Прилози

Поводом оцене премијера БиХ Милорада Додика да су "Хрвати у БиХ маргинализовани", председник Хрватске Стјепан Месић, у разговору за "Данас" рекао је да би премијеру РС "одговарало стварање трећег ентитета, како би до краја маргинализовао Хрвате у неком малом ентитету".
Према његовом мишљењу, Додик не сматра БиХ константом, него константом сматра Републику Српску, као што не сматра Сарајево главним градом.
Шеф хрватске државе је рекао да је "парадоксално да се на Међународном кривичном суду у Хагу суди вођама босанских Срба за злочине и за стварање Републике Српске која је створена етничким чишћењем, а да у исто време Додик наставља њихову политику у РС".
"Међународна заједница је дужна да преко својих представника зауставити свакога ко води политику која разбија БиХ", оценио је Месић и додао да БиХ мора остати јединствена, због региона, али и због Европе.
"У том смислу нико нема шансе да издвоји део БиХ. Могућност да се издвоји неки део из БиХ је илузија која ствара несигурност у тој држави и удаљава је од евроатлантских интеграција", сматра Месић.

Чији је Џони? Наш, њихов или само свој? Хоће ли један од највећих митова југословенске рок сцене, чија слава није утихнула ни после његовог дугогодишњег самоизгнанства у Холандији, ако икада жели да напусти своје уточиште у градићу крај Утрехта, у џепу да носи пасош или путовницу? Фронтмен легендарног бенда „Азра” Бранимир Џони Штулић, постао је мета изненадне дипломатске трке између Београда и Загреба, када му је хрватски председник Стјепан Месић јуче понудио хрватски пасош, две недеље пошто је то исто, у име српске владе, учинио министар унутрашњих послова Ивица Дачић.
У интервјуу Хрватском радију, који ће бити емитован ове недеље, а чије детаље је пренео загребачки „Јутарњи лист”, Месић је рекао: „Знам нешто о њему и знам нешто о његовој музици, додуше више знају моје кћерке, али нисам знао да нема никакав па ни хрватски пасош. Он на то има право, само нека поднесе захтев. Такође има право и наступати код нас, зашто не”, рекао је шеф хрватске државе, што је у тамошњој јавности оцењено као прва службена реакција власти у Загребу на „проблем” повратка Штулића у Хрватску.

Зашто се у отаџбини пуно тога најављује, планира, а мало реализује. Вероватно зато што странке на власти само глуме живот и грозно лажу народ.
Модерна бајка каже:  
- Дошао владин експерт на село код чобанина и каже му да ће погодити колико овај има оваца у стаду. И ако погоди да му пастир да једно веће јагње. И ескперт погледа у ГПС и каже:   
- Имас 1246 оваца и јагањаца.  
Пастир му даде једно зивинце и реце, а да ја погодим из које си странке:  
- Ти си из Г17+.
- Управо тако! Како си погодио?
- Веома једноставно, одговори пастир. Прво, дошао си, а није те нико звао. Друго, израчунао си ми нешто, што ја већ знам. И треће, о мом послу немаш појма, уместо овце узео си ми пса. Врати ми мог шарпланинца!
Ова поучна шала сасвим јасно говори о томе како се у Србији влада и живи. Док чобани чувају овце, страначки властодршци их отимају. Невоља је у томе, што је Србија толико осиромашила да више неће имати шта да се отима од народа. На Пештеру краве буше умиру, јер више нико не откупљује чувени сјенички сир. У Гроцкој су засади јабука пропали, јер се у продавницама нуде банане из Африке и јабуке из Марока. И док се то дешава, поменути експерти из партије Г17+ на велико галаме како је економска криза у Србији прошла. И како долазе боља времена.

Скупштина Србија усвојила је Закон о дијаспори и Србима у региону, који би требало да створи бољу основу за конкретизацију односа  између Србије  и  припадника српског народа који живе у иностранству.
Министар Срђан Срећковић, чије Министарство за дијаспору је, још пре неколико година, обећало доношење Закона о дијаспори и Србима у региону, истакао је да су Влада Србије и државни врх овим потезом показали спремност да “створе институционалне механизме за изградњу нове, одговорне и дугорочне политике” према својим сународницима у иностранству. Срећковић је, одговарајући у Парламенту на примедбе посланика опозиције, нагласио да је нови закон “темељ стварања партнерских односа, који ће на економском, политичком и културном плану донети користи и Србији и сваком нашем човеку ма где живео”. Нови Закон посебно третира Србе у региону јер, како каже Срећковић, сви они који живе у Бања Луци, Требињу, Книну, Темишвару, Вуковару, Никшићу, Скадру или Куманову, нису дијаспора. Они тамо живе вековима и дали су значајан печат у историјском развоју читавог Балкана, као и земаља у којима данас живе. Уосталом, Срби у региону су, посебно после дешавања на просторима бивше Југославије, у многим од околних земаља у врло тешкој позицији, а овај закон је потврда да ће они од матице убудуће имати максималну подршку, што је и наша уставна обавеза, нагласио је Срећковић.

Хрватски председник Стјепан Месић изјавио је у Задру да је Дејтонски мировни споразум зауставио рат у Босни и Херцеговини, али је и оценио да нема механизама да БиХ функционише као држава.
Месић приликом сусрета са целницима Задра и Задарске жупаније изразио мишљење да Милорад Додик, премијер Републике Српске (РС) једног од два ентитета у БиХ, „чини све да разбије” ту државу.
„Данас у Републици Српској живи тек осам одсто Бошњака и Хрвата, од некадашњих 48 одсто. Додик би у таквим околностима спроводио референдум о одцепљењу о издвајању, што ми не прихватамо”, рекао је Месић, пренели су електронски медији.
Председник Хрватски је даље оценио и како „Београд води неискрену политику према БиХ, љуби се с Додиком, дочекује ратну злочинку Биљану Плавшић, у бити подржава опцију која разара БиХ”.
Бивша председница РС Плавшић је почетком недеље допутовала у Београд, пошто су је власти Шведске пустиле на слободу будући да је одслужила две трећине затворске казне на коју ју је осудио Трибунал у Хагу.
Хрватска, по Месићу, у свему, па и према БиХ, води реалну политику.
У том смислу је Месић навео да подржава арбитражни споразум са Словенијом, али да је у њему најважније у том документу да граница буде утврђена на бази међународног права.

Препорука државног врха Србије сународницима на Косову и Метохији да не излазе на локалне изборе заказане за 15. новембар, коју су више пута јавно изнели различити државни функционери, потпуно је искрена и Србима се не шаљу никакви други сигнали који би их охрабривали да се ипак појаве на биралиштима, тврди Звонимир Стевић, државни секретар у Министарству за КиМ, одговарајући на критике да власт у Београду шаље двоструке сигнале косовским Србима. Председник Социјалдемократске партије Небојша Човић рекао је пре неколико дана да мора да постоји јединствен став у Београду око локалних избора на Косову, уместо „политике за јавност и оне испод стола”. Човић, који је својевремено био на челу Координационог центра за КиМ, каже да би најопасније било да званична политика Београда буде да се не излази на локалне изборе, а да незванична политика испод стола буде да се ипак излази – јер би то допринело додатном збуњивању косметских Срба.
„Таквих коментара било и раније, али овога пута држава је благовремено рекла да се нису стекли услови за излазак Срба. Пре свега зато што се ови избори први пут организују на једнострано проглашеном независном Косову и што се организује на основу плана Мартија Ахтисарија који званична политика у Београду никада није прихватила нити је добио зелено светло у Савету безбедности”, објашњава Стевић.

Савез логораша Босне и Херцеговине потпуно је незадовољан досадашњим радом судова у овој земљи и затражиће од Високог судског и тужилачког савета БиХ да интервенише и натера судије да коначно извуку из ладица тужбе које су логораши поднели против Републике Српске и Федерације БиХ за обештећење жртава које су прошле кроз логоре, потврдио је за „Политику” председник овог савеза Мурат Тахировић.
„Против Републике Српске поднесено је, од маја 2007. године до данас, укупно око 10.000 тужби од којих ниједна није решена, чак није заказана нити једна расправа, нити се зна када ће бити заказана”, тврди он.
„Идентична је ситуација и у Федерацији БиХ, од око 5.000 тужби решена је само једна. Основни проблем је тај што закон није прецизирао рок у којем би суд морао окончати процедуру у случају једне тужбе. У закону пише да би то требало завршити у разумном року, а разумни рок може се тумачити и овако и онако. Како се ова законска недореченост тумачи у конкретном случају потврђује ситуација с којом смо суочени”, објашњава Тахировић. Он изражава бојазан да „многи логораши, уколико судије не почну радити свој посао, неће ни дочекати правду, јер 10 је већ умрло”.
Додатно незадовољство код логораша, према његовим речима, изазива и околност да се не могу обратити Европском суду за људска права у Стразбуру јер „помоћ од овог суда могу тражити само у случају ако су исцрпели све правне могућности у својој земљи”. Међународни тим адвоката им је понудио своју помоћ након чега су и одлучили да, уз помоћ Високог судског и тужилачког савета, изврше притисак на домаће судове како би дошли до правног основа да могу тужбе упутити на адресу суда у Стразбуру.

Истраживање УН о путевима дроге из Авганистана показало је да је Балкан један од главних транзитних праваца, али да је забележен и већи број корисника илегалних дрога у том региону.
У извештају „Пораст броја зависника, јачање криминалних организација и финансирање побуњеничких наоружаних група” наводи се да у путевима кријумчарења хероина значајно место заузимају балканске земље, а УН процењују да огромна количина хероина који стиже у Европу долази баш преко Балкана.
Један од аутора извештаја УН Хакан Демирбукен рекао је за Би-Би-Си (ББЦ) на српском језику да полиције балканских земаља треба да ојачају своје позиције како би биле у стању да заплене веће количине кријумцареног хероина.
„Говоримо о 90 тона хероина који преко Балкана стиже до западне Европе. Организоване криминалне групе не би могле да кријумчаре толику количину дроге да немају помоћ из полиције или из других државних служби. На Балкану, као и у другим регионима постоји проблем корупције”, нагласио је Дамирбукен.
Највећи део хероина из Турске се у ЕУ и даље кријумцари друмским саобраћајем, што значи да прелази преко свих граница, наводи се у извештају УН.

Председник Русије Дмитриј Медведев обратио се јуче посланицима Скупштине Србије речима да то што стоји као први страни председник за скупштинском говорницом Србије за њега није само част, већ и обавеза.
Он је у говору, који је трајао 20 минута, честитао дан ослобођења Београда од фашизма у Другом светском рату, рекавши при том да „Србији не треба да се објашњава на којој је страни била истина тада“.
- Теза о наводном једнакој одговорности нацистичке Немачке и Совјетског Савеза је извртање историјских чињеница и заиста је непријатна, чак и одвратна. Сматрамо то игнорисањем одлука донетим у процесу суђења у Нирнбергу, као и подругивањем убијеним у најстрашнијем рату двадесетог века - рекао је Медведев, наводећи да му је мило то што види да Србија чува сећања на пале борце у Другом светском рату од руке фашиста.
У даљем обраћању српским посланицима, Медведев је рекао да је његова посета Београду битна не само за Србију, већ и за Балкан и целу Европу.

Русија ће и убудуће пружати Србији помоћ по питању Косова и Метохије, а подржава и одлуку Србије да се придружи Европској унији, изјавио је у Београду руски председник Дмитриј Медведев. Захвални смо Русији због њене принципијелне политике и значајне економске подршке, рекао је наш председник Борис Тадић, током прве посете шефа руске државе Србији. Председници Србије и Русије, Борис Тадић и Дмитриј Медведев, договорили су данас у Београду кредитни аранжман у износу од милијарду долара.
О детаљима како ће та средства бити распоређена разговараће експертски тимови две земље, али је извесно да ће 200 милиона долара бити подршка буџету Србије, сазнао је Танјуг.
Прва званична посета Србији
Председник Русије Дмитриј Медведев допутовао је данас преподне у 11 часова у Београд, у прву званичну посету Србији. Руског председника на аеродрому "Никола Тесла" дочекали су потпредседник Владе Србије Ивица Дачић и министар спољних послова Вук Јеремић.
Пола сата касније руски председник стигао је у Палату Србија где му је приређен свечани дочек, уз постројену почасну гарду и интонирање државних химни Русије и Србије.
Руског председника је на платоу испред Палате Србија дочекао председник Србије Борис Тадић.