Хулигани су завладали нашим стадионима, улицама и трговима. Угрозили животе странаца, нас и њих самих. Нису изникли сами од себе, већ као друштвени производ спрегом најразличитијих фактора. Њихова појава није фабрички производ да се лако може проникнути у све елементе њеног настанка. Али, силазак са јавне сцене сигурно се постиже енергичном акцијом друштва, тужилаштва и судства. Има знакова да су то схватили, како се то кратко каже, надлежни.
Постоје озбиљне индиције да се чак и у сфери хулиганства ради о интересима челника спортских клубова и клубова навијача. Утолико је хитније да се делује енергично у духу, а не слову закона.
Колико је сложено установити прецизно порекло хулиганства код нас и у свету, толико је нејасна и његова етимологија. Готово сваки етимолошки речник најпре констатује да је порекло речи хулиган нејасно, а затим следи покушај да се оно ипак пронађе.
Оно што је познато, то је да се реч хулиган појавила у британској штампи у полицијским извештајима 60-их година деветнаестог века. Име се спомиње у песми која се певала по мјузикхолима о сумњивој ирској породици по имену Хулиган (Hooligan), склоној преступима сваке врсте.