Прилози

Гроздана Олујић трећа је жена у историји Нинове награде која је добила ово престижно признање. Награђена је за роман „Гласови у ветру“ у издању Српске књижевне задруге. Тим поводом изјавила је: „Посебно ме је обрадовало што сам жена писац у јубиларном, стотом колу СКЗ. Жене у нашој литератури почињу да бивају бројне и добро пишу, има их неколико у конкуренцији за Нинову награду, али ја се осећам више као писац него као жена.“
Гроздана Олујић појавила се у српској књижевности крајем 50-их година 20. века романом „Излет у небо“ по коме је снимљен филм „Чудна девојка“, а у наредних десет година објављени су и „Гласам за љубав“, „Не буди заспале псе“, „Дивље семе“. Ови романи први пут у литературу наших крајева уносе урбани живот младих људи, њихове проблеме, љубави и недоумице, теме које су тада младој списатељици донеле популарност, али и узроковале њено маргинализовање на књижевној сцени ондашње Југославије. За њу су више „радили“ преводи њених књига него књижевна критика о чему речито говори пример „Дивљег семена“. Иако је имао контрадикторан пријем (од уласка у најужи избор за Нинову награду до оспоравања), овај роман у преводу на енглески језик добио је у англосаксонском свету сјајне критике, а касније постао и лектира појединих америчких универзитета.

Испред зграде Специјалног суда у Београду изложено 16 луксузних аутомобила заплењених од једне групе трговаца дрогом
Бели џип „порше кајен”, вредан више од 100.000 евра, и још 15 луксузних аутомобила изложени су јуче на паркингу испред зграде Специјалног суда у Устаничкој улици у Београду. Сви потичу од активности једне групе трговаца дрогом, рекла је министарка правде Снежана Маловић, а новинарима је приказан и снимак откривања 550.000 евра у сефу те криминалне групе, где су пронађени свежњеви новчаница у апоенима од 10, 20 и 50 евра.
– Само новац који је данас заплењен довољан је да се Дом за децу у Звечанској улици, Дом за аутистичну децу на Бежанијској коси или Дом за хендикепирану децу у Панчеву обезбеде за наредних десет година. Од овог новца може се исплатити више од 5.000 дечијих додатака или 4.000 пензија – рекла је јуче Снежана Маловић.
Реч је о само једном делу имовине заплењене на основу Закона о одузимању имовине стечене криминалом. Од почетка примене тог закона, 1. марта прошле године, финансијске истраге покренуте су за утврђивање порекла имовине вредне више десетина милиона евра, која је привремено заплењена. То су породичне куће, пословни објекти, станови, грађевинско земљиште, моторна возила и готов новац. За сада је трајно одузет само плац вођа „земунског клана” у Шилеровој улици у Земуну.

Када уђемо у НАТО како ћемо да установимо јесу ли нам тајно сместили и атомско оружје на нашој територији? Само чекићем и лупкањем
Ови из групе 200 интелектуалаца који траже референдум о НАТО-у уопште ме нису звали да ме питају бих ли ја то потписао. Најмање су два разлога што ме нису звали: или, као прво, сматрају да нисам интелектуалац, јер се јавно декларишем као милитариста, а милитаристи, боже мој, воле све армије и све пактове на свету, па и НАТО. Или, као друго, како је моја маленкост прва на простору целе бивше СФРЈ посећивала НАТО команде још пре 30 година, када су неки од садашњих јавних заљубљеника у НАТО још славили Лењина, то вероватно ови други мисле да ја волим НАТО изнад свега. Дође ми некако драго да и даље тако мисле, иако је цела та гужва око питања хоћемо ли или нећемо у НАТО превише емоционална и превише профитабилна.
Наиме, да би интересни савез Србије и НАТО-а функционисао колико-толико треба да постоји бар минимум обостраног поштовања. НАТО према Србији тог поштовања изгледа да нема, јер када командант Јужне здружене команде НАТО-а у Напуљу амерички адмирал Марк Фицџералд каже „да су паралелне структуре српске власти на северу Косова претња безбедности у региону, да нису у складу са Резолуцијом УН 1244”, када командант Кфора генерал Маркус Бентлер подржи такав став адмирала Фицџералда, онда се питам како је адмирал Фицџералд могао да буде такав? Како је брзо заборавио силна гостовања у Београду, у дому Гарде на Топчидеру, коктеле, ћевапчиће и сармице. Како то да нико из Владе Србије не приупита америчког адмирала је ли и једнострано проглашена независност Косова такође у складу са Резолуцијом УН 1244? Министарство одбране Србије америчком адмиралу у Топчидеру сармице, а он целој Влади Србије да она угрожава безбедност региона? Није лепо, није поштено.

Скупи аутомобили, новчани износи које свештеници узимају за свештенорадње, понекад и сами црквени објекти, често упадају у очи верницима од којих немали број тешко живи. Због својих владичанских дворова на мети медија неколико пута нашли су се поједини архијереји СПЦ. Један од њих, владика зворничко-тузлански Василије, отворио је својевремено врата своје раскошне резиденције новинарима. Без обзира на коментаре који су уследили, то је, мора се признати, вероватно један од малобројних владичанских дворова кроз који су новинари добили дозволу да прођу „уздуж и попреко“. Раскош многих других остаје у сфери нагађања. Када је требало помоћи изградњу новог владичанског двора Епархије шумадијске на површини од 900 метара квадратних негодовали су и сами свештеници. За ново епархијско седиште у порти Саборне цркве у Крагујевцу требало је да издвоје по 400 евра, а свака црквена општина по 600 евра, писала је тада „Политика“. Због незадовољства клира, ова одлука је преиначена.
Луксузни аутомобили које возе поједини архијереји, али и свештеници, ушли су и у анегдоту. За време заседања једног Светог архијерејског Сабора СПЦ, патријарх Павле, видевши пред зградом Патријаршије аутомобиле којима су се довезле владике, упитао је: „Шта би тек било да нису положили монашки завет?”

Једно лице Сребренице
Иницијатива за осуду злочина наишла је на широку подршку, али преовлађује мишљење да сви ратни злочини морају бити осуђени и да не треба издвојити само један догађај и раздвајати жртве
Изјава председника Србије Бориса Тадића да ће влада у најскорије време размотрити резолуцију о Сребреници, као и да се она и резолуција о српским жртвама морају раздвојити изазвала је опречне реакције код представника власти и опозиције. Председник Тадић, који је покренуо иницијативу за доношење резолуције, сматра да ће се њоме скинути анатема са српског народа и доказати да не постоји колективна кривица већ да "сваки злочинац има своје име и презиме".
Председница парламента Славица Ђукић-Дејановић је истакла да резолуција не би могла да се нађе на дневном реду Скупштине пре 1. марта уколико влада не предложи њено усвајање по хитном поступку или то не учине 84 посланика. С обзиром на то да је њено доношење све извесније, ова тема је постала једна од главних међу српским политичарима.
- Резолуција је један од начина да у региону дође до помирења. Злочин представља универзалну категорију, па би било целисходније да се донесе резолуција која обухвата све злочине. Гледаћемо да постигнемо договор са представницима опозиције да би се у парламенту обезбедио што већи број гласова за доношење резолуције те врсте - рекао је за Глас шеф посланичке групе СПС - ЈС Бранко Ружић, додајући да би пример председника Тадића, који је показао иницијативу и осудио злочин, требало да прате и други лидери у региону.

Са својим домаћином Емиром Кустурицом амерички глумац састао се и са рпским председником Борисом Тадићем
Популарни холивудски глумац Џони Деп стигао је српску престоницу и заједно са домаћином Емиром Кустурицом састао се са председником Борисом Тадићем.
„Пират са Кариба“ стигао је у јуче у Београд, одакле је продужио за Мећавник. Деп (46) у Србији борави као специјални гост Емира Кустурице на његовом филмском фестивалу „Кустендорф“.
Џони Деп слетео је у Дрвенград хеликоптером, у његовој пратњи налази се само седам људи, а за гостовање у Србији није имао посебне захтеве.
Свечано отварање трећег „Кустендорфа“ заказано је за сутра у 15 часова. Тада ће бити откривена и Депова статуа у природној величини. Јунак филмова „Пирати са Кариба“, „Мртав човек“, „Девета капија“ „Чоколада“, „Свини Тод“ и других приказан је наслоњен на бандеру, испред локалне посластичарнице.
Депу ће бити уручено и посебно признање „Награда за будуће филмове“. Глумцу у част биће приказани и филмови „Аризона дрим“, на којем је сарађивао са Кустурицом, „Дони Браско“ и „Едвард Маказоруки“.

Председник Републике Српске, Рајко Кузмановић, изјавио је да бошњачки члан Предсједништва БиХ, Харис Силајџић, због властитих фрустрација и политичке немоћи злоупотребљава функцију коју обавља и користи сваку прилику да, супротно Уставу, нетачним и недобронамерним антидејтонским изјавама заоштри ситуацију у БиХ.
Реагујући на Силајџићеву осуду прославе 9. јануара, као Дана и крсне славе РС, председник Кузмановић је нагласио да Силајџић очајнички покушава да опстане на политичкој сцени служећи се, њему својственом, ретроградном реториком.
Борачка организација Републике Српске /БОРС/ сматра да најновија, али већ препознатљива реторика члана Председништва Бих Хариса Силајџића, којом осуђује прославу Дана и крсне славе РС, показује да Силајџић још живи у прошлости и сања унитарну БиХ.
"Силајџић још жели да изгради БиХ на темељима Исламске декларације и усмери БиХ не у Европску унију него у исламску унију", истиче се у саопштењу БОРС-а.
БОРС наводи да је РС трајна творевина коју није створио ниједан појединац, па чак ни они који су током рата били на њеном челу, већ је РС израз воље српског народа коју су својим животима створили борци ВРС.

Премијер Републике Српске Милорад Додик најавио је да ће РС у првој половини године одржати референдум о подршци Дејтонском споразуму и о наметању одлука и закона високог представника. Додик је рекао да су високом представнику међународне заједнице у БиХ Валентину Инцку у протеклим месецима поручили да ће, уколико настави да намеће одлуке и законе на које нема право, бити присиљени да организују референдум.
"Ушли смо у фазу израде потребног закона и већ у другој половини јануара предложићемо Скупштини закон о референдуму прилагођен овом времену", рекао је премијер РС.
"После службене објаве закона, донећемо одлуку о расписивању референдума на којем ћемо питати наш народ подржава ли Дејтон и противи ли се наметању одлука и закона високог представника. РС ће у првој половини године одржати референдум", најавио је Додик у интервјуу "Вечерњим новостима".
Лист наводи да је одлука о Инцка о продужетку мандата страним судијама и тужиоцима кап која је прелила чашу. Влада и Скупштина РС одбиле су да је прихвате. Решиле су да за то затраже подршку народа на референдуму.
Додик је додао да је сасвим сигурно да ће РС овако обезбедити нормативне услове и све механизме да РС једног дана, ако буде потребно, организује и референдум о статусу.

Осамнаести рођендан Република Српска дочекује у прилично оштром сукобу са међународном управом, јер више не жели ситуацију у којој намесници намећу одлуке, законе, смењују легално и легитимно изабране
Има много познатијих Стевана, и, дабоме, познатијих прича о њима. О Стевану Силном, на пример. Сетиће се многи и понеког познатог Стевана Стојановића. Рецимо, Мокрањца. Стеван Стојановић о којем ћемо овом приликом причати није славан, тек је средњошколац у Бањој Луци, а занимљив је јер је вршњак своје републике. Рођен је 9. јануара 1992. кад и Република Српска, дан када православни верници славе Светог првомученика и архиђакона Стефана.
Случај је хтео да се Стеванов отац Драго затекне код куће кад му се син родио, јер је већ месецима био на фронту као резервиста ЈНА. Рођење сина није стигао честито ни прославити, јер се вратио на фронт. Супруга Борка је остала са нешто старијом кћерком Мајом и новорођенчетом. Можда би се та мука више видела да је другима било боље. Живели смо, прича Борка, као сав други свет. Када се Драго вратио из рата Стеван је био већ дечачић од четири године и једина забава, као и другој деци, била је лопта. Као што му је дан рођења одредио име, тако му је лопта, одредила досадашњи живот. Тренира редовно и већ је стандардни везиста јуниорског погона премијерлигаша „Лакташи’’ и има велике спортске планове. Стеван се рата не сећа, али о њему много зна. Стеван данашње босанскохерцеговачке прилике гледа кроз фудбал.

Скоро све политичке странке у Хрватској и представници Срба осудили су посету председника Стјепана Месића Косову и помиловање Синише Римца, осуђеног због убистава српских цивила.
Поједини хрватски политичари и аналитичари сматрају да је хрватски председник Стјепан Месић неопрезно поступио кад је јуче посетио Косово, уједно осуђујући потез одлазећег шефа државе због тога што је помиловао убицу српске породице Зец.
Потпредседник владајућег ХДЗ-а Андрија Хебранг сматра да су и Месићева посета Косову на крају мандата и помиловање ратног злочинца Синише Римца сувишни.
"Хрватска је свој став према Косову изразила признањем независности и сад није било потребе да се додатно нарушавају односи у региону. Што се тиче помиловања, нема места помиловању починиоцу ратног злочина", изјавио је Хебранг.
И политички аналитичар Жарко Пуховски сматра да је Месић неопрезно поступио и да му није јасно како се нико у Месићевом тиму није досетио да ће то у Србији бити схваћено као провокација.
Да комбинација помиловања Римца и посете Косову није добра за хрватске односе са Србијом, сматра и Тонино Пицула из Социјалдемократске партије (СДП), рекавши да не зна шта је Месића навело да помилује убицу детета.