Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди, говорио је патријарх Павле према којем ће се последња деценија 20. века и прва у трећем миленијуму памтити у Србији, поред осталог, и као деценија његовог духовног присуства.
Четрдесет четврти патријарх на трону светог Саве преузео је дужност поглавара Српске правослане цркве 1. децембра 1990. године. Од 17 архијереја на изборној листи, епископ рашко-призренски је био једини који истински није желео да буде патријарх. Ја се покоравам вашем избору и надам се да ће Господ помоћи Цркви својој да у мени не буде онај који ће је унизити, рекао је на хиротонији у Саборној цркви архиепископ пећки, митрополит београдско-карловачки, његова светост патријарх српски господин Павле. Моје су снаге слабе, ја се у њих не надам, надам се у помоћ вашу и помоћ Божју којом ме је он до сада држао. Нека буде на славу његову и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена, рекао је преузимајући место првојерарха СПЦ - првог међу равнима, наследивши на трону Светог Саве патријарха Германа.
После 30 година архијерејства у Епархији рашко-призренског, које је провео у служби народа Косова и Метохије пратећи сва страдања, прикривене и отворене прогоне и насиља, примио је патријарашко жезло и панагију Светог Саве, али и обавезу да својим присуством и сваком изговореном речи одбрани чистоту и смисао Јеванђеља. Закон Јеванђеља мора се применити на закон државе, наглашавао је патријарх уочи рата на простору бивше СФРЈ, а народ упозоравајући да се сили треба приклонити само зато што она Бога не моли и да није на одмет мудрост змије, а кроткост голуба. Уздам се у Бога да ће овим властима отворити очи да овај намучени народ престану злостављати, рекао је 3. фебруара 1997. године патријарх Павле у јавном обраћању.
Околности не зависе увек од нас, али да ли ћемо бити људи или нељуди то од нас зависи, говорио је патријарх Павле бринући посебно за народ Косова и Метоије који "крај својих све проређенијих огњишта, чува светиње не само Срба, већ и читавог просвећеног човечанства". И данас, када су се над Косовом и Метохијом надвијају црни облаци подсећам вас на на хришћанску обавезу и љубав према непролазним вредностима, истицао је патријарх Павле упозоравајући да вековима траје Голгота српског народа на Косову и Метохији а да то виде и знају сви осим оних који су изабрали да буду слепи за гледање истине и глуви за слушање правде.
Милиони обичних људи жртве су немаштине и глади, док мањи број живи у неограниченој раскоши и телесним задовољствима. Многи народи муком и крвљу стечену слободу бране од насиља глобалистичког система, истакао је патријарх у Васкршњој посланици 2007. наглашвајући и упозоравајући на опасност лажних слобода и демократија и наметање "унапред спакованих и готових решења".
Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем а да не буде злочина... пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовечство", једна је од порука патријарха Павла који својој духовној деци објашњава смисао косовског завета и свог опредељења за Царство небеско. Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди, неуморно је понављао патријарх који 29. маја 2007 скромно и молитвено у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог обележио пола века архијерејске службе и дан када је (1957) архимандрит Павле постао епископ рашко-призренски.
Иако су многи у Цркви и ван ње сматрали да је овом народу потребан борбенији поглавар цркве, ипак је већина следила ненаметљиву снагу и речи патријарха који је цео живот и архијерејство провео у Јеванђељу као истрајни неимар Новог Завета непрестано понавлајући
- "Што смо даље од Бога даље смо једни од других".
Његова смирена мудрост са поштовањем је прихватана и ван Србије и приликом посета канонским православним црквама и у сусретима са представницима других цркава и верских заједничка као и са представницима држава.
Његове јеванђељске поруке да су истина, правда и љубав моћније од неистине, неправде и мржње и да је дужност цркве да људе води миру, јединству и слози, биле су свима прихватљиве.
МРС