Прилози

Београдски алтернативни рок састав "357" саопштио је да после скоро 15 година престаје да ради, а фронтмен Никола Хаџи Николић је то образложио "првенствено и искључиво моралним разлозима".
"Услед посрнућа мог окружења у немаштину, духовну хендикепираност и душевну шизофренију, није примерено не само организовати концерт на коме се скаче, пева и радује, на коме се бежи од реалности... већ је равно подршци свим злим силама и чиниоцима које су задесиле мени драге људе", каже Хаџи Николић.
Фронтмен бенда познатог по песама "Србија је једна", "Београд" или "Цигане", сматра да њихова музичка мисија "нема баш никакав утицај... док год се број несрећних, гладних, болесних и преварених људи увећава" у Србији.
"Не могу више да гледам неправду и немам просто снаге да држим неки микрофон, а да у исто време... људи дрхте не знајући шта их чека сутра... Нисам верујући. Ја знам да Бог постоји. Са том наградом за једне или крстом терета за друге, знам да је свако даље постојање некаквог рок бенда најобичнија ефемерна глупост", каже Хаџи Николић.
Певач je jош навео да се боји да његов бенд ускоро не би имао коме да свира, "јер све је мање људи има време за културу, а све више се бори за голу егзистенцију".

Пуна примена Прелазног трговинског споразума између Србије и ЕУ, која је почела данас, омогућава већу правну сигурност за инвеститоре и дубље реформе у земљи. Уговорни однос између Брисела и Београда постепено ће водити ка смањењу царина за увоз и извоз робе између Србије у европске двадесетседморице. Крајњи циљ примене Прелазног трговинског споразума је стварање слободне трговинске зоне у року од шест година. Србија је једнострано почела да примењује споразум пре годину дана, а ЕУ је још 2000. године укинула царине и већину квота и тиме омогућила бесцарински увоз из Србије, осим за поједине групе производа.
Одлуку о одмрзавању Прелазног трговинског споразума донели су 7. децембра шефови дипломатија држава ЕУ на састанку у Бриселу, на основу позитивног извештаја главног тужиоца Хашког трибунала Сержа Брамерца. Прелазни споразум представља трговински део Споразума о стабилизацији и придруживању, који је Србија потписала у априлу 2008. године и важиће до момента његовог ступања на снагу. Прелазним споразумом ЕУ потврђује своју једнострану одлуку, којом је 2000. године укинула царине и већину квота за робу која се извози из Србије у ЕУ.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер оценио је да пуна обострана примена Прелазног споразума отвара пут Србије ка приступању Унији. Он је навео да је економски значај примене тог документа то што ће Србија бити привлачнија за стране инвеститоре, а политички значај у томе што ће праћење напретка бити важна ставка када Европска комисија буде разматрала кандидатуру Србије.

Празник Светог Саве, оснивача аутокефалне Српске цркве и њеног првог архиепископа, који је својим заслугама уведен у ред најпоштованијих светитеља, биће обележен данас у православним храмовима и образовним установама у Србији.
Новоименовани патријарх српки Иринеј служио је празничну литургију у Саборном храму Свете Тројице у Нишу (на слици), а епископ хвостански Атанасије у београдском Спомен-храму Светог Саве.
Празник је прослављен и на Православном богословском факултету у Београду, највишој образовној установи СПЦ, у чијој је капели Светог Јована Богослова литургију предводио епископ бачки Иринеј.
На овај празник Српска православна црква даје помен светитељу Растку Немањићу, најмлађем сину српског жупана Стефана Немање.
Св. Сава је преминуо у бугарској престоници Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после дипломатске мисије за пријатељску бугарску архиепископију, која је његовом заслугом добила самосталност.
Према записима тог времена, глас о смрти светитеља стигао је у Србију 27. јануара, па се СПЦ на тај дан сећа свог првог архиепископа, у чију се славу служе литургије у свим храмовима у земљи и расејању.

Хрватска је упутила писмо Савету безбедности УН у којем изражава жаљење због тога што је председник Србије Борис Тадић искористио расправу о ситуацији на Косову за "неутемељени" одговор на неформалну опаску хрватског председника Стјепана Месића о могућим последицама дезинтеграције БиХ, објавила је Хина.
Позивајући се на дипломатске изворе у СБ УН, агенција наводи да је стална мисија Хрватске при УН у Њујорку предала јуче писмо амбасадору Кине, председавајућем Савету безбедности у јануару, како би оно било подељено чланицама СБ али и свим чланицама УН.
У писму се, у складу са упутствима хрватских власти, упозорава да је српски председник током седнице СБ УН о Косову 22. јануара "неутемељено одговорио на речи хрватског председника Стјепана Месића, о могућим последицама распада суседне БиХ, изречене у неформалном разговору током новогодишњег пријема за медије".
Посебно се истиче да је реч била о неформалном обраћању групи новинара и да је Месић говорио у кондиционалу, спекулишући о нечему што би се могло догодити у случају другога догађаја - "конкретног отцепљења Републике Српске од независне и међународно признате Босне и Херцеговине, и њеног припајања Републици Србији".

Нови српски патријарх Иринеј на свечаности устоличења у Саборној цркви у Београду поручио је данас да је ово велики тренутак и велики дан за њега лично, а верује, каже, и за наш народ и нашу Цркву јер је српски патријарх увек представљао пред Богом историју свог народа, делио судбину његову, радост, али и његову трагедију. О томе говори историја, додао је патријарх Иринеј.
Он је казао да „његово срце дрхти као да га ветар покреће, да је устрептало великом свешћу и сазнањем у питању да ли је достојан овог високог звања и ове високе почасти”.
„Засто се овога тренутка моја мисао усмерава према Богу, спаситељу нашем, архипастиру нашем који ме је добротом и милошћу својом наградио”, рекао је патријарх и додао да зна да је његов избор дело милости и љубави Божје, дело које обавезује и тражи достојан одговор.
Папа Бенедикт XVI за теолошки дијалог са СПЦ
Поглавар Католичке цркве папа Бенедикт XVI честитао је данас патријарху Иринеју избор за поглавара Српске правиславне цркве и изразио жељу Католичке цркве за унапређење односа, укључујући и теолошки дијалог.
„Драго ми је да сте изабрани за патријарха Српске православне цркве и молим Господа да Вам да обилне дарове милости и мудрости за остваривање високе дужности у служби Цркве и народа који вам је поверен”, навео је папа у честитки.

Војници су увек нечија деца, чак и када су професионалци под уговором
Био сам пре неколико дана у Подгорици на телевизији „Ин”. Звао ме је господин Саво Кентера, председник Атлантског савета Црне Горе. И код њих је тема улазак, или неулазак у НАТО актуелна. Јавност Црне Горе није за улазак у НАТО.
„Не брини”, рече ми Саво, „имамо механизме да јавност буде за НАТО”.
„Добро”, кажем му ја, „ви сте у Црној Гори ипак у нешто другачијој ситуацији, немате проблем Косова, имаћу у ТВ емисији разумевање за вашу специфичну позицију”.
„А не, ти треба да оштро нападнеш све нас који желимо да Црна Гора уђе у НАТО. Јер нама онда на Западу цена расте, ми онда морамо много више да радимо. А ко ради тај и зарађује. Капираш брате?”
„Чекај Саво, јер ви хоћете да Црна Гора што пре уђе у НАТО или нећете?”
„Да ли си нормалан, па што бисмо онда после ми радили?”
Кад боље размислим, Саво је у праву, заправо, ја помажем и „српским Савама” да лепо живе. Од чега немам никакве користи.
Дакле, ових дана један „српски Саво”, овде у Београду, изнео је своје тезе у прилог уласку Србије у НАТО. Не бих се овде бавио могућом продајом српске хране, ципела, посуђа и ћебади за потребе НАТО-а, о камионима да и не говоримо, јер првих пет нових домаћих камиона за потребе војске тек треба да добијемо.

Убице српске породице Зец никада нису одговарале и тај гнусни злочин остао је некажњен - управо та околност чини скандалозном и потпуно неподношљивом одлуку председника Стјепана Месића да Синиши Римцу смањи затворску казну - пише загребачки "Јутарњи лист".
У одбрани Римчеве части адвокати су прећутали правоснажну пресуду за његово учествовање у убиствима у Пакрачкој Пољани. Само тврде да је "апсолутно нетачно" да је он био егзекутор Александре Зец, наводи колумниста загребачког дневника Јелена Ловрић.
Одбрану свога клијента заснивају на једној од највећих срамота хрватског правосуђа и комплетне државне власти: чињеници да починиоци ликвидације продице Зец никада нису судски гоњени. Синиша Римац учествовао је у том злочину. Пред истражним судијом он је то и признао - подећа се у тексту.
Хрватској јавности добро је познато да је процесуирање изостало због процедуралних, вероватно намерних пропуста. Без обзира на личне ратне трауме Синише Римца и без обзира на могуће олакшавајуће околности, помиловање је већ "конзумирано" чињеницом да за "случај Зец", како констатују његови адвокати, Римац није ни оптужен ни осуђен.

Талас штрајкова који се шири Србијом чини се неће ускоро бити заустављен.
Тренутно их је једанаест, један је завршен, а три су у најави.
Представници радника комбината "Копаоник" и "7. јули", који већ девет дана блокирају магистрални пут Ниш–Приштина, одлучили су наиме да не дођу у Београд на разговор са министрима економије и рада и социјалне политике Млађаном Динкићем и Расимом Љајићем.
Синдикални представници поручују да су такву одлуку донели јер власти нису испоштовале ни један договор постигнут у последњих осам месеци.
"Испунити обећано"
Председник синдиката Независност Бранислав Чанак упозорава Владу да би протести могли добити шире размере и каже да сви имају право да поднесу рачуне за неиспуњена обећања.
"Ако неко сад извољева, па тражи преко хлеба погаче, ако му нико није ни обећао, ако нема ни један документ који говори у његову корист, то је друга прича, онда ћемо га посаветовати да није у праву и да то не тражи. Али ако имају права, као што имају права и ови у Куршумлији, и ови у Београду у ЕПС-у, што им је неко обећао и потписао да ће им дати, када министар потпише, то је на нивоу закона."
На београдском састанку који је ипак одржан, мада само са власником куршумијских предузећа и представницима локалних власти, надлежни су оценили да је очигледно реч о политичкој злоупотреби, те да да радници својим гестом неће допринети решењу проблема.
Истовремено, радници - који су протеклих дана окупили и око 4.000 грађана Куршумлије – дају рок да се министри појаве у њиховом граду.

Одлазећи хрватски председник Стјепан Месић поручио да би војском интервенисао у случају да Република Српска распише референдум о отцепљењу од БиХ. Како ће се понашати Иво Јосиповић, то ћемо видети, рекао је Месић.
У случају да Република Српска распише референдум о отцепљењу од БиХ, одмах бих војском прекинуо коридор у босанској Посавини, рекао је одлазећи хрватски председник Стјепан Месић.
"Хрватска је гарант Дејтонског споразума. Када би Додик референдумом о отцепљењу срушио тај Споразум, Република Српска би одмах морала да нестане, и зато бих војно прекинуо коридор", рекао је у неформалном разговору са групом новинара на Пантовчаку Месић.
Тако је на одласку са функције председника Хрватске Месић заоштрио најдраматичније до сада своју критику политике премијера РС Милорада Додика, али посредно и председника Србије Бориса Тадића, пише ријечки "Нови лист", а преносе хрватски електронски медији.
"Невероватно је колико Додик вара међународну заједницу. Он игра на карту замора, мисли да ће се свет уморити од БиХ, а он ће тада расписати референдум о отцепљењу, неко ће се неколико дана бунити, а онда ће све спласнути и велика Србија биће остварена", рекао је Месић.

Осјечко-барањски жупан протестује због планова Апатина да гради речну луку и тврди да се то ради „на хрватској територији”
Један од првих задатака новог помоћника министра спољних послова за билатералну сарадњу Здравка Поноша биће да као председник комисије за разграничење покрене обустављене преговоре о граничној линији са Хрватском. A у Хрватској је, непосредно након што је изабран нови председник Иво Јосиповић, осјечко-барањски жупан Владимир Шишљагић затражио покретање преговора о том граничном проблему тврдећи да је на прагу „отимачина хрватске територије која се мора зауставити”.
Реч је о спорном делу државне границе на Дунаву, односно око 11.000 хектара земље уз војвођанску страну ове велике реке, укључујући и Вуковарску и Шаренградску аду. Проблем је „узроковао” природни феномен померања Дунава према западу и у том правцу ерозија обала, што траје стотинама годинама, дакле од  времена када на том подручју није било међудржавних граница.
Своје право на тих 11.000 хектара земље и ритова Хрватска доказује катастрима још из доба аустријске царевине. По истом принципу, власници из Србије на десној обали имају укњижених око 3.000 хектара.
Хрватска инсистира да се поштују постојеће земљишне књиге и да граница иде линијом власништва, док Србија не доводи у питање власништво према катастру, али заступа став да граница иде средином Дунава.