Прилози

Делегација Српске православне црквено школске општине Свети Сава из Јоханесбурга посетила је уочи Божића Православно афричко сиротиште „Дечији Дом Поверења“. Деци су однели поклоне за најрадоснији хришћански празник, показујући тако да је празновање најлепше када се брине о ближњима.
Црква Светог Апостола Томе у Јоханесбургу једини је храм Српске православне цркве у Јужној Африци. У тој цркви, захваљујући преданом раду свештенства и Срба који тамо живе, развијене су последњих година бројне активности, а направљене су и чврсте везе са локалним становништвом. Недавно смо писали и о новом крштењу неколицине припадника црначког становништва, говорили смо и о бризи наших црквених пастира за бројне проблеме које они имају. Посета сиротишту је једна од акција, којима се испуњавају Христове речи да треба бити милосрдан, помоћи ближњима, показати љубав на делу и у животу. Деци у сиротишу је поклоњена гардероба, храна и Божићни пакетићи. У делегацији Црквено школске општине Свети Сава били су старешина храма  архимандрит Пантелејмон, председник Црквеног Одбора г. Игор Маринковић, члан црквене општине г. Давор Савија.

Борис Тадић, председник Републике Србије, потписао је 31. децембра 2009. године указ о престанку професионалне војне службе за генерал-потпуковника Здравка Поноша, каже за „Политику” шеф прес-службе председника републике Јасмина Стојанов. Тиме је, после неизвесности која је трајала годину дана, пензионисан бивши начелник Генералштаба Војске Србије који је највишу дужност у српској армији обављао од 12. децембра 2006. до 30. децембра 2008, када је смењен указом председника.
Многи се питају где ће се Здравко Понош, генерал у пензији, поново запослити, овог пута као цивил. Замолили смо га јуче за изјаву, али је он кратко поручио да „нема потребу да буде вест”. Упркос Поношевом дистанцирању од јавности, медији су месецима спекулисали о његовој даљој каријери распоређујући га на разна радна места, при чему је најчешће помињана функција саветника министра спољних послова Вука Јеремића, са којим је, кажу, приватно добар пријатељ. У Министарству спољних послова, служби за информисање и кабинету министра, нико није желео да одговори да ли ће Понош бити ангажован у дипломатији.

Најрадоснији хришћански празник рођење Исуса Христа прослављен је светим литургијама у храмовима Српске православне цркве на Косову и Метохији. У манастиру Грачаница, пред око стотину верника, Божићну литургију служио је епископ рашко-призренски Артемије, прочитавши посланицу архијереја Српске православне цркве, уз „веру у мир и бољи живот на овим просторима”.
Божићној литургији у манастиру Високи Дечани, коју је служио владика липљански Теодосије са братством манастира, присуствовао је председник Србије Борис Тадић и упутио божићну поруку мира свим грађанима који славе овај хришћански празник али и онима, који то не чине наглашавајући да је Божић тренутак када сви треба да се измире.
Председник Србије је после Божићне литургије, којој су присуствовали и званичници из Београда, као и Горан Богдановић, министар за Косово и Метохију и Оливер Ивановић, државни секретар у Министарству за КиМ, нагласио да је на Космету изнад свега потребно да се људи помире међу собом али и да се помире и народи јер је то решење за проблеме који потичу из прошлости.

Девојка која је преко ноћи, тачније речено за нешто више од два минута, постала узор готово свој деци и предмет неподељених симпатија у Србији. Најбоља пливачица у историји наше земље и светска првакиња на 200 метара прсним стилом. Осмех године, тетоважа године, спортиста године. Чудо из Панчева - Нађа Хигл.
До половине јула само је мали број људи знао за црвенокосу пливачицу. Тада је на Универзијади допливала до два сребра. Готово неприметно изашла је из базена и изјавила да је „све последица великог рада“, и да „са још више мотива иде на Светско првенство у Рим“. Исто тако неприметна била је и у престоници Италије. Ниоткуда је допливала до првог места и титуле светског првака. Све остало је историја.
Живот Нађе Хигл наглавачке се окренуо. Заједно са тренером, рођеним братом Себастијаном, постала је „прича са насловне стране“. Ипак, препознатљиви осмех остао је на лицу, Нађа је остала Нађа.
Ко је Нађа Хигл када није пливачица и светска шампионка?
- Нађа је увек Нађа. И када пливам и када не пливам, ја сам увек ја - уз препознатљив осмех констатује двадесетдвогодишња спортисткиња.

Посланици Народне скупштине Републике Српске касно синоћ су после целодневне расправе одбацили наметнуте одлуке високог представника за Босну и Херцеговину о продужењу мандата страних судија и тужилаца у БиХ, оценивши их као неуставне и антидејтонске, што је био и став Владе РС.
Поред прихватања владиних ставова о одлукама високог представника у БиХ Валантина Инцка, посланици владајућих странака - СНСД, ДНС и СП, донели су и закључке у којима је наведено да се распише референдум после усвајања новог закона о референдуму. Закључено је такође да је потребно обавити одговарајуће припреме за несметано и сврсисходно непосредно изјашњавање грађана, у складу с одредбама Устава РС, а Влада се задужује да припреми то законско решење.
Тек poшто се донесе закон о референдуму, Народна скупштина ће поново на дневни ред ставити расправу о расписивању референдума и утврђивања могућих референдумских питања.
Евентуалним референдумом грађани РС на основу скупштинских закључака изјашњавали би се само о последњој одлуци високог представника у вези са останком страних судија и тужилаца за ратне злочине у Тужилаштву и Суду БиХ.

Оno што су моја породица, пријатељи и многи недужни људи проживели за време мог скривања, исто је као у време Гестапоа - овом реченицом започиње ексклузивни интервју за „Новости“ први председник Републике Српске Радован Караџић, који је годинама био један од најтраженијих хашких бегунаца. После годину и по дана проведених у притворској јединици у Схевенингену, у паузи припрема за „процес столећа“, нашао је времена да први пут, после више од 13 година, говори за неки од српских медија.
* Како сте подносили оптужбе да су Срби били таоци вашег скривања?
- Јако тешко. Није реч само о породици, него и другим потпуно недужним људима, пријатељима, па чак и непознатим, неправедно оптуживаним за помагање. Наш парох Јеремија Старовлах и његов син Александар су једва преживели, многи су пропали економски, психички, породично. Тим људима и мојој породици, моји прогонитељи и ја дугујемо много, јер су те патње незаслужене и незамисливе у цивилизованом свету. Бин Ладенов брат тргује са Западом, и то је, можда, и нормално, синови ратних вођа других страна у нашем сукобу баве се политиком и бизнисом навелико, а моја породица је прошла кроз пакао. Може доћи време да се Стаљину сви извинимо - бар није имао потребе за хипокризијом и перфидијом.
* Ваше скривање и данас изазива много пажње. Зашто сте изабрали баш тај начин скривања?

У годишњем прегледу најзначајнијих догађаја протекле године, једног од најпрестижнијих научних часописа "Сајенс", на првом месту се налази откриће женског скелета "Арди" у Етиопији.
Арди, која је према проценама научника била тешка око 50 килограма и висока око метар и 20 центиметара, живела је пре више од четири милиона година.
Проналазак "Арди" односно "Ардипитхецус рамидус" променио је начин на који се размишљало о раној људској еволуцији. "Арди" је доказе да људи нису еволуирали од шимпанзи, већ су се заједно са њима развили из заједничког веома старог претка.
Друго место је заузело откриће нових пулсара, првенствено пулсара на раздаљини од 4.600 светлосних година од Земље, које је забележио телескоп НАСЕ "Ферми". Посматрањем је утврђено на који начин пулсар, односно брзоротирајућа високомагнетна звезда утиче на електромагнетизам свемира.
Jединствени суицидни експеримент
Треће и четврто место је, такође, припало астрофизичарима, односно открићу воде на Месецу и поправци телескопа "Хабл" (на слици).
Вода, у облику леда је откривена захваљујући јединственом суицидном експерименту, када је у месечев кратер Кабеус убачен последњи модул космичке ракете, а затим и сонда.

Да ли се све већ унапред зна или постоји могућност да променимо своју предвидљивост?
Како бити здрав у болесној земљи? Овде је камењар пун змија, туђа срећа ником не прија. Тишина прати наше безакоње, не чујемо глас савести. Како ће нам бити боље кад не знамо боље?
Живот је као понорница, изгуби се, нема га, а онда се појави охрабри нас и поново нестане, и тако у круг. Живот је пијан, а смрт трезна.
Јутро, отварам очи, на истом месту у истој кожи. Чека ме још један дан у низу. Тражим смисла правећи га сам. Устајем, тело ме боли као да је састављено од три мртва човека. Тишина је у кући. Одлазим да пустим музику. У предсобљу куја куња, сусрећу се два живота, мој и њен. Ословљавам драгу, племениту животињу, бацам поглед кроз прозор и видим снег, идила, лепа само из топлоте дома. Мачка у фотељи дрема, шта бих дао за њен спокој. Мииијаааууу! Мувам се по кући. У купатилу провалим у огледалу да овако подбуо личим на једног познатог глумца. После хигијене облачим се са планом да очистим снег око куће и изненадим укућане,а можда и комшије. Са лопатом у руци у тренутку одлуке да будем користан почињу да долазе утисци од претходне вечери, коју сам неопрезно провео гледајући телевизију. Са свих канала сам добио све што нисам хтео, загађење и узнемирење. Покушавали су да ме забаве они који духа немају, а глупаци су хтели своје мудролије да ми увале.

Међу значајне успехе у раду Министарства за дијаспору, у протеклој години, свакако спада усвајање закона о дијаспори  и Србима у региону, који би требало да означи ново, боље поглавље у односима између матице и припадника српског народа који живе у иностранству. Шта о новом законском акту Србије мисле наши у расејању, али и они који су се вратили у матицу, сазнали смо од председника Српског савеза у Шведској Николе Јанића и председника Центра за дијаспору из Обреновца Милана Вучковича.
Никола Јанић који је председник Српског савеза у Шведској, најбројније организације Срба у Скандинавији, истиче да је вредност закона о дијаспори и Србима у региону у томе што је он уопште донесен. Међутим, садржај тог закона је, по његовом мишљењу, веома разводњен. То је показала и расправа у Скупштини Србије, у којој су посланици из опозиције имали веома много примедби на рачун закона. Једна од замерки коју је изнео Никола Јанић односи се на скупштину дијаспоре, састављену од 44 делагата, који ће се састајати једном годишње. Шта може да уради скупштина која се састаје једном годишње, упитао се Јанић истакавши да, нажалост, и даље нема конструктивности у односима између матице и дијаспоре.

Усвајање новог Закона о дијаспори и Србима у региону је историјски догађај и почетак нове дугорочне политике која неће зависити од интереса политичких странака, нити од састава извршне власти, изјавио је за наш радио министар за дијаспору Срђан Срећковић. У 2009. години започела је нова ера односа на релацији држава Србија, дијаспора и Срби у региону од чега ће користи имати и Србија и сваки наш човек ма где живео, оценио је министар.
Министар Срећковић је рекао да је уверен да је однос државе према својим држављанима који живе ван граница земље нешто око чега може бити постигнут широк консензус и додао да је усвајање новог Закона симболично означавање краја једне епохе у којој је држава Србија сународнике који живе у иностранству посматрала више као политичке противнике а мање као партнере и сараднике. “С обзиром на то колико је наша дијаспора везана за државу Србију, колико су ти људи патриоте и колико желе да помогну овој земљи, потпуно је јасно да су у политичком, економском и културном смислу апсолутно недовољно искоришћени капацитети наше дијаспоре, а са друге стране изостала је подршка државе Србије сународницима који живе ван граница наше земље. Заиста сам оптимиста и верујем да је ово један добар почетак сарадње која ће бити плодоносна на обострано задовољство,” истакао је Срећковић.