Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

У Палати мира у Међународном суду правде у Хагу, окончана је расправа о легалности једностране декларације о независности Косова, коју је наложила Генерална скупштина УН, на иницијативу Србије. Поред ставова Србије и привремених органа власти из Приштине, своје аргументе и мишљења о томе да ли је независност Косова легално проглашена изнели су представници 28 земаља, међу њима и сталне чланице Савета безбедности УН. На крају данашње расправе, тројица судија позвали су поједине учеснике да додатно објасне изнете тврдње да једностране декларације нису забрањене међународним правом. Од 15 судија Међународног суда правде очекује се да проуче предочене аргументе и донесу тражено мишљење о легалности самопроглашене независности Косова.
Шеф српске делегације и амбасадор Србије у Паризу Душан Батаковић оценио је на почетку 10-одневне расправе да једнострана декларација о независности Косова и Метохије од 17. фебруара 2008. представља изазов организацији УН и њеном ауторитету, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности. Тим актом Приштине су, како је навео Батаковић, Срби од конститутивног народа у Србији, против своје воље, сведени на статус мањине у својој држави. Србија је уверена да ће УН и међународна заједница, уз помоћ саветодавног мишљења судија МСП, изнаћи прави одговор за тај изазов који погађа саме темеље међународноправног поретка, нагласио је Батаковић.

Члан експертског тима Србије, немачки стручњак за међународно право Андреас Цимерман, предочио је да Резолуција 1244 СБ чврсто подржава територијални интегритет и суверенитет Србије и да ће будући статус бити одређен договореним споразумом лидера косметских Албанаца и државе Србије, уз одобрење СБ. Цимерман је подсетио да су се за договорено решење будућег статуса Косова залагале и САД и друге западне силе, али да су промениле став и подржале нелегалну декларацију о независности, пошто су претходно спровеле незакониту НАТО интервенцију против СРЈ и Србије, коју није одобрио СБ.
Државе које су браниле ставове Србије, међу њима и чланице СБ Кина и Русија, указале су да је једностраним проглашењем независности Косова прекршено међународно право и Резолуција 1244 УН, којом би статус Косова требало решити споразумом свих страна, као и да нико нема право да прекраја границе суверених држава. Заступници тог става сматрају да, уколико се по питању независности Косова направи преседан, у будућности би то могло да изазове нестабилност у многим регионима света. Ставове Србије су током расправе подржале и Шпанија, Румунија, Кипар, Аргентина, Бразил, Вијетнам, Боливија, Венецуела, Азербејџан и Белорусија.
Друге чланице СБ - САД, Француска, Велика Британија, али и неки суседи Србије, попут Хрватске и Бугарске, подржали су сецесију Косова и нагласили да је то јединствен случај у свету. Тај став су, поред косовских представника браниле и Немачка, Холандија, Аустрија, Норвешка, Данска, Финска, Бугарска, Албанија, Јордан, Саудијска Арабија и Бурунди.
Координатор српског тима пред МСП у Хагу Саша Обрадовић, позитивно је оценио расправу, истичући правно утемељене аргументе које су чак и допуниле српску аргументацију. Аргументи Кипра и Аргентине били су изванредни, а Кина је бриљантно сумирала преглед аргумената Србије и земаља које је подржавају. Представници Холандије су прилично јако напали ставове Србије, али не са позиције неутралности међународног права у односу на једнострану декларацију о независности Косова, већ управо супротно - тврдили су да је сецесија у сагласности са међународним правом, казао је Обрадовић. Он је рекао да је Данска поновила аргументе Аустрије и Немачке о неутралности међународног права по питању сецесије и указао да је то заправо главно питање којим ће се бавити МСП у овом поступку. Излагање представнице Хрватске Пред Међународним судом правде у Хагу, у коме је инсистирала на уставном праву на отцепљење Аутономне Покрајине Косова примљено је у Београду као акт непријатељства на који ће Србија морати да нађе осмишљен одговор, констатују београдски медији, преносећи реаговања српских званичника. Председник Србије Борис Тадић и шеф дипломатије Вук Јеремић изјавили су да наступом пред Међународним судом правде у Хагу Хрватска не доприноси успостављању добросуседских односа. Јеремић је оценио да тим потезом Хрватска, на један прилично експлицитан начин, отвара питање статуса Војводине, што представља мешање у унутрашње уређење и политичке прилике у Србији.
Иако мишљење које ће дати 15 судија Међународног суда правде није обавезујуће ни за кога, званичници у Београду очекују да би повољан резултат за Србију омогућио заустављање даљег признавања Косова, које су до сада признале 63 од 192 земље чланице Уједињених нација. Председник Србије Борис Тадић, изјавио је да у добром уверењу треба сачекати одлуку Међународног суда правде (МСП) о једнострано проглашеној независности Косова и оценио да ће та одлука доминантно бити на терену права, а не политике. Шеф српске дипломатије Вук Јеремић, оценио је да ће мишљење Суда отворити могућност за постизање компромиса о будућем статусу Покрајине и упозорио да се та шанса не сме пропустити. Он је на министарском састанку ОЕБС-а у Атини, истакао да је Србија, определивши се за мирољубив и неконфронтирајући приступ једнострано проглашеној независности Косова, створила модел за решавање етничких сукоба у 21 веку. Србија се залаже за компромис о будућем статусу Косова, прихватљив за све стране и који ће консолидовати мир и безбедност у региону и имати кључну улогу у испуњењу централног стратешког приоритета Србије - чланства у ЕУ, казао је Јеремић. Дан уочи завршетка расправе, званична Москва очекује објективан приступ Међународног суда правде (МСП) у Хагу о декларацији о проглашењу независности Косова, саопштио је портпарол руског МИП-а Андреј Нестеренко и додао да је Русија уверена да ће суд дати одговарајућу процену аргумената свих учесника процеса и изнети саветодавно мишљење које ће представљати важан путоказ у утврђивању првенства права у међународним односима. Званична Словачка саопштила је да, без обзира на одлуку Суда, она никада неће признати независност Косова.
Катарина Достанић