На то је Станковић њега упитао зашто је – ако тако мисли – „својевремено опевао Анту Готовину, човека који је оптужен за ратне злочине у Хагу” („Ко не воли Готовину, увалим му осовину”), на шта је Кустурица, према Станковићевим речима, устао и уз псовке завршио разговор.
Пре тога Станковић га је питао и зашто је опевао Радована Караџића („Ко не воли Радована, не видео Ђурђевдана”).
Популарни хрватски водитељ је иначе дуго желео да у својој емисији угости Емира Кустурицу и то није крио од јавности. Сада, када је доживео дебакл, каже:
– Осећам се без везе, јер је узео нешто што није његово. То би било исто као да вам отмем папир на коме пишете ово што ја вама говорим или диктафон. Тражићемо да нам врати снимљени материјал, јер нема право да га заплени пошто га нико није присилио на тај разговор. Сам је пристао.
Станковић додаје да је Кустурица већ неким новинарима изјавио да екипа емисије „Недељом у два” уопште није била тамо.
– Ако има храбрости и ако је јунак, нека врати тај материјал или нека га објави, па да видимо ко говори истину, а ко лаже. Наш боравак на Мокрој Гори не може да порекне, јер имамо фотографије које смо тамо снимили – каже на крају Александар Станковић.
Г. Поповић
Кустурица: Милошевић није Хитлер
–Сукоб је проузроковала само зла намера. Када две особе разговарају неопходна је минимална наклоност и непостојање зле намере. Александар Станковић је мене одабрао за саговорника јер зна да моја контроверзна природа доводи до очувања рејтинга. Како није бирао средства па је прва 22 минута разговор свео на димензију моје личности која је претила опасношћу да ће мој дискурс отићи у само једну страну, можда не ону моју најбољу, тај разговор је прекинут. У тим очима понора, у којима човек не може да се огледа, схватио сам да је он дошао са злом намером да произведе лош ефекат – истакао је редитељ Кустурица у разговору за „Политику”.
Која питања су садржала ту злу намеру?
Станковић је инсистирао на ономе што не негирам – да сам у једном тренутку развоја југословенске драме подржао Слободана Милошевића, никада превише декларативно, али се у неким контекстима може и тако читати. Инсистирао је на томе до оних граница у којима се дискредитација постиже само тако што у 22 минута стотину пута поновите да је неко пио виски док је неко страдао. Тај неко ко је давао виски, дакле Милошевић, по њему је Хитлер. Како моја перцепција фашизма није иста као његова, у тих 22 минута није могло да се дође до тога да сам 1996. године, у емисији Оље Бећковић, рекао да се Милошевић показао као човек који није у стању да води супермаркет, а камоли државу. Разговор сам прекинуо када је Станковић инсистирао да је Милошевић Хитлер и да ту треба да се стави знак једнакости. Када би требало да браним Милошевића по питању јесте ли он или не као Хитлер, требало би да будем адвокат. Оно што ја емоционално доживљавам јесте да он није био Хитлер и да је умро неосуђен.
Дотакли сте се и питања о Анти Готовини?
Рекао сам да концепт групе „Забрањено пушење”, као што је био случај и са групом „Лајбах”, није изражавање става о томе шта се у Хагу зове ратни злочин, већ као и све у животу, довођење у питање онога што успоставља тај вредносни систем. Тај систем има и ту тачку слободе у којој не смете да будете фасцинирани чињеницом да је Раша Дабић човек који је, како год окренете, читав свет „вукао за нос”. За мене је то фасцинантна стилска фигура која завређује филм. У багажу развоја човечанства, а поготову са почетка 20. века, имамо корпус дела који постављају питања да ли је Наполеон, који је у свом походу убијао милионе људи, моралан лик, а шта је са студентом који убије бабу која је била ружна и неморална. Ако је таква слобода сужена толико да се нешто не може извести по хрватском народном принципу „Тко пјева зло не мисли” него се покушава ишчачкати став кога нема, онда се заслужује да се отворе врата и да се на енглеском каже: „Слободни сте да идете”.
Станковић је изјавио да је реч о „класичном разбојништву и чистом лоповлуку”, а у извештајима хрватских медија наводи се и покретање тужбе?
Станковић нема разлога за то, јер постоје сведоци тог „разбојништва”. У понедељак ће касете бити послате ХРТ-у, тако да не знам ком суду ће да ме тужи, можда у Ужицу.
И. Аранђеловић