„Канони изричито кажу да патријаршијски трон може да остане упражњен најдуже три месеца. Само ненормалне политичке прилике у месту у којем се бира патријарх би евентуално могле да оправдано помере датум одржавања изборног сабора“, сматра др Миодраг М. Петровић, стручњак за црквено право.
Овај канониста није сигуран по којем систему ће бити биран нови поглавар СПЦ и каже да ће то умногоме зависити од Светог синода, који ће припремати изборну црквену скупштину. „Најбоље би било да примене апостолски начин, жребом“, каже наш саговорник.Од поновног успостављања Патријаршије 1920. године па до 1958. године пет поглавара српске цркве, Димитрије Варнава, Гаврило, Викентије и Герман бирани су на изборним саборима већином гласова. После Другог светског рата, променом режима комунисти су почели да се све више мешају у рад СПЦ. Да би избор његовог наследника на светосавском трону био лишен утицаја са стране, патријарх Герман је на ванредном сабору који одржан 14. и 15. септембра 1967. године предложио промену начина избора поглавара СПЦ, што су владике прихватиле.
Тада су измењени чланови 42. и 43. Устава СПЦ и уведен је апостолски начин избора по којем је и патријарх Павле изабран 1. децембра 1990. године.Такав начин избора предвиђа да сабор којем присуствује најмање две трећине епископа бира тајним гласањем, апсолутном већином, тројицу кандидата. Када се добију имена тројице кандидата, она се стављају у запечаћене коверте. После молитве у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог обично један од најстаријих угледник игумана, у случају патријарха Павла то је био архимандрит Антоније из манастира Троноша, промеша коверте, извуче једну и предаје је председавајућем сабора који је отвара и чита име новог патријарха.
Међутим, овакав начин избора многима није био по вољи и хтели су да га по угледу на остале православне цркве поједноставе, што отвара могућност за разна лобирања, па и утицај са стране. Тако су на пролећном сабору 17. маја 2000. донети нови прописи у избору патријарха. Иако те измене чланова 42. и 43. Устава СПЦ никад нису јавно обнародоване, зна се да је напуштен апостолски жреб. На пролећном заседању Светог архијерејског сабора 2005. године ова одлука је стављена ван снаге и поново су враћене одредбе које предвиђају апостолски жреб у избору патријарха из 15. септембра 1967. године. Епископ сремски Василије, поводом те промене начина избора поглавара СПЦ из 2005. године, у једном ауторском тексту пише: „Ово је учињено да би се повратком на стари јеванђеоски начин избора патријарха сачувала Црква и њено достојанство од евентуалних спољних утицаја. Наиме, избор жребом је изворно библијски новозаветни начин којим Господ Бог знајући срце сваког кандидата, његову духовну и моралну висину, показује га достојним овог великог Служења (дела апостолска 2,24)”.
Миленко Пешић