовању принципа реципроцитета са правима мањина на Косову.
Одржавате редовне контакте са Тираном, али и са Приштином, иако Србија не признаје самопроглашену независност Косова.

Хулигани су завладали нашим стадионима, улицама и трговима. Угрозили животе странаца, нас и њих самих. Нису изникли сами од себе, већ као друштвени производ спрегом најразличитијих фактора. Њихова појава није фабрички производ да се лако може проникнути у све елементе њеног настанка. Али, силазак са јавне сцене сигурно се постиже енергичном акцијом друштва, тужилаштва и судства. Има знакова да су то схватили, како се то кратко каже, надлежни.
Постоје озбиљне индиције да се чак и у сфери хулиганства ради о интересима челника спортских клубова и клубова навијача. Утолико је хитније да се делује енергично у духу, а не слову закона.
Колико је сложено установити прецизно порекло хулиганства код нас и у свету, толико је нејасна и његова етимологија. Готово сваки етимолошки речник најпре констатује да је порекло речи хулиган нејасно, а затим следи покушај да се оно ипак пронађе.
Оно што је познато, то је да се реч хулиган појавила у британској штампи у полицијским извештајима 60-их година деветнаестог века. Име се спомиње у песми која се певала по мјузикхолима о сумњивој ирској породици по имену Хулиган (Hooligan), склоној преступима сваке врсте.

На основу договора надлежних органа Хрватске и Србије отказан је за данас најављени долазак чланова Удружења "Вуковар 1991." и хрватских званичника у Стајићево и Бегејце, ради постављања спомен обележја.
Најављена посета и постављање спомен обележја отказано је због противљења Удружења ратних војних инвалида и грађана Зрењанина.
У сабирним центрима Југословенске народне армије код Стајићева и Бегејаца били су смештени ратни војни заробљеници из Хрватске крајем 1991.године.
Удружење ратних војних инвалида у Зрењанину, данас је на протестном скупу код Стајићева поново захтевало да власти Србије одбране истину о ратним збивањима током 1990-тих.
На скупу под називом "За одбрану достојанства Србије" више десетина ратних војних инвалида је захтевало да држава не дозволи постављање спомен плоче ратним заробљеницима из Хрватске, који су крајем 1991. године били смештени као заробљеници Југословенске народне армије код Стајићева и Бегејаца.
Демонстранти су се окупили на месту најављеног доласка Удружења "Вуковар 1991" и хрватских званичника, ради постављања спомен плоче.
Уз низ новинарских екипе у близини пољопривредног имања примећене су и патроле припадника Министаства унутрашњих послова (МУП) Србије.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић рекао је да су прошли дани када је Београд "завртао руку" Србима у БиХ, истакавши да његова земља жели да помогне својим контактима и саветима, али да ће о свим питањима последњу реч имати демократски изабрано руководство Републике Српске.
"Србија нема ни капацитет, нити жељу да својој браћи било шта намеће. Надамо се да ће резултат наших заједничких напора бити европска, суверена и независна БиХ, са снажном и просперитетном РС у свом саставу", рекао је Јеремић за београдску "Политику".
Говорећи о недавној посети Бањалуци и сусрету са премијером Српске Милорадом Додиком, Јеремић је рекао да је у Бањалуци боравио у незваничној посети и да је са Додиком разговарао о актуелној ситуацији у БиХ.
"Није истина да сам га притискао у вези са било чим. Прошли су ти дани када је Београд завртао руку Србима у БиХ. Ми желимо да учинимо све што је у нашој моћи да допринесемо стабилизацији прилика на западном Балкану на начин који ће убрзати процесе европских интеграција", рекао је министар спољних послова Србије.
Коментаришући најављену могућност изласка српских кадрова из институција БиХ, Јеремић је изразио наду да неће доћи до развоја догађаја који би их на тако нешто приморао.

Светски медији известили су да се више хиљада људи окупило у Београду у знак протеста против насиља у Србији и да би изразили саучешће породици француског навијача из Тулуза преминулог пошто су га брутално претукли хулигани.
Радио Слободна Европа-Радио слобода (РФЕ- РЛ) указује да су протестну шетњу, која је касно поподне прошла централним улицама, организовала „Коалиција младих против насиља” и подмладак неколико политичких странака.
У извештају радија са седиштем у чешком главном граду Прагу и који финансира Конгрес Сједињених Америчких Држава, истиче се да је непрегледна колона промицала градским улицама у тишини, а да су учесници марша у рукама држали руже и свеће.
РФЕ-РЛ је пренео и поруке са скупа, пре свега да држава не сме да стане на пола пута, да треба да се обрачуна са насилницима, да убице француског држављана Бриса Татонабуду осуђене на строге казне, али и да се приступи коначном сузбијању насиља у Србији.
Напоменуто је да су у протестној шетњи учествовали и многи министри Владе Србије и политичари, а да је манифестација завршена код споменика Француској на Калемегдану где су положене руже и свеће.

Премијер Републике Српске Милорад Додик позвао је Народну скупштину РС да затражи повлачење српских представника из заједничких институција БиХ ако високи представник настави да намеће одлуке и законе.
Обраћајући се посланицима у парламенту РС, Додик је предложио да усвоји закључак према којем високи представник наметањем одлука и закона крши Дејтонски споразум, као и да прихвати раније закључке Владе РС којима се не прихвата сет закона које је средином септембра наметнуо Валентин Инцко.
Инцко је 18. септембра наметнуо сет закона којима се уређује функционисање "Електропреноса БиХ", које је Влада РС одбацила тврдећи да се тиме мења начин одлучивања у овој компанији на уштрб РС.
Додик је у једночасовном говору у парламенту РС констатовао да Канцеларија високог представника (ОХР) "влада Босном и Херцеговином као непроглашеним протекторатом", удаљавајући тако земљу од европских интеграција. Премијер РС тврди да високи представници у БиХ "немају правни основ да намећу законе и смењују легално изабране функционере", нити да преузимају овлашћења законодавне, судске и извршне власти у БиХ.
"ОХР није фактор стабилности у БиХ, а његово деловање, као самопроглашеног ауторитета, држи БиХ у својеврсном заробљеништву", казао је Додик, истичући да је ОХР од БиХ створио "непроглашени протекторат и заробљену државу".