Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM
Скупштина Србија усвојила је Закон о дијаспори и Србима у региону, који би требало да створи бољу основу за конкретизацију односа  између Србије  и  припадника српског народа који живе у иностранству.
Министар Срђан Срећковић, чије Министарство за дијаспору је, још пре неколико година, обећало доношење Закона о дијаспори и Србима у региону, истакао је да су Влада Србије и државни врх овим потезом показали спремност да “створе институционалне механизме за изградњу нове, одговорне и дугорочне политике” према својим сународницима у иностранству. Срећковић је, одговарајући у Парламенту на примедбе посланика опозиције, нагласио да је нови закон “темељ стварања партнерских односа, који ће на економском, политичком и културном плану донети користи и Србији и сваком нашем човеку ма где живео”. Нови Закон посебно третира Србе у региону јер, како каже Срећковић, сви они који живе у Бања Луци, Требињу, Книну, Темишвару, Вуковару, Никшићу, Скадру или Куманову, нису дијаспора. Они тамо живе вековима и дали су значајан печат у историјском развоју читавог Балкана, као и земаља у којима данас живе. Уосталом, Срби у региону су, посебно после дешавања на просторима бивше Југославије, у многим од околних земаља у врло тешкој позицији, а овај закон је потврда да ће они од матице убудуће имати максималну подршку, што је и наша уставна обавеза, нагласио је Срећковић.
Међутим, опозиција у Скупштини је, коментаришући закон, замерила предлагачима што није остављено довољно времена за јавну расправу о њему, како у матици тако и у расејању, нити су у довољној мери уважени предлози и мишљења оних којима је намењен. Замерке су упућене и на рачун информисања дијаспоре, јер многе српске организације и клубови у иностранству нису били упознати са предлогом тог закона, као ни да Матица исељеника није консултована у вези са тим. Такође, по мишљењу појединих опозиционих представника, Закон о дијаспори за многе наше сународнике који живе у иностранству, не представља ништа ново, јер су за њих далеко важнији Закон о реституцији, другачији банкарски систем у Србији, затим закони о директним инвестицајама, итд.
Шта о новом закону мисле Срби из дијаспоре и колико верују да ће он заиста бити основ за лепше односе, пуне “разумевања и љубави”, показаће будуће време. Наиме, ако Закон буде подстрек за конструктивну будућу сарадњу матице и расејања, засновану на дијалогу, у коме ће у Србији заиста хтети да чују шта наши људи из дијаспоре желе, он ће испунити један од својих најважнијих услова, а то је да Срби у матици и Срби у расејању имају иста права.
Оливера Миловановић