Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Србија ће, по најавама председника Бориса Тадића, отворити канцеларију и именовати амбасадора при НАТО до краја године. Овај корак омогућио је програм Партнерство за мир, коме је Србија приступила крајем 2006. год. Питање треба ли се прикључити алијанси у Србији изазива увек бурне расправе, а на одговор ће се, по свој прилици, сачекати.
На питање треба ли Србија да приступи НАТО, односно хоће ли то бити услов за приступање ЕУ, политичари различито одговарају. Отпор сарадњи са алијансом је велики пре свега у опозиционим странкама, што се могло видети и током дебате о Стратегији одбране и државне безбедности, која је пре неколико дана усвојена на почетку јесењег заседања у Скупштини. У самом документу помиње се сарадња са медјународним организацијама, али не директно са НАТО.
“Србија никада више не сме бити изолована, већ да мора бити у средишту интеграционих процеса”, изјавио је председник Борис Тадић истог дана када се дебатовало у Скупштини. “Имаћемо активну безбедносну политику, сагледавати све безбедносне процесе у региону и доности стратегијске одлуке у будућности о томе како ћемо се владати у складу са постојећим безбедносним претњама и ризицима”, истакао је он.
Тадић је о изолацији говорио и пре три године, приликом приступања Партнерству за мир. У говору на седници Северноатлантског савета, он је нагласио да приступање Партнерству представља  крај изолације, не само за Србију, већ и друге земље у региону  Босну и Херцеговину и Црну Гору.” Нове иницијативе и нови односи са НАТО-ом ће допринети стабилности и просперитету региона у будућности”, рекао је том приликом Тадић.  Декларација Скупштине Србије о војној неутралности усвојена је у децембру 2007. године па се програми Партнерства за мир више нису помињали у јавности. Председник Тадић каже у поменутој изјави да ће тај документ имати у виду.
Присталице сарадње са Алијансом као аргумент истичу да је и Русија у Партнерству за мир. На тај начин покушавају да неутралишу ставове дела опозиције која се противи сарадњи. Чињеница је, медјутим, да је Русија  увек била против ширења Алијансе, нарочито када је требало да се приближи њеним границама. Стални представник Русије при НАТО-у Дмитриј Рогозин изјавио је у септембру да Русија обнавља војно-техничку сарадњу са алијансом, али су, по свој прилици,  још отворена питања приступања Грузије и Украјине. "У последње време НАТО се ширио на рачун земаља са младом демократијом. Своје размирице те земље су унеле и у НАТО", рекао је руски дипломата, додајући да, чак и када се гледа на тај процес са тачке гледишта НАТО, даље ширење Савеза на Исток није повољно за саму алијансу.
Убеђивање челника НАТО да ширење у неким случајевима може бити лоше за ефикасност унутар савеза, има логике. Нова аргументација Русије може бити ефикаснија од досадашњих оштрих тонова. У истом тону може се поставити питање ширење НАТО на подручјима Балкана где, како је објаснио Тадић, има нерешених проблема. Министар одбране Србије Драган Шутановац је изјавио да је у овом тренутку треба искористити све могућности чланства у Партнерству за мир, додајући нас у НАТО  нико и не позива. Дакле,  уколико би политичка сцена  Србије, упркос свему, прихватила идеју о приступању НАТО, лако се може догодити да алијанса, следећи логику ефикасности, сама успори процес. За сада су сви опрезни, што смирује тензије, а то је најважније.  
Анђелка Марисављевић