„Ако посматрамо дело Надежде Петровић, родоначелнице српске модерне видећемо да је она стварала експресионистичке слике у исто време када су то радили уметници у Немачкој и Француској“, рекла је за Међународини радио Србије ауторка изложбе Љубица Миљковић. Према њеним речима, преко доајена српске уметности Саве Шумановића се „ломила епоха“. Он се у то време дружио са значајним уметницима тог доба, између осталог и са Пикасом. „Занимљиво је“, истакла је Љубица Миљковић, „да су Шумановићеви модели били Кики и Ајша, водећи модели сликара, у том тренутку, у Паризу“. Веома значајно име српског сликарства је и име Петра Лубареде који 1951. године ствара дела, која су награђена на готово свим најзначајнијим смотрама у свету. „На тај начин, он је потпуно отворио врата и увео српску уметност у свет, током друге половине 20 века“, закључила је  Миљковићева.
Вођена стилском хронологијом, изложба која ће трајати до 18. октобра, започиње делима из „Збирке српског сликарства 18. и 19. века“, радовима уметника који су под утицајем бечке, а затим и минхенске Академије, следили академске традиције најпре назаренских и бидермајер начела, онда романтизма, класицизма и реализма са краја 19. и самог почетка 20. века. Кроз импресионизам, експресионизам и кубизам, преко симболизма, међуратне авангарде, па све до послератног интимизма и радикалних модернистичких стремљења из раних 1950 - их, уметници, чија су дела представљена, су како у својој средини тако и на међународној сцени, на аутентичан начин, допринели формирању универзалног и актуелног уметничког језика.
Изложбу прати обиман каталог, на 220 страница, са објашњењима аутора изложбе и богатим репродукцијама у боји, које приказују уметничке тенденције тих 100 година. Поставка је пре Београда била представљена у Националном музеју Румуније у Букурешту, где је изазвала огромно интересовање, а планирано је да ове слике види и публика у Шпанији, Пољској и другим државама.
Милена Глувачевић