Сви већи косовски градови, изузев једног, етнички су очишћени од српског и другог неалбанског становништва, указао је Батаковић и подсетио на погром 2004. године и уништавање српских цркава и манастира, који су једини споменици културе у Европи, које од реалне претње разарања у непријатељском окружењу штите међународне војне снаге. Он је указао да су у највећој мери остали некажњени злочини албанских екстремиста почињени после јуна 1999. године против Срба и других неалбанских заједница на Косову, напоменувши да се 1.300 људи још воде као нестали, а да их је исто толико убијено у последњих 10 година. Батаковић каже да декларација независности представља покушај да буде укинута мисија УН на Косову и сувереност Србије над њеном јужном покрајином, као и да буде наметнута независност као једнострано решење за Косово.
Немачки стручњак за међународно право Андреас Цимерман, такође заступник Србије, истакао је да Резолуцијом 1244 СБ чврсто подржао територијални интегритет и суверенитет Србије. Он је указао да је тим документом прописано да ће будући статус Космета бити одређен договореним споразумом лидера косметских Албанаца и државе Србије, уз одобрење СБ. У међународном праву не постоји једнострана сецесија, нагласио је Цимерман и подсетио да су се за договорено решење будућег статуса Косова залагале и САД и друге западне силе, али да су промениле став и подржале нелегалну декларацију о независности, пошто су претходно спровеле незакониту НАТО интервенцију против СРЈ и Србије, коју није одобрио СБ.
И остали правни заступници Србије нагласили су у расправи да је Резолуцијом 1244 СБ УН искључено било какво решење статуса Космета које нису прихватиле обе стране и које није одобрио СБ. Заступник Србије Малколм Шо, експерт из велике Британије, нагласио је да нелегални акти попут прокламације о независности Косова не могу бити претворени у легалне политичким одлукама. Шо је истакао да ниједна учесница у расправи пред МСП не негира кључни значај принципа територијалног интегритета и суверенитета држава за данашњи међународни правни поредак. Он је подсетио да око две трећине држава у свету због тога није признало Косово као независну државу, а да то нису учиниле ни УН.
Завршну реч у име Србије изнео је заменик шефа српске делегације Саша Обрадовић, оценивши да привремене власти у Приштини нису имале овлашћење да једногласно прогласе независност и да су тиме безобзирно прекршиле Резолуцију 1244 и међународно право.
Почетку расправе у МСП присуствовао је и шеф српске дипломатије Вук Јеремић. На питање: "Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу са међународним правом", своје одговоре на највишем суду УН понудиће, од 1. до 11. децембра, представници 28 држава.
МРС