Прилози

Вирус се ипак није показао тако опаким – може се одболовати за неколико дана – али је навалентан. Има га већ у готово свим Сједињеним Америчким Државама, због чега је крајем прошлог месеца председник Обама прогласио ванредно стање. У току је масовна вакцинација, али показало се да фармацеутске фабрике не могу да лиферују довољно доза. Отуда извесна нервоза, али нема панике. Оно чега је, међутим, у обиљу, то су приче о новом (или свињском) грипу, који више не бира домаће животиње у којима ће се одомаћити – нема ништа против ни кућних љубимаца. Најновија вест гласи да се овде од нове инфлуенце разболела и једна мачка.
На улицама и другим јавним местима тешко да би се могло приметити да је нешто ванредно: председникова уредба је само формалност „за сваки случај”, стварање услова да, на пример, болнице, мимо процедуре, ванредна одељења отварају у школским гимнастичким салама и да на својим паркинзима подижу медицинске шаторе. Засад, нема разлога ни за једно ни за друго.
Једини подсетници на нешто посебно јесу честе објаве преко разгласа вашингтонског метроа – да треба редовно прати руке. У јавном превозу гужве (не превелике) само су у јутарњем и поподневном шпицу, али нема путника с маскама, у рукавицама, или неком другом мером превенције. Истина, ако неко кине или се закашље, добије прекорне погледе – и ништа више.

Стопа незапослености у САД порасла на 10,2 одсто, што је највиша стопа у последњих 26 година. Економија се ипак опоравља, али је опоравак веома спор, поручују аналитичари.
Послодавци у Сједињеним Америчким Државама су отпустили више радника у октобру, него што је претходно предвиђано, чиме је проценат оних који су остали без посла достигао 10,2 одсто, што је највиша стопа незапослености у САД у последњих 26 и по година.
Аналитичари су претходно предвиђали да ће без посла остати око 175.000 људи, уместо 190.000, чиме се не би прешла психолошка граница од 10 одсто они коју у САД активно траже посао.
Канцеларија за незапосленост у Белој Кући саопштила је да је стопа незапослености највећа још од априла 1983. године.
Аналитичари су очекивали да ће стопа незапослености бити између 9,8 и 9,9 одсто.
Тржиште рада је било пажљиво посматрано како би се видело да ли ће економски опоравак који је започео у трећем кварталу бити одржив и без додатне подршке владе, која је у оквиру стимулативног пакета убризгала милијарде долара у америчку економију.

На Мокрој Гори прекјуче је прекинуто снимање емисије хрватске телевизије „Недељом у два” у којој је Емир Кустурица био гост, известила је Хрватска телевизија на свом сајту. Према наводима ове телевизије, познати редитељ је био изнервиран питањима Александра Станковића, водитеља ове емисије, и после 22 минута прекинуо је разговор, а затим избацио целу екипу и запленио снимљени материјал.
Позвали смо Александра Станковића да нам каже шта је то изнервирало редитеља Кустурицу.
– Изнервирала су га моја питања о Слободану Милошевићу и Радовану Караџићу – каже Александар Станковић. – Тада је прекинуо разговор и почео вербално да нас малтретира. Викао је, вређао нас и тражио да уништимо снимљени материјал. Пошто смо одбили да то урадимо, тражио је да му га дамо. После 45 минута малтретирања, попустили смо и предали смо му оно што је до тада снимљено.
Према Станковићевим речима, међу спорним питањима које је упутио Кустурици прво је било зашто је са покојним српским председником Слободаном Милошевићем пио виски током српске блокаде Сарајева, на шта је редитељ одговорио да није имао избора. Станковић га је подсетио и да је својевремено изјавио да је било дирљиво гледати како Милошевић у хашкој судници шаље пољупце супрузи Мири и упитао га да ли ће и у Израелу, где снима следећи филм, Израелцима рећи како је била дирљива пажња којом је Хитлер обасипао Еву Браун у Вучјој јами. Кустурица на то није имао одговор, каже Станковић, већ је узвратио противпитањем: „Зашто ми не причамо мало о хрватским легионарима који су убијали Србе по Хрватској?”.

Поводом оцене премијера БиХ Милорада Додика да су "Хрвати у БиХ маргинализовани", председник Хрватске Стјепан Месић, у разговору за "Данас" рекао је да би премијеру РС "одговарало стварање трећег ентитета, како би до краја маргинализовао Хрвате у неком малом ентитету".
Према његовом мишљењу, Додик не сматра БиХ константом, него константом сматра Републику Српску, као што не сматра Сарајево главним градом.
Шеф хрватске државе је рекао да је "парадоксално да се на Међународном кривичном суду у Хагу суди вођама босанских Срба за злочине и за стварање Републике Српске која је створена етничким чишћењем, а да у исто време Додик наставља њихову политику у РС".
"Међународна заједница је дужна да преко својих представника зауставити свакога ко води политику која разбија БиХ", оценио је Месић и додао да БиХ мора остати јединствена, због региона, али и због Европе.
"У том смислу нико нема шансе да издвоји део БиХ. Могућност да се издвоји неки део из БиХ је илузија која ствара несигурност у тој држави и удаљава је од евроатлантских интеграција", сматра Месић.

Чији је Џони? Наш, њихов или само свој? Хоће ли један од највећих митова југословенске рок сцене, чија слава није утихнула ни после његовог дугогодишњег самоизгнанства у Холандији, ако икада жели да напусти своје уточиште у градићу крај Утрехта, у џепу да носи пасош или путовницу? Фронтмен легендарног бенда „Азра” Бранимир Џони Штулић, постао је мета изненадне дипломатске трке између Београда и Загреба, када му је хрватски председник Стјепан Месић јуче понудио хрватски пасош, две недеље пошто је то исто, у име српске владе, учинио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.
У интервјуу Хрватском радију, који ће бити емитован ове недеље, а чије детаље је пренео загребачки „Јутарњи лист”, Месић је рекао: „Знам нешто о њему и знам нешто о његовој музици, додуше више знају моје кћерке, али нисам знао да нема никакав па ни хрватски пасош. Он на то има право, само нека поднесе захтев. Такође има право и наступати код нас, зашто не”, рекао је шеф хрватске државе, што је у тамошњој јавности оцењено као прва службена реакција власти у Загребу на „проблем” повратка Штулића у Хрватску.

Зашто се у отаџбини пуно тога најављује, планира, а мало реализује. Вероватно зато што странке на власти само глуме живот и грозно лажу народ.
Модерна бајка каже:  
- Дошао владин експерт на село код чобанина и каже му да ће погодити колико овај има оваца у стаду. И ако погоди да му пастир да једно веће јагње. И ескперт погледа у ГПС и каже:   
- Имас 1246 оваца и јагањаца.  
Пастир му даде једно зивинце и реце, а да ја погодим из које си странке:  
- Ти си из Г17+.
- Управо тако! Како си погодио?
- Веома једноставно, одговори пастир. Прво, дошао си, а није те нико звао. Друго, израчунао си ми нешто, што ја већ знам. И треће, о мом послу немаш појма, уместо овце узео си ми пса. Врати ми мог шарпланинца!
Ова поучна шала сасвим јасно говори о томе како се у Србији влада и живи. Док чобани чувају овце, страначки властодршци их отимају. Невоља је у томе, што је Србија толико осиромашила да више неће имати шта да се отима од народа. На Пештеру краве буше умиру, јер више нико не откупљује чувени сјенички сир. У Гроцкој су засади јабука пропали, јер се у продавницама нуде банане из Африке и јабуке из Марока. И док се то дешава, поменути експерти из партије Г17+ на велико галаме како је економска криза у Србији прошла. И како долазе боља времена.

Скупштина Србија усвојила је Закон о дијаспори и Србима у региону, који би требало да створи бољу основу за конкретизацију односа  између Србије  и  припадника српског народа који живе у иностранству.
Министар Срђан Срећковић, чије Министарство за дијаспору је, још пре неколико година, обећало доношење Закона о дијаспори и Србима у региону, истакао је да су Влада Србије и државни врх овим потезом показали спремност да “створе институционалне механизме за изградњу нове, одговорне и дугорочне политике” према својим сународницима у иностранству. Срећковић је, одговарајући у Парламенту на примедбе посланика опозиције, нагласио да је нови закон “темељ стварања партнерских односа, који ће на економском, политичком и културном плану донети користи и Србији и сваком нашем човеку ма где живео”. Нови Закон посебно третира Србе у региону јер, како каже Срећковић, сви они који живе у Бања Луци, Требињу, Книну, Темишвару, Вуковару, Никшићу, Скадру или Куманову, нису дијаспора. Они тамо живе вековима и дали су значајан печат у историјском развоју читавог Балкана, као и земаља у којима данас живе. Уосталом, Срби у региону су, посебно после дешавања на просторима бивше Југославије, у многим од околних земаља у врло тешкој позицији, а овај закон је потврда да ће они од матице убудуће имати максималну подршку, што је и наша уставна обавеза, нагласио је Срећковић.

Хрватски председник Стјепан Месић изјавио је у Задру да је Дејтонски мировни споразум зауставио рат у Босни и Херцеговини, али је и оценио да нема механизама да БиХ функционише као држава.
Месић приликом сусрета са целницима Задра и Задарске жупаније изразио мишљење да Милорад Додик, премијер Републике Српске (РС) једног од два ентитета у БиХ, „чини све да разбије” ту државу.
„Данас у Републици Српској живи тек осам одсто Бошњака и Хрвата, од некадашњих 48 одсто. Додик би у таквим околностима спроводио референдум о одцепљењу о издвајању, што ми не прихватамо”, рекао је Месић, пренели су електронски медији.
Председник Хрватски је даље оценио и како „Београд води неискрену политику према БиХ, љуби се с Додиком, дочекује ратну злочинку Биљану Плавшић, у бити подржава опцију која разара БиХ”.
Бивша председница РС Плавшић је почетком недеље допутовала у Београд, пошто су је власти Шведске пустиле на слободу будући да је одслужила две трећине затворске казне на коју ју је осудио Трибунал у Хагу.
Хрватска, по Месићу, у свему, па и према БиХ, води реалну политику.
У том смислу је Месић навео да подржава арбитражни споразум са Словенијом, али да је у њему најважније у том документу да граница буде утврђена на бази међународног права.

Препорука државног врха Србије сународницима на Косову и Метохији да не излазе на локалне изборе заказане за 15. новембар, коју су више пута јавно изнели различити државни функционери, потпуно је искрена и Србима се не шаљу никакви други сигнали који би их охрабривали да се ипак појаве на биралиштима, тврди Звонимир Стевић, државни секретар у Министарству за КиМ, одговарајући на критике да власт у Београду шаље двоструке сигнале косовским Србима. Председник Социјалдемократске партије Небојша Човић рекао је пре неколико дана да мора да постоји јединствен став у Београду око локалних избора на Косову, уместо „политике за јавност и оне испод стола”. Човић, који је својевремено био на челу Координационог центра за КиМ, каже да би најопасније било да званична политика Београда буде да се не излази на локалне изборе, а да незванична политика испод стола буде да се ипак излази – јер би то допринело додатном збуњивању косметских Срба.
„Таквих коментара било и раније, али овога пута држава је благовремено рекла да се нису стекли услови за излазак Срба. Пре свега зато што се ови избори први пут организују на једнострано проглашеном независном Косову и што се организује на основу плана Мартија Ахтисарија који званична политика у Београду никада није прихватила нити је добио зелено светло у Савету безбедности”, објашњава Стевић.

Савез логораша Босне и Херцеговине потпуно је незадовољан досадашњим радом судова у овој земљи и затражиће од Високог судског и тужилачког савета БиХ да интервенише и натера судије да коначно извуку из ладица тужбе које су логораши поднели против Републике Српске и Федерације БиХ за обештећење жртава које су прошле кроз логоре, потврдио је за „Политику” председник овог савеза Мурат Тахировић.
„Против Републике Српске поднесено је, од маја 2007. године до данас, укупно око 10.000 тужби од којих ниједна није решена, чак није заказана нити једна расправа, нити се зна када ће бити заказана”, тврди он.
„Идентична је ситуација и у Федерацији БиХ, од око 5.000 тужби решена је само једна. Основни проблем је тај што закон није прецизирао рок у којем би суд морао окончати процедуру у случају једне тужбе. У закону пише да би то требало завршити у разумном року, а разумни рок може се тумачити и овако и онако. Како се ова законска недореченост тумачи у конкретном случају потврђује ситуација с којом смо суочени”, објашњава Тахировић. Он изражава бојазан да „многи логораши, уколико судије не почну радити свој посао, неће ни дочекати правду, јер 10 је већ умрло”.
Додатно незадовољство код логораша, према његовим речима, изазива и околност да се не могу обратити Европском суду за људска права у Стразбуру јер „помоћ од овог суда могу тражити само у случају ако су исцрпели све правне могућности у својој земљи”. Међународни тим адвоката им је понудио своју помоћ након чега су и одлучили да, уз помоћ Високог судског и тужилачког савета, изврше притисак на домаће судове како би дошли до правног основа да могу тужбе упутити на адресу суда у Стразбуру.