Прича о бољим временима је само празан политички маркетинг, којим се све странке, од ДС преко ДСС до СНС и Г17+ баве већ годинама. Србија је земља вечног политичког маркетинга или да кажемо јасније вечних обмана. Како то изгледа? Тако што је најављено да ће мост на Дунаву код Бешке бити урађен, па његова градња још не почиње, а подигнути су велики кредити. Тако што се прича да ће Руси да граде београдски железнички чвор Прокоп, који је последњих деценија 7 пута свечано пуштан у градњу. И ништа. Тако што се говори о завршници друмске обилазнице око Београда, према Обреновцу и Бубањ потоку. Пут је пуштен, али је недовршен и у мраку.  
У позадини ова три случаја обећања великих радова и привредног напретка налази се грамзљивост странака на власти, које користе велике пројекте да узму новац за себе. Мост код Бешке гради предузеће странке на власти, преко ког се новац од инвестиција слива у ову партију. Капитал намењен Прокопу се “прелива” у друга јавна предузећа, да би преживела. А новац од финансирања обилазнице се узима да се плате пензионери. Тренутно нам лидери странака и министри нуде приче о укидању шенгенских виза. Иза те бајке, међутим, скрива се несигурност да ћемо бити ослобођени гета, у коме нас међународна заједница држи већ 16 година. Да од укидања виза неће бити ништа 1. јануара, говори податак да је МУП одлучио да продужи важност плавих пасоша. А колико до јуче та иста полиција се хвалила како је издала милион нових и црвених путних исправа за иностранство. О чему се ради?  
Укидање старих плавих пасоша, са жигом земље која не постоји, Југославије, налог је Европске Уније. Израда црвених пасоша нове државе Србије, такође, је налог ЕУ. Паметно Европљани кажу, ако хоћете да будете нормална земља, треба да укинете пасоше пропале државе и да урадите нове. И шта се дешавало од славног 5. октобра, дана демократије. Ништа. Плави југословенски пасош, који нас је подсећао на комунизам, због ког нас је Америка и бомбардовала, нису укинули ни др Зоран Ђинђић, ни др Воја Коштуница, ни др Војислав Шешељ, ни Тома Николић, ни Веља, ни Плама, ни Чеда. Питање без одговора је зашто ниједан од тих великих демократа није хтео да послуша ЕУ и укине југословенски пасош. Одговор се наслућује и врло је прост. Зато што наши политичари и њихова администрација нису способни да обаве ниједан државни и народни посао. Србија нема административну и техничку инфраструктуру којом може да за месец дана промени грађанима документа, спроведе било коју другу законску одредбу или донесе ефикасно законско решење, којим се решавају актуелни проблеми. Како су Ђинђић, Коштуница, Шешељ, Николић, Веља, Плама и Чеда ту своју неспособност скривали од ЕУ, они су све српске националне проблеме само одлагали. Прошло је 8 година док Борис Тадић није променио пасоше? И сада се Ивица Дачић хвали да их је одштампао чак милион. Да ли да му верујемо или је и то политички маркетинг једног министра полиције? Ко је пребројао тих милион црвених пасоша?  
Слична ситуација је и у привреди. За време власти социјалиста и радикала била је дозвољена дивља градња. Направљено је чак милион кућа на земљишту које није било предвиђено за стамбену изградњу. Пример тог хаоса је општина Раковица и општина Земун у Београду. Сада се крчи и Бојчинска шума на улазу у престоницу, где дошљаци из страних држава, БиХ, Албаније, Македоније, Бугарске, Румуније, под изговором да су српске избеглице, граде где стигну. И уместо да дивљу градњу држава сруши, странка на власти ДС и држава су одлучили да легализују тај хаос. Тиме се легализује криминал, јер су многе куће плод мафијашких послова, шверца, кријумчарења и црне берзе. А неке су плод корупције, јер је један посланик подигао кућу усред парка и на раскрсници. Сада је министар Оливер Дулић одлучио да легализација кошта само 20 евра по квадрату. Питање без одговора је, зашто држава не штити интересе житеља који су градили легално, који су платили све порезе за своје станове и куће, него ствара привилегије за оне који су деценијама кршили свесно закон. Зашто им „легализацију“ не наплати десет пута више. Могући одговор је, па зато јер ДС и министар Дулић желе да градитеље дивљих кућа придобију као своје гласаче, без обзира што су делинквенти. И јер желе да створе привид како ДС уводи ред у држави. Ко даје гаранције да ће милион кућа бити легализовано, односно да ће милион власника платити 20 евра за легализацију? Нико. Ако се деси, десиће се, ако не – држава нема пара и моћи да руши нелегалне зграде. Чак ни тамо где куће представљају запреку за градњу авенија, булевара, магистрала и ауто-путева или болница и клиника. Јер, у Србији је јача ситна корупција, него државна стратегија.  
Да поменемо и пример војног аеродрома Поникве код Ужица, који треба да постане цивилни, да би туристи долазили на Златибор. Војска га не користи, јер је бомбардовано, али је обећала да ће га дати општини. И није. Друго, Влада Србије је наложила да се из општина отпусти 14.000 лажних чиновника, које су странке запослиле да би им давале плате. У Куршумлији, на пример, општини треба 50 административних службеника, а она их има 260. Њихове плате финансира држава из буџета, тако да кад новац стигне у Куршумлију, нема пара за инвестиције и бољи жвиот народа. Све поједу чиновници. Од отказа тим непотребним чиновницима неће бити ништа, иако је ЕУ и то наредила да се обави. Јер, ако отпусте своје чланове са посла, странке ће да пропадну. Наше партије живе од пљачкања државног буџета и лажних чланова. Зашто се у отаџбини пуно тога најављује, планира, а мало реализује? Вероватно зато што странке на власти само глуме живот. А глуме га, јер у Србији не постоји национални програм развоја и остварења народних интереса. Али зато постоје страначки програми. Србија је политичка држава, у којој су странке поделиле власт, друштвени капитал и богатство, али и народ. Случајеви великих обмана о укидању виза, о уласку у НАТО, о изласку из економске кризе, кад то ни Америцма није успело, само говоре да власт у Србији води медијски рат против властитог народа. И очајно грозно лаже.   
Неко јавности треба искрено да каже да су Срби, мали народ, неорганизован и хајдучки настројен, који је неко преварио да је небески. Па уместо у живот, све више Срба путује у небо, а да им још за то није време. И живимо од легенди и лажи.
Петар Њ. Петровић