Београд - Приштина
Легалност једностране декларације о независности Косова, поред власти у Приштини, подржало је 14 држава - Албанија, Немачка, Саудијска Арабија, Аустрија, Бугарска, Хрватска, Данска, САД, Финска, Француска, Јордан, Норвешка, Холандија и Велика Британија.
Дванаест држава - Аргентина, Азербејџан, Белорусија, Боливија, Бразил, Кина, Кипар, Шпанија, Русија, Румунија, Венецуела и Вијетнам - оценило је, уз Србију, да једнострана декларација о независности Косова представља кршење међународног права. Расправу су отворили представници Београда и Приштине, првог дана децембра, сучељавањем аргумената очекујући, свака за себе, да ће саветодавно мишљење суда ићи њима у корист.
Делегација Србије, на челу са амбасадором Србије у Паризу Душаном Батаковићем, поручила је да једнострана декларација независности Косова представља изазов светској организацији (УН) и њеном ауторитету, а нарочито њеној способности да убудуће делује на остварењу једног од својих основних начела - одржању мира и безбедности. Тим Србије истакао је и да очекује да ће суд своје саветодавно мишљење засновати искључиво на међународном праву, независно од политичких консидерација и односа моћи између појединих држава, као и да неће дозволити урушавање основних принципа на којима је заснован међународни поредак - суверенитет и територијални интегритет држава, али и спремност за повратак преговарачком столу.
С друге стране, делегација из Приштине, на челу са Скендером Хисенијем, бранила је сецесију Косова тврдњом да је једнострана декларација о независности „воља косовског народа“, истовремено одбацујући било какву могућност за отварање нових преговора о статусу.
Представници земаља које су међу првима признале Косово - Немачка, Саудијска Арабија и Албанија, другог дана расправе изнели су истоветан став да „сецесија Косова нема ништа са међународним правом, јер оно не регулише сецесију“ па, према њиховом тумачењу, „она није забрањена“.
Немци - Албанци - Арабија
Правни саветник у Савезној канцеларији спољних послова Немачке Сузан Васум-Рајнер (Њасум-Раинер) предложила је судијама да случај Косова третирају и цене кроз принцип ефективитета, односно стања на терену, а да једнострана декларација независности Косова није у супротности са међународним правом, Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, нити нарушава принцип територијалног интегритета јер је она била само „један корак напред народа Косова које има специфичну историју и окружење“.
- Косово је постало независна држава јер су је признале 63 чланице УН, као и 109 чланова ММФ и Светске банке, закључила је Васум-Рајнер.
Сличан став изнео је и професор Јоћен Фровеин у име албанске делегације и напоменуо „да би Савет безбедности УН већ предузео кораке у циљу заштите међународног права и поретка да су они били оскрнављени сецесијом Косова.“
Према његовим речима, сецесија није повредила ни Резолуцију 1244 Савета безбедности, пошто тај документ није искључио могућност да до ње ипак дође, мада се како је навео, у време доношења резолуције нико није надао да преговарачки процес неће успети и да неће доћи до компромисног решења о статусу Косова. Његов колега професор Тери Гил казао је да би Србија могла да врати Косово само силом, уз тврдњу да је народ Косова „конститутивни народ“, што је, како је нагласио, „чињеница призната међународним документима и у међународним институцијама, почев од преговора у Рамбујеу 1998-1999“.
Азербејџан - Белорусија - Кина
Представник Азербејџана амбасадор Агшин Мехдијев је пред судијама МСП навео да „сила не значи и право, а да је закон је важнији од силе.“ Он је, иступајући у корист Србије, подсетио да од 1945. до данас, ниједна земља није створена неком једностраном декларацијом.
- Мањине немају право на једнострано проглашење независности него на интерно самоопредељење у оквиру постојећих граница државе у којој се налазе - навео је он.
Против независности Косова говорила је и представница Белорусије Елена Гриценко, амбасадор ове земље у Холандији, која је навела да међународно право на екстерно самоопредељење, односно отцепљење, имају право само бивше колоније у којима су народи били изложени репресији.
- Питање Космета се разликује од тих случајева и не може се посматрати као део процеса деколонизације - навела је она.
Пажњу светске јавности у расправи пред Међународном суду правде о легалности једнострано проглашене независности Косова привукло је излагање делегације Кине, јер је ова земља први пут узела учешће у једном оваквом процесу.
Амбасадорка Суе Ханчин је навела да је декларацијом о независности прекршена обавезујућа Резолуција 1244 Савета безбедности УН, која је гарантовала неповредивост територијалног интегритета и суверенитета СРЈ.
- Ван сваке сумње, Косово је, после распада СФРЈ, било део СР Југославије, односно Србије. Саставни делови суверених држава, по међународном праву, немају право на једнострану сецесију, а принцип заштите територијалног интегритета је камен-темељац међународног правног поретка - рекла је Ханчин, додајући да суверене државе имају право да спрече једнострану сецесију. Она је одбацила тумачења по којим је та одредба резолуције била „необавезујућа“, подсећајући да је управо влада у Пекингу, као стални члан Савета безбедности, инсистирала да амандман о гаранцији територијалног интегритета СРЈ, буде уврштен у овај документ, након што је, како је рекла, НАТО извршио „незакониту“ интервенцију против Србије, без сагласности Савета безбедности. По њеном мишљењу, ни привремене институције у Приштини нити међународна управа нису имали право да донесу одлуку о независности Косова.
- Статус Косова требало је да буде утврђен споразумом обе стране у политичком процесу, али је било какво решење морало поштовати територијални интегритет СРЈ, односно Србије - истакла је Ханчин.
Русија - Америка
Иступање Русије и Америке многи медији су насловили „сударом светова“ што се донекле може тако и назвати с обзиром на потпуно различите аргументе које су ове две земље изнеле.
Америка је, може се рећи, потпуно занемарила међународно право, а њихов говор у расправи назван је „политичким наступом“, а не правним излагањем.
Американци су право Косова на независност бранили позивајући се на „свој случај“ стар више од двеста година и њихову борбу за независност од колонијализма. Представник САД је бранио тврдњу да Резолуцијом 1244 није гарантован територијални интегритет Србије, већ СРЈ, која више не постоји и то само током периода привремене међународне управе на Косову.
- Право на самоопредељење косовским Албанцима је произашло и из чињенице да су годинама били тлачени и угрожавани насиљем државе, које је кулминирало 1999. када је убијено 10.000, а протерано око милион Албанаца, рекао је амерички представник, позивајући се на пресуду Хашког трибунала у случају „Милутиновић и остали“.
Русија је изнела чврсте и очекиване аргументе у корист међународног права, а руски делегат пред МСП Кирил Геворгијан истакао је да Русија сматра да Резолуција 1244 још важи и да су сви дужни да је се придржавају, као и принципа територијалног интегритета и суверенитета који су њом гарантовани Србији.
- Резолуција Савета безбедности УН 1244 није могла бити „преиначена одлуком“ изасланика генералног секретара УН Мартија Ахтисарија да оконча преговоре и препоручи независност као једино решење, а привремени међународни режим на Косову могао је да буде окончан само одлуком Савета безбедности УН који га је и успоставио. Ахтисари не само да није постигао циљ и обезбедио споразум обе стране, који је предвиђен Резолуцијом 1244, већ је иступио са сопственим решењем, неприхватљивим за Србију - рекао је Геворгијан и одбацио тврдње земаља које подржавају сецесију Косова да међународно право „не регулише“ декларације о независности и подсетио да је Савет безбедности УН прогласио нелегалним независност Северног Кипра и Родезије зато што је сецесија забрањена „ван контекста колонија“.
- Став Русије је да кршења људских права Албанаца током деведесетих година прошлог века „не могу бити оправдање за једнострану декларацију о независности 2008. - истакао је делегат Руске Федерације.  
Питања која су доминирала у дебати пред МСП
Сецесија је политички чин, а Међународно право не регулише питања сецесије, па самим тим ни Међународни суд правде није надлежан да одлучује о овом питању.
Право народа на самоопредељење не може се посматрати само у контексту деколонизације, када су се колоније ослобађале туђинске власти, већ и као универзално демократско право. Противници, с друге стране, инсистирају да се превасходно мора водити рачуна о очувању територијалног интегритета држава, јер у супротном прете нестабилност и хаос у међународним односима.
Група земаља, као и Приштина, тврди да Резолуција Савета безбедности 1244 не спречава независност Косова, већ да је њоме предвиђен политички процес који је требало да омогући проналажење коначног решења и да је једнострано проглашење било изнуђено због блокаде Србије. Друга група земаља и Београд инсистирају да се у Резолуцији 1244 нигде не помиње независност Косова као опција, већ да је решење могуће само договором обе стране.
Присталице независности Косова указују и на драстична кршења права Албанаца почев од укидања аутономије 1989, па до насиља и протеривања 1998-1999, као основ за независност Косова, што, по њима, регулишу и различити међународни документи - отцепљење као лек (ремедиал сецессион). Земље које се противе независности Косова истичу да кршење права Албанаца не може да буде изговор за сецесију, већ је требало та права успоставити. По њима, Резолуција 1244 је већ осигуравала довољну аутономију Косова у прелазном периоду уз надгледање Уједињених нација док се не пронађе решење.
Косово је јединствени случај, који је произишао из насилног распада бивше Југославије, тврде они који су заступали интерес Приштине, те је на основу Устава СФРЈ из 1974, било директно заступљено у Федерацији и, као и остале федералне јединице, имало је право на самоопредељење. Београд и земље које подржавају Србију указују да је тачно да је Косово имало иста права као и републике, осим једног - да се отцепи.
Могући фијаско Србије
Срђа Трифковић, директор Института за међународне односе у Илиноису, САД: - Није било изненађујућих излагања, али упада у очи да су земље које су подржавале Приштину своје презентације излагале тако једнолично као да су их узели са истог сајта и стилски их прилагодили свом матерњем језику. Суштинско питање по мени је да ли је српска дипломатија направила судбинску грешку уздајући се у саветодавну одлуку овог суда? Лично страхујем да ће амбивалентна одлука МСП представљати тежак ударац стратегији Београда, јер морам да подсетим да овај суд није нашао за сходно да одлуку Приштине од 17. фебруара 2008. године прогласи ништавном. Чињеница је, такође, да проток времена не иде на руку Србији јер темпо признања приштинског ентитета прети убрзаним ритмом, који ће на инерцији добити после изјашњавања суда. Међународно право, је нажалост, флуидна уметност могућег која зависи од односа моћи на светској сцени. То је Влада Србије требало да зна, па је за очекивати да, услед фијаска који следи, министар спољних послова Србије, као чин части, треба да поднесе оставку - наводи др Трифковић.
Глас Јавности