Албанци имају право да, као и Срби ван Србије који сарађују са матичном државом, одржавају контакте са Приштином и Тираном. У том смислу ми имамо редовне контакте са институцијама власти у Приштини и Тирани. Приликом ове последње посете Приштини и сусрета са председником Фатмиром Сејдијуом разговарали смо о многим темама, али је најактуелнија била она у вези са уписом студената из прешевске долине на приштински универзитет. Сејдију је подржао нашу иницијативу за формирање националног савета.
Да, али Србија је међународно призната држава, Косово није, а ви се понашате као да вам је Косово матична држава, а не Србија.
Без обзира на тренутни став Србије да не призна независност Косова, ми сарађујемо и сарађиваћемо са косовским институцијама, пре свега у области образовања, културе и информисања због свих специфичности које постоје у тим областима а тичу се Албанаца из прешевске долине.
Били сте и у Београду, посетили сте у затвору бивше припаднике ОВК из тзв. Гњиланске групе, који су крајем прошле године ухапшени у Прешеву, а оптужени су за стравичне злочине над неалбанским становништвом 1999. године на Косову. Какав извештај и коме сте га поднели после те посете?
Извештај о тој посети урадиће Одбор за људска права и његов председник Белгзим Камбери. Свакако да ће извештај бити дистрибуиран, како државним институцијама, тако и међународним организацијама за људска права. Процедура хапшења ове групе наводи на закључак да су они злостављани током хапшења, што је утицало да на то обрати пажњу и заштитник грађана Србије, који ће ускоро дати извештај надлежним државним институцијама. Оно што је важно у овом тренутку јесте да се ухапшенима обезбеди фер и правично суђење у складу са стандардима Савета Европе.
Да ли остајете при ставу да ћете преиспитати своје учешће у координационом телу или је неспоразум са председником Миланом Марковићем отклоњен?
Нема никаквог спора са министром Марковићем. У одређеним тренуцима биле су спорне одређене изјаве о схватању улоге координационог тела, али је сада покренута иницијатива за решавање одређених питања у сфери интеграције и образовања. Надам се да ћемо то успешно решити, јер је интерес свих нас да координационо тело буде ефикасно и јединствено у реализацији постављених циљева.
Годину и по дана сте на функцији првог човека бујановачке општине. Срба сада практично и нема на функцијама директора у јавним предузећима и установама, а нема их ни у Општинском већу нити у управним одборима. Да ли је истина да учешће Срба у локалној власти условљавате постављањем албанских кадрова на челна места у Општинском суду, Полицијској станици, Пореској управи, Пошти...?
Искрено се надам да ћемо кроз сарадњу у координационом телу успети да извршимо проширење постојеће коалиције са још шест одборника из српских политичких групација. То ће свакако захтевати да се њихови реални захтеви уважавају. Међутим, није све онако како изгледа. Пре свега, таласање унутар Демократске странке у Бујановцу један је од узрока што се одложило постизање споразума. Други проблем је да су српски политички представници истакли нереалне политичке захтеве ( 40 одсто учешћа у власти, сходно добијеним гласовима на локалним изборима, прим. Ж. М.) Ја и коалиција којој припадам, искрено смо заинтересовани за постизање споразума. Ми јесмо за мултиетничност, али да она буде универзална. Ако смо ми као већина у општини обавезни да у њеним структурама управљања створимо мултиетничност, свакако да држава не може бити имуна на критике да она не спроводи мултиетничност у државним институцијама што је у супротности и са законодавством Србије, али и са европским ратификованим конвенцијама.
Колико има вишка запослених у СО Бујановац. Колико је примљено од када сте ви на функцији председника. Које ћете критеријуме примењивати када се буде одлучивало о томе.
Тренутно у локалној самоуправи има онолико радника колико је и предвиђено систематизацијом радних места. Свакако да је могуће да према новим стандардима имамо одређени вишак, али тај вишак није алармантан као у другим општинама. Према проценама вишак је око десет одсто од укупног броја, што значи 16 радника. Међутим, ми већ имамо десеторо радника који су се добровољно пријавили да напусте радна места кроз програм. Трудићемо се да проблем вишка решимо договорно, а не кроз присилно удаљавање било ког радника.
Када ће се по вашем мишљењу на југу Србије, пре свега у овој општини више разговарати о економији, новим програмима, запошљавању нових радника, а мање о политици и последицама инцидентних ситуација?
Једна од димензија Програма за решавање кризе у општинама Бујановац, Прешево и Медвеђа свакако јесте и економска. Били су предвиђени стриктни периоди за улагање у привреди. Управо је то и наш циљ – да кроз ефикаснији рад координационог тела лобирамо код надлежних министарстава за директна улагања у привреду или за пружање помоћи како би се ојачала мала и средња предузећа. Свакако да кроз ту институционалну сарадњу треба привући и стране инвеститоре који могу бити најзначајнији у том погледу.
Како видите општину Бујановац сутра?
Верујем у боље сутра Бујановца, са својим геостратешким положајем има све предуслове да буде економски развијен. Стабилна политичка клима, која би се створила решавањем кључних политичких проблема, институционална сарадња са страним инвеститорима, предуслови су за бољу привреду. Она је интерес свих нас и зато треба да будемо удружени за остварење тог циља.
Живота Матић