Учесници конференције УН о климатскиом променама нису усвојили завршни документ, већ су га само "примили к знању". Неколико земаља у развоју ноћас повукло потписе са споразума. УН задовољне постигнутим.
Генерални секретар УН Бан Ки Мун је изјавио на конференцији за новинаре по завршетку Самита да је "задовољан договором у Копенхагену, али да је то само први корак према правно обавезујућем документу".
Кључне државе, Сједињене Америчке Државе, Кина, Индија, Бразил и Јужна Африка постигле су, како тврде њихови представници, значајан договор, који би међутим, могле да одбију бројне земље у развоју, због незадовољства његовим садржајем.
Председник САД Барак Обама каже да је постигнут корак напред. "Први пут у историји све водеће економије договориле су се да преузму одговорност у борби против климатских промена. Потврдили смо спремност Америке да трансформише своју енергетску политику."
Европска унија нерадо је пристала на оквирни споразум о којем су се договориле Сједињене Државе, Кина, Индија, Јужна Африка и Бразил.
Немачка канцеларка Ангела Меркел се слаже да је постигнут корак напред, али каже и да је очекивано више.
На свом путу у Европску унију Хрватска има великих проблема с квалитетом властитог правосуђа на које редовно у својим извештајима указују надлежне међународне институције које прате и оцењују испуњавање предуслова за прикључење ЕУ. Ових дана на један од таквих проблема који никако да се реши на праведан и задовољавајући начин указано је на округлом столу у Загребу на којем је расправљано о питању обештећења жртава протеклог рата.
Главни проблем се тиче накнаде нематеријалне штете родбини убијених цивила од стране хрватске војске и полиције, јер је уочено да се и поред постојања три закона то право најчешће не остварује, с тим да су они који су покренули такве спорове против хрватске државе углавном додатнокажњени тиме да морају платити судске трошкове, јер најчешће губе парнице.
На округлом столу је анализирано 50 таквих одштетних поступака које су њихови покретачи углавном изгубили, па сада морају још и да плате високе судске трошкове. Један од таквих карактеристичних примера је и убиство Михајла Шеатовића у Новској крајем 1991. године, чија се супруга Марица још од 1992. године безуспешно бори за правду, и до сада је већ морала одсвоје скромне пензије даплати 10.000 куна (близу 1.400 евра) за судске трошкове, а прети јој још један такав „рачун”, јер не намерава да одустане.
Агент америчке царинске службе Џон Колеџ изјавио је у мају 2008. године, током сведочења пред члановима Конгреса САД, да је црногорски премијер и лидер ДПС-а Мило Ђукановић био кључни човек међународног шверца дувана преко Црне Горе током 90-их година, пише подгорички "Дан".
Образлажући оцене из свог сведочења, Колеџ је у уторак у изјави за "Дан" саопштио да је чињеница да је посао са шверцом дувана постао предмет пажње јавности.
Колеџ је рекао да сведочења која су се појавила против Ђукамовића у Италији, "сигурно нису измишљена или лажна", јер је Влада САД, преко својих служби, сарађивала са ОЛАФ-ом (агенцијом ЕУ), али и италијанским правосудним властима у тим истрагама.
Амерички агент је пред Конгресом тврдио да је посао са шверцом дувана од средине 90-их година, у једном тренутку, помагала и колумбијска нарко-мафија, која је, према његовој оцени, Европу видела као нову добру дестинацију за бизнис са наркотицима.
"Већ 1999. године, италијанска Комисија за борбу против мафије, идентификовала је Албанију као важну транзитну зону за шверц дувана у Италију, а и неке земаље Блиског истока. Међутим, извештаји неколико извора потврђују да је премијер Ђукановић обезбедио право на шверц неколицини људи, у замену за озбиљан новчани износ" каже Колеџ.
Мало ко од стручњака се усуђује да даје прогнозе о исходу процеса, мада се све више верује да ће питање које је Србија, то јест, Генерална скупштина УН, поставила пред 15 чланова судског већа МСП - „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом“ - остати без јасног одговора
Десетодневна расправа 28 земаља света о (не)легалности сецесије Косова која се водила пред Међународним судом правде у Хагу није донела никаква изненађења али је савим извесно судијама овог суда оставила у задатак да одлуче шта је старије - кокошка или јаје, то јест, право на самоопредељење или територијални интегритет и суверенитет. И једно и друго црпе своје право из Повеље УН, а епилог ове расправе знаће се половином наредне године, када би суд требало да изнесе саветодавно мишљење, које, да подсетимо није обавезујуће за државе. До тада, мало који стручњак усуђује се да даје прогнозе о исходу, мада се све више верује да ће питање које је Србија, то јест, Генерална скупштина УН, поставила пред 15 чланова судског већа МСП: „Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом“ - остати без јасног одговора. Како год било, нема сумње да се пред МСП одиграо историјски процес за који се не без разлога, тврди да ће у потпуности променити токове до сада познатог и признатог међународног права.
У Палати мира у Међународном суду правде у Хагу, окончана је расправа о легалности једностране декларације о независности Косова, коју је наложила Генерална скупштина УН, на иницијативу Србије. Поред ставова Србије и привремених органа власти из Приштине, своје аргументе и мишљења о томе да ли је независност Косова легално проглашена изнели су представници 28 земаља, међу њима и сталне чланице Савета безбедности УН. На крају данашње расправе, тројица судија позвали су поједине учеснике да додатно објасне изнете тврдње да једностране декларације нису забрањене међународним правом. Од 15 судија Међународног суда правде очекује се да проуче предочене аргументе и донесу тражено мишљење о легалности самопроглашене независности Косова.
Шеф српске делегације и амбасадор Србије у Паризу Душан Батаковић оценио је на почетку 10-одневне расправе да једнострана декларација о независности Косова и Метохије од 17. фебруара 2008. представља изазов организацији УН и њеном ауторитету, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности. Тим актом Приштине су, како је навео Батаковић, Срби од конститутивног народа у Србији, против своје воље, сведени на статус мањине у својој држави. Србија је уверена да ће УН и међународна заједница, уз помоћ саветодавног мишљења судија МСП, изнаћи прави одговор за тај изазов који погађа саме темеље међународноправног поретка, нагласио је Батаковић.
У Онтарију је, у оквиру шире дебате о буџетском закону, већином гласова од 56 за и 29 против, усвојено обједињавање провинцијског и федералног пореза, ХСТ, које ће по неким прогнозама, донети повећање цена отприлике сваког петог артикала.
Обједињени порез у износу од 13 одсто, почеће да се обрачунава 1. јула наредне године и представљаће комбинацију између провинцијске продајне таксе, ПСТ, од осам одсто са федералних, ГСТ, пет одсто. Сада ће се порез плаћати и на неке артикле који су били изузети из ПСТ-а, попут витамина и домаћег авио-саобраћаја, на пример. Провинција ће, да би смањила оптерећење кућних буџета, понудити одређене олакшице и изузећа.
Овим законом обухваћено је и смањивање пореза на корпоративне и личне приходе, које почиње да се примењује од 1. јануара, као и једнократно ослобађање до максималног износа од хиљаду долара за поједине категорије.
Неке анкете показују да око три четвртине грађана не одобрава овај потез провинцијске владе.
Посланици опозиционих Конзервативне странке и НДП-а такође су били против увођења ХСТ-а, сматрајући га додатним наметом на породице и средњу класу.
Грађани Србије који живе у иностранству моћи ће у наредне две недеље да се укључе у истраживање о миграцијама и запошљавању младих у иностранству.
Заинтерсовани ће моћи да попуне анкету на сајту Републичког завода за статистику, на адреси www.stat.gov.rs, који истраживање спроводи у сарадњи с Међународном организацијом рада, Међународном организацијом за миграције и Владом Србије.
Резултати истраживања биће коришћени за развој Националне стратегије и плана за запошљавање и миграције.
Прво истраживање о запошљавању и миграцијама српске дијаспоре неће дати прецизне податке с обзиром на то да је у форми анонимне интернет анкете.
Анкету могу да помогну сви Срби који живе ван Србије, са држављанством или без њега.
Директор Републичког завода за статистику Драган Вукмировић рекао је да је то комбинована метода која би требало да омогући један индикативан резултат, не резултат који је потпуно репрезентативан.
Спречити одлив младих из Србије
"Основни разлог је то што немамо добар оквир истраживања, до сада нису постојале базе података које се односе на наше грађане који живе у иностранству и ово представља први корак и основу за сва будућа истраживања", рекао је Вукмировић.
Промоцијом романа "Узводни блуз" Даниела Ковача у БП клубу у Загребу настављени су четврти по реду Дани српске културе, које организује Српско културно друштво "Просвјета", као централна културна установа Срба у Хрватској. У присуству великог броја љубитеља књижевности, роман су представили књижевни критичари Милош Живановић и Круно Локотар, као и сам аутор.
Француски обавештајац Југослав Петрушић Доминик тврди да је током претходног рата била планирана акција "Олуја 2" у којој би Срби били протерани из БиХ у што већем броју.
На данашњи дан 1990. године изабран је патријарх Павле за 44. поглавара Српске православне цркве. "Првенство међу себи равнима видим у величини смирења, а први је онај који је спреман да буде слуга свима", изјавио је у свом првом интервјуу за лист "Православље" патријарх Павле.Ауторска права Радио Оаза 2026