Прилози

Шеф српске делегације и амбасадор Србије у Паризу Душан Батаковић оценио је у Хагу да једнострана декларација о независности Косова и Метохије представља изазов организацији УН и њеном ауторитету, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности. Она је изазов међународноправном поретку заснованом на начелима суверености и територијалног интергитета, казао је Батаковић, обраћајући се 15-орици судија Међународног суда правде у Палати мира у Хагу, уводним говором на почетку 10-одневне расправе о легалности једностраног проглашења независности Косова, које је Генерална скупштина УН поставила суду на иницијативу Србије.
Тим актом Приштине су, како је навео Батаковић, Срби од конститутивног народа у Србији, против своје воље, сведени на статус мањине у својој држави. Србија је уверена да ће УН и међународна заједница, уз помоћ саветодавног мишљења судија МСП, изнаћи прави одговор за тај изазов који погађа саме темеље међународноправног поретка, нагласио је Батаковић. Према његовим речима, косовска криза није само историја преговора и оружаних сукоба, она је и историја људске патње коју су претрпели становници Србије, а посебно грађани Косова свих националности. Шеф српске делегације указао је да су основна људска права српског и другог неалбанског становништа на Косову у овом моменту витално угрожена и да се наставља непрекинути тренд њиховог исељавања.

Како се наводи у саопштењу објављеном на сајту СПЦ, таква одлука донета је у среду на седници Синода.
Патријарх Павле преминуо је 15. новембра после двогодишњег лечења на Војно-медицинској академији.
Према Уставу СПЦ, нови патријарх бира се на Изборном сабору на ком учествују сви епископи, али за поглавара цркве могу бити изабрани они који најмање пет година управљају епархијом.
Патријарх се бира такозваним апостолским жребом, односно насумичним извлачењем цедуљице са именом једног од три кандидата који су ушли у најужи избор. Та тројица кандидата претходно морају да добију већину гласова учесника Сабора.
Међутим, начин избора поглавара може бити измењен и на самом Изборном сабору.
Синод је такође одлучио да се заупокојена литургија и четрдесетодневни помен патријарху Павлу служе 24. децембра у Храму светог Саве на Врачару. Почетак литургије заказан је за 9 сати, а парастос ће бити служен на крају литургије, око 11 сати.

Пред Саветом безбедности Уједињених нација, председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић оспорио је извештај високог представника у БиХ Валентина Инцка о стању у земљи, "као песимистичан документ који не нуди решења, већ искључиво тражи кривца за лоше стање у БиХ".
Шпирић је, оспоравајући Инцков извештај, рекао да у њему није могао да види ни једну позитивну оцену о Републици Српској, иако је она функционалнији и ефикаснији део БиХ.
"Исувише је много нелогичности и експериментисања када је БиХ у питању, као и дилема и изазова на које сви заједно морамо дати адекватан одговор". Према његовим речима, уколико су ствари толико лоше као што је објашњено у извештају високог представника, оправдано је запитати се шта смо сви заједно радили у протеклом периоду.
Шпирић је истакао и да међународна заједница није пуки посматрач него активни учесник у свим процесима у БиХ.
У БиХ нема ни апсолутно кривих ни искључиво невиних 
У говору у УН достављеном медијима у БиХ, Шпирић је рекао да не жели да улази у полемику са Инцком, али да сматра да његов извештај не оставља пуно простора за оптимизам.

Изгледало је као да се са патријархом сахрањује и цела Србија. Јер патријарх Павле је био, између осталог, и отеловљење вековне српске чежње за националним избавитељeм. Био је последњи Србин којем смо сви веровали, како је написао у књизи жалости један Горан. Његов печат жртвовања и високе моралности најближи је срцу српског народа, његов живот од Хрватске, преко Косова, па до Београда део је свеукупне српске историје. Он је једини могао да премости јаз између политичких елита и народа. И зато је осећај губитка тако велик.
Дакле, где то живимо и куда то идемо? Да ли је масовно присуство младих људи на испраћају патријарха Павла знак кризе идентитета или је управо протеклих 20 година учинило да многи Југословени постану опет Срби? Презасићеност политиком, осећај немоћи што се демократија претворила у обичан ритуал и виртуелну игру за потрошаче, живот у којем се историја данас пише у потпуно другачијем стилу? Да ли су млади људи у Србији несигурни и збуњени, са чиме они данас да се идентификују? Масовни испраћај патријарха као побуна против ускогрудог друштва?
Јер које су то данас стратешке вредности Србије? Где је чаробни штапић неопходан грађанима Србије? Је ли то рад и марљивост у условима српске транзиције и када на дан испраћаја патријарха радници морају да седе на прузи код Лапова? Самопоштовање и државе и грађана, солидарност друштва, морална одговорност личности–појединца пред друштвом, чега се бојимо, шта то не желимо?

Стотине хиљада људи опростило се данас у Београду од преминулог поглавара Српске православне цркве (СПЦ) патријарха Павла, јавили су светски и медији у региону, истичући да су свечаности испраћаја присуствовали бројни црквени и световни званичници из земље и региона.
„Смиреност и скромност патријарха, са необичном чврстином духа и чврстом вером, били су познати далеко изван Србије”, навео је дописник руске агенције Итар-Тас с у извештају из Београда, додајући да је по сопственој жељи, упокојени поглавар Српске православне цркве сахрањен на гробљу манастира у Раковици, до чијих врата су ковчег допратиле стотине верника.
Руска државна агенција подсећа да су још за живота патријарха српског многи сматрали свецем и да је он „са својом црквом и народом преживео једну од најтежих историјских етапа”.
Руски ТВ канал „Вести” извештава да се после тродневне жалости Србија опрашта од свог патријарха и да је на сахрану допутовала делегација Руске православне цркве предвођена чланом Светог синода, митрополитом минским и слуцким Филаретом, као и представници других помесних православних цркава.Та ТВ је истакла да је пре сахране хиљаде верника имало могућност да каже „последње збогом духовном пастиру омиљеном у целом народу”, којег су многи у Србији „за живота сматрали свецем, због високог духа, чврстине вере, милосрђа и задивљујућу скромност”.
Британска агенција Ројтерс пише да је испраћају патријарха, „који је предводио обнову вере након више деценија комунистичке владавине”, присуствовало „више десетина хиљада” људи из Србије и суседних земаља.

Опелу патријарху Павлу, испред Храма Светог Саве у Београду, присуствовало је неколико стотина хиљада грађана. Забележили смо по чему ће неки од њих памтити преминулог поглавара Српске православне цркве.
Плато испред Врачарског храма, на коме је био изложен ковчег са телом патријарха Павла, испунили су грађани, који су дошли из свих крајева Србије, земаља из окружења, али и из Европе и САД, Канаде, Аустралије и других земаља. Грађани су мирно и достојанствено одавали последњу почаст преминулом српском патријарху. На њиховим лицима видела се туга и дубоко поштовање за, како су истакли неки са којима смо разговарали, једног од највећих поглавара Српске православне цркве.
Протојереј ставрофор Милорад Цицовић из манастира Ваведење у Овчарско - Кабларској клисури рекао је да су у манастиру са тугом примили вест о смрти српског патријарха:
„Верници нашег манастира су са тугом примили ову вест, али изнад свега радост надвладава тугу, тако да смо радосни што смо имали патријарха Павла. Он ће нама бити савремени узор у нашим животима и једна светиљка која ће нас водити и велики молитвеник пред господом. Изнад свега памтићу га по његовој скромности и духовности“, рекао је протојереј Милорад Цицовић.

Апостолски жреб у избору поглавара СПЦ увео патријарх Герман 1967. године, али је начин избора првојерарха мењан на саборима 2000. и 2005. године.
Да ли ће нови поглавар Српске православне цркве бити изабран на исти апостолски начин као патријарх Павле, жребом између тројице кандидата? Иако Устав СПЦ прописује такву процедуру, не искључује се могућност да изборни Свети архијерејски сабор који треба да се састане до 15. фебруара 2010. године промени начин избора 45. патријарха.
„Тешко је у овом тренутку рећи на који начин ће бити изабран нови патријарх. Устав СПЦ не може да се мења без присуства патријарха, али не треба искључити могућност да архијереји ипак одлуче и другачије, јер Сабор је највиша црквенозаконодавна власт“, каже један извор из СПЦ који је желео да остане анониман.Изборни сабор треба да закаже Свети архијерејски синод којим председава митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Према неким наговештајима, мало је вероватно да ће избор новог патријарха бити обављен пре Божића, 7. јануара идуће године. У СПЦ има и оних који мисле да би Сабор могао да се састане око празника Светог Саве, 27. јануара.
Члан Светог синода епископ нишки Иринеј сматра да не би требало да се жури и да би избор новог поглавара Српске цркве могао да се обави и на пролећном сабору у мају 2010. године.

Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди, говорио је патријарх Павле према којем ће се последња деценија 20. века и прва у трећем миленијуму памтити у Србији, поред осталог, и као деценија његовог духовног присуства. 
Четрдесет четврти патријарх на трону светог Саве преузео је дужност поглавара Српске правослане цркве 1. децембра 1990. године. Од 17 архијереја на изборној листи, епископ рашко-призренски је био једини који истински није желео да буде патријарх. Ја се покоравам вашем избору и надам се да ће Господ помоћи Цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити, рекао је на хиротонији у Саборној цркви архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, његова светост патријарх српски господин Павле. Моје су снаге слабе, ја се у њих не надам, надам се у помоћ вашу и помоћ Божју којом ме је он до сада држао. Нека буде на славу његову и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена, рекао је преузимајући место првојерарха СПЦ - првог међу равнима, наследивши на трону Светог Саве патријарха Германа.
После 30 година архијерејства у Епархији рашко-призренског, које је провео у служби народа Косова и Метохије пратећи сва страдања, прикривене и отворене прогоне и насиља, примио је патријарашко жезло и панагију Светог Саве, али и обавезу да својим присуством и сваком изговореном речи одбрани чистоту и смисао Јеванђеља. Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе, наглашавао је патријарх уочи рата на простору бивше СФРЈ, а народ упозоравајући да се сили треба приклонити само зато што она Бога не моли и да није на одмет мудрост змије, а кроткост голуба. Уздам се у Бога да ће овим властима отворити очи да овај намучени народ престану злостављати, рекао је 3. фебруара 1997. године патријарх Павле у јавном обраћању.

Последњег дана тродневне радне посете у Риму председник Тадић сусрео се по други пут у својој политичкој каријери са папом Бенедиктом Шеснаестим. Као што је уобичајено по ватиканском протоколу, дочекали су га представници римских аристократских породица који су председника, заједно са делегацијом Републике Србије, упутили до папе. Пред почетак приватног дијалога, папа Бенедикт Шеснаести даровао је српском председнику позлаћени медаљон Понтификата док је Тадић светом оцу поклонио илуминацију са мотивима из Мирослављевог јеванђеља. Током разговора председник Тадић захвалио је папи на принципијелној политици Ватикана: „Нагласио сам посебан значај Косова као изворишта српске државности и културе и као једног простора на коме су изграђени сви хришћански споменици који дефинишу идентитет Србије и значајан део хришћанског идентитета српског народа”. Политичка сарадња са Ватиканом, према Тадићевим речима, врло је битна и због утицаја Ватикана на европску и међународну политику. „Ми се истовремено сусрећемо са питањима која имају посебан значај када је на дневном реду идентитет народа, хришћанско присуство на простору југоисточне Европе и екуменски дијалог између Католичке и Православне цркве”, изјавио је Тадић на конференцији за новинаре после сусрета.

Француска је платила откуп за ослобађање своја два пилота које је 1995. године заробила војска босанских Срба, тврди Шарл Пасква, бивши министар унутрашњих послова.
„Вилпен ми је дао 900.000 франака у ту сврху”, рекао је Пасква у четвртак поподне на конференцији за штампу у Паризу, док су француске власти увек тврдиле да не плаћају откуп за своје држављане.
Спектакуларна серија политичко-дипломатских афера из времена када је на челу државе био Жак Ширак тако је добила нови обрт, пошто је Пасква упро прстом на бившег председника републике и његовог најоданијег сарадника, Доминика де Вилпена.
Бивши министар је изашао пред пуну салу домаћих и страних новинара обраћајући им се као шакалима жедним крви.
„Ево вам документи класификовани као државна тајна, да ли сте снимили, добићете још”, рекао је уз задовољну гримасу што је његов дугонајављивани медијски напад достигао крешендо.
Ако је решио да „пропева” петнаест година после догађаја о којима је реч, то је зато што је пре две недеље осуђен на годину дана затвора због улоге у афери Анголагејт, која се односи на тајну продају оружја Анголи у вредности од 790 милиона долара,у време док је ову земљу раздирао грађански рат.Изношењем докумената који су недоступни јавности Пасква је желео да „освежи сећање” Ширака, који је, како тврди, био у току са овом продајом оружја као и са операцијом која је извршена у Босни.
Ове две афере повезује опскурни француско-израелско-канадски бизнисмен руског порекла, Аркади Дегамак, са везама и у француској и у руској обавештајној служби.