Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Прилози

Страница: 1 ... 237 238 239 240 241 ... 243

„Музика успоставља хармонију међу звуцима једне земље. Проучавајући музику, човек разуме принцип управљања и тако је у потпуности спреман да буде владар“ (из дела „Трактат о музици“, Конфучије 551–479. пре Христа).
Сведоци смо времена апсолутне власти музике која је, захваљујући огромној снази медија, заогрнула целу планету и која вас, као Орвелов „велики брат“, прати на сваком кораку. Сад је време у којем нам се дешава да у сусрету са ходајућим „мобилнотелефонским говорницама“ чујемо цитате Баха заједно са музичком поруком да се „спреме четници“!
Ја изнад свега верујем у супериорност уметничке функције као највишег и најтрајнијег облика људске активности. Снага уметности може да изражава и лепоту, и бол и тријумф! Музика може да превазиђе језик и националне препреке и да се директно обрати људском духу. Али, морамо бити свесни да медаља коју би исковала власт музике има, неминовно, две стране. Златну, за вечност велике уметности звука, и тамну за музику власти. Питање на коме ћу се задржати гласи: колико злато тоне, а муљ испливава?

Наставак...

Свих седам ученика Математичке гимназије, који су представљали нашу земљу на Међународној олимпијади из астрономије, са овог такмичења вратили су се окићени медаљама и са осмехом на лицу. Када су их испраћали на овај пут сви су знали да ће се наши млади такмичари показати у пуном сјају, али нису се надали да ће се вратити са две златне, две сребрне и три бронзане медаље. Први пут у историји наше земље, национална екипа је освојила оволики број признања. Злато је припало јуниорима Милени Милошевић, ученици осмог разреда, и Филипу Живановићу, ученику првог разреда, док се Стефан Анђелковић окитио бронзом. У конкуренцији сениора, сребрне медаље су освојили Наташа Драговић и Лука Милићевић, док су се за бронзу изборили Александра Димић и Александар Васиљковић.
На такмичењу одржаном у Криму, од 30. септембра до 6. октобра, у екипном пласману наши млади астрономи су заузели треће место, а од њих су за нијансу били бољи само ученици из Јужне Кореје и Ирана. Ипак, успех наших младих такмичара је још сјајнији, јер се у овим земљама астрономија изучава у оквиру редовне наставе, док се код нас учи само у четвртом разреду Математичке гимназије. То није спречило наше ђаке да се, у конкуренцији 140 такмичара из 24 земље, пласирају међу најбоље на свету, а сви похађају ниже разреде средње школе. Овим успехом су омогућили да наша екипа следеће године буде бројнија за три нова члана.

Наставак...

У хрватској јавности појавила се мучна, крвава прича о ратним злочинима и о томе како је правда за неке њихове актере још увек далеко. Реч је о „случају Госпић“ у којем су од првих дана ратних збивања 1991. године убијани српски цивили. Иако су у те злочине многи умешани директно или по командној одговорности, епилог је осуда само тројице са врха те крваве пирамиде - секретара Кризног штаба Тихомира Орешковића, војног команданта Мирка Норца и команданта касарне ХВ у Перушићу Стјепана Грандића. Остали, чак и они за које је утврђено да су директно убијали невине цивиле, нису ни оптужени.
У ратне злочине, према тврђењу сведока, био је умешан и Орешковићев пријатељ лекар у госпићкој болници Дарко Милиновић. Њега је у исказу тадашњем СЗУП-у (хрватској државној безбедности) још 1998. године директно оптужила Орешковићева секретарица Фатима Скула. Испричала је како су многи српски цивили довођени у зграду општине где је столовао Орешковић и где су их његови сарадници дивљачки мучили, најчешће до смрти. После тога би - како је навела - позвали Милиновића да их колима хитне помоћи одвезе на њој непознато место и тако прикрије злочин.

Наставак...

Македонија је већ годинама главна лобистичка база поборницима независног Косова, упориште из којег су македонски Албанци слали поруке и вршили притисак на међународну заједницу да уважи захтеве њихових сународника у јужној српској покрајини. Изграђена је и посебна стратегија деловања, а подржавали су је и многи македонски интелектуалци и политичари.
Користећи деобу власти са Македонцима, па дакле и институције државе Македоније, водећи албански политичари, интелектуалци и бизнисмени подржавали су трибине, семинаре и друге манифестације, на којима се тумачило због чега је независно Косово нужност, а уз логистичку подршку скопског Форум центра за стратешка истраживања.
Ветон Сурои је издвојио позамашну суму долара и уз помоћ својих пријатеља у Скопљу формирао базу за лиферовање „чињеница” о независном Косову. На поменутим трибинама теме су биле: перспективе Косова, Косово и његови суседи, косовско-македонске релације, српски поглед на косовске прилике… да би се стигло до устројства и унутрашње организације независног Косова.
На трибине су позивани водећи косовски политичари и интелектуалци, Али Алију, Бајрам Реџепи, Азем Власи, Хашим Тачи... На овакве скупове долазили су и амбасадори и други дипломатски представници западних земаља.

Наставак...

Најпре су глумци Милена Дравић и Драган Николић снимали читаве сторије о кафи, фудбалер Синиша Михајловић је испијао пиво, кошаркаш Саша Ђорђевић је уживао лижући сладолед, а однедавно се две глумице, у улози двеју домаћица, диве једном детерџенту. Светска искуства, па и наша, говоре да је ангажовање познатих лица у рекламним порукама рецепт за успех неког производа на тржишту. Нашe успешне и омиљене спортисте и уметнике „користе” домаће фирме, али и стране. Сада су у жижи интересовања наше тенисерке и тенисери. Стручњаци за маркетинг и психолози сматрају да наши врхунски спортисти испуњавају све услове да буду одлични промотори домаћих компанија у иностранству. Зашто? Зато што сви воле успешне, њима се верује. На крају, ипак, мора стићи производ – бар једнако добар, као и онај који нуди конкуренција, ако не и бољи од њега.
Тако тенисер Новак Ђоковић истовремено рекламира воду, картицу једне банке, а недавно је потписао уговор с још две домаће компаније, од којих се једна бави телекомуникацијама, а друга осигурањем.
Једно од основних маркетиншких правила, међутим, каже да једна особа не би смела да рекламира неколико производа.

Наставак...

Како моћно изгледа око триста мотора испред Скупштине и преко триста лудака у црној кожи, спремних да крену ка Косовској Митровици!
Волети своју земљу, бити патриота, поодавно није у моди, поготово у Србији.
Зато су се рокери и бајкери удружили да напуне срце напаћеном српском народу, и себи, и да домаћим издајницима одрже лекцију из родољубља. Неће, вероватно, бајк-рок мировна мисија ништа променити у глобалним размерама, али је циљ постигнут ако Срби на Косову бар на тренутак схвате да нису сами, а окупатори мало размисле гледајући нас онакве какве нису навикли да нас виде. Уједињене око чисте идеје.
Већ у Краљеву било је око 500 машина, а онда је колона затутњала ка Рашкој и фамозној граници. Ту сам из Ганетових кола прешао код Андре на мотор.
Причали су ми бајкери да је њихов пролазак кроз Крагујевац и Краљево изгледао као дочек Титове штафете. Људи су направили шпалир и узвикивали: Србија! Само што ништа није било режирано већ сасвим спонтано.
Организовали смо се на српској граници која дели Србију од Србије и у колони кренули ка Лепосавићу. Онда се десило чудо! Она друга граница, на којој су косовска мешовита и окупаторска полиција – нестала је! Једноставно, није постојала. Истина, постојале су неке грађевине и са обе стране пута су стајали неки људи у униформама који су нас испратили погледом.
Тог 5. октобра (стално нека срања на тај датум) бајкери и рокери су границу укинули!

Наставак...

Хрвати су глагољицу на интернету освојили на време. Има више од 10 година, како су почели. Данас је, зато, довољно да укуцате реч глагољица на Гуглу и добићете бар двадесет хрватских сајтова који ће вас упознати с “првим хрватским писмом”, “најстаријим споменицима хрватске глагољице”, “глагољицом – поносом хрватске повијести”, “Данима глагољице у ОШ Силвије Страхимир Крањчевић у Сењу”...
Јел’ вам криво што су се Хрвати опет први сетили? Толико, да одлазите на неки од форума на белосветској мрежи и частите псовкама првог Хрвата на кога налетите? Ни он вама не остаје дужан, препоручујући вам неколико фришких сајтова на којима можете наћи да су поред глагољице, “повјесна хрватска писма и ћирилица и дакако, латиница”. За крај ће вас информисати да су “глагољицу Хрвати имали давно прије но што су се појавили Ћирило и Методије”, те да је “глагољица, ексклузивно хрватско писмо”. Ви, нажалост, колеги Хрвату не можете да препоручите баш ништа, јер о глагољици међу Србима на интернету углавном ништа и не пише. Сем опште уџбеничке формулације да је глагољица прво писмо у Словена, које су ето, користили и Срби.
Ко је за то крив? Зашто у Србији никоме од језичких експерата и историчара српског језика није нимало стало да глобалној светској мрежи придодају корпус текстова о почецима писмености у Срба? О сачуваним глагољским рукописима на српском говорном подручју?

Наставак...

Cупермаркету „Омега фудс” у јужноаустралијском граду Хиндмаршху појавиле су се флаше вина са етикетама ликова двојице најтраженијих ратних злочинаца са подручја бивше Југославије, Ратка Младића и Радована Караџића, преноси „Јутарњи лист” писање аустралијске штампе.
Међу првима је реаговао Хрват Маријан Гламочак, члан аустралијског Одбора за истину о рату, који је од дистрибутера затражио уклањање спорног вина са полица. Међутим, вино се одлично продаје и запосленима у супермаркету не пада на памет да га повуку због нечије увређености.
„Моји рођаци су погинули због њиховог терора, и зато је смешно стављати ликове Младића и Караџића на винске етикете”, казао је Гламочак за лист „Advertiser”, додајући да би овакав потез могао довести до угрожавања односа између Срба, с једне, и Хрвата и Бошњака, с друге стране.
Како су потврдили у „Омега фудс”, произвођач вина је винарија „Ellisile Estates” из Новог Јужног Велса, међутим, ни они нису ставили етикету, него неименовани дистрибутер из Мелбурна.
Д. Р.

Шведски дипломата из амбасаде у Скопљу Данијел Лопез минулог викенда покушао је да, мимо процедуре, преко скопског аеродрома прошверцује петочлану породицу Албанаца са Косова, наводи скопски „Дневник“.
Помоћник министра македонског МУП-а за односе са јавношћу Иво Котевски јуче је за „Политику“ изнео детаље поменутог инцидента, уз појашњење да нису спорне путне исправе петоро Албанаца са Косова, али да је, како је рекао, крајње симптоматично то што је шведски дипломата покушао да неслужбена лица спроведе до авиона користећи свој службени пасош. Пасошка контрола је ту намеру осујетила. После прегледа путних исправа петочлане породице Идризи, установљено је да они немају улазне визе, што значи да су на територију Републике Македоније ушли илегално.
У намери да избегне даље непријатности, шведски дипломата је заједно са породицом Агима Идризија напустио аеродром да би се сат касније са њима појавио на граничном прелазу Блаце. О инциденту на скопском аеродрому одмах је обавештена полиција, па се дипломата и на граничном прелазу Блаце суочио са истим проблемом. У натезању око контроле путних исправа, при чему је Лопез покушао да изнуди улазни печат, породица Идризи је џипом УНМИК-ове полиције буквално побегла пут Косова. Данијел Лопез је задржан на граници али је после интервенције шведског амбасадора пуштен без посебне процедуре.

Наставак...

Један од потеза по којима је у дистрикту Брчко остала упамћена владавина другог супервизора Хенрија Кларка била је одлука о промени назива улица и тргова коју су, по његовом налогу, донели посланици тадашње тзв. прелазне Скупштине 2001. године и остали да симулирају законодавну власт све до октобра 2004. године. Под пресијом бошњачких и хрватских повратника у Брчко, по кратком поступку скинуте су све табле са именима из даље и ближе српске прошлости, а уместо њих постављене нове које ће, како је тада образлагано, „да изражавају и симболизују карактер вишенационалне заједнице“.
У прерасподели назива улица и тргова у Брчком по новоуспостављеном националном калаузу највише је добио најмалобројнији народ – хрватски. Готово све улице које се гранају од централног градског трга, чије је име Бошко Перић Пеша недуго по проглашењу предратне општине дистриктом преиначено у Трг младих, почев од Босне Сребрне, недавно поплочане и претворене у шеталиште, „припале су” Хрватима. Безмало цели централни саобраћајни чвор у граду у знаку је латинице и хрватских имена: Надбискупа Ј. Ј. Штросмајера, Мирослава Крлеже, Тина Ујевића, Људевита Гаја... Ту је и улица необичног назива – Клостерска (Самостанска).

Наставак...
Страница: 1 ... 237 238 239 240 241 ... 243