Али то је оно што се види само на први поглед. Ова пандемија – епидемија која је добила глобалне димензије – ипак не пролази без утицаја на људе. Страхови су негде мањи, негде већи, али ипак довољни да се и у медијима ствара посебна атмосфера, која се види и у писмима „Драгој Савети” („Ујка Стив нам је дошао у посету грипозан, шта да радимо?”), па до новог друштвеног бонтона, који је, истина, тек у зачетку, али је приметан. „Аут” је тако љубљење у образ при сусрету присних пријатеља, „ин” је – додир раменима. Обавезно руковање замењује се додиром стиснутих песница. Неки покушавају да уведу и ритуал који се ваљда још само примењује у неким забаченим племенима у џунглама Амазона – додир куковима или чак и задњицама, али то се не прима. Углавном, што мање непосредног додира, то боље – и здравије.
У фитнес центрима, овде веома популарним, уведен је нови реквизит: стуб на којем је кутија са марамицама за дезинфекцију. Нова етикеција налаже да после вежбе све што је додиривано рукама буде пажљиво обрисано. Онај ко долази после, ако није лично видео да је то урадио онај ко је на справи био пре, дезинфекцију ће обавити сам, за сваки случај.
У самопослугама, касирке су и пре епидемије виђане са танким пластичним рукавицама, али оне су сада део униформе. Оне које их не носе, при руци имају специјални желатин за дезинфекцију који користе после сваке трансакције. Генерално, трговци се иначе прибојавају да ће у долазећој празничној сезони, за њих најбољем делу године, изостати уобичајене гужве јер би муштерије могле да буду застрашене могућношћу да буду заражене.
Наравно, страх је прилика и да се уштеди – циције ће имати јако оправдање зашто овога пута нису купиле божићне поклоне – али и заради. Једна овдашња компанија, која се зове „Здраве руке”, изнела је на тржиште посуду за течни сапун са музичким тајмером који свира мелодију из популарног Дизнијевог филма 20 секунди, таман онолико колико према препорукама лекара треба прати руке. Продаја је, кажу, изнад очекивања.
Строга Федерална агенција за контролу хране и лекова има, пак, пуне руке посла у борби са онима који желе да профитирају обмањујући: ових дана је на адресе чак 75 произвођача послала опомене да повуку производе за које тврде да заустављају H1N1. Произвођачи су то примили к знању и само променили амбалажу и маркетинг: порука више није да су то лекови који заустављају свињски грип већ медикаменти „против симптома сличних свињском грипу”, па им тако федерални регулатор не може више наудити.
Лаковерних, међутим, има свугде, па и овде: одлично се продају и кравате од материјала „који одбија вирус”, шта год то значило.
У главној друштвеној причаоници данашњице, Интернету, међу најпопуларнијим су дискусије о примени старих народних лекова против нове пошасти, са изношењем додатних аргумената о чудотворним својствима белог и црног лука пре свега. То је привукло пажњу и веома цењеног и изузетно читаног (најтиражнији овдашњи лист, са два милиона тиража) „Волстрит џорнала”, који је у својој анализи садржаја ових виртуелних трибина, пропагаторима „лук медицине” дао за право. И бели и црни заиста дејствују – тиме што, кад их узмете у довољним количинама, спречавају да вам било ко приђе, па је тиме и ризик да вам пренесе вирус драстично умањен.
Угледни дневник не оспорава, међутим, делотворност најпознатијег народног лека на свим меридијанима – бакине пилеће супе.
У општој халабуци око новог грипа, непримећено је прошла вест да још није стигао онај стари. А шта ако се он, баш зато што је у дебелој сенци младог рођака, озбиљно наљути?
Милан Мишић