Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Међу значајне успехе у раду Министарства за дијаспору, у протеклој години, свакако спада усвајање закона о дијаспори  и Србима у региону, који би требало да означи ново, боље поглавље у односима између матице и припадника српског народа који живе у иностранству. Шта о новом законском акту Србије мисле наши у расејању, али и они који су се вратили у матицу, сазнали смо од председника Српског савеза у Шведској Николе Јанића и председника Центра за дијаспору из Обреновца Милана Вучковича.
Никола Јанић који је председник Српског савеза у Шведској, најбројније организације Срба у Скандинавији, истиче да је вредност закона о дијаспори и Србима у региону у томе што је он уопште донесен. Међутим, садржај тог закона је, по његовом мишљењу, веома разводњен. То је показала и расправа у Скупштини Србије, у којој су посланици из опозиције имали веома много примедби на рачун закона. Једна од замерки коју је изнео Никола Јанић односи се на скупштину дијаспоре, састављену од 44 делагата, који ће се састајати једном годишње. Шта може да уради скупштина која се састаје једном годишње, упитао се Јанић истакавши да, нажалост, и даље нема конструктивности у односима између матице и дијаспоре.

Закон о дијаспори  и Србима у региону, по мишљењу председника Центра за дијаспору из Обреновца Милана Вучковића, требало је да се изгласа много раније. Наши људи који живе у иностранству очекивали су то још пре шест година, када је основано Министарство за дијаспору. Вучковић је подсетио да су Институт за упоредно право и Министарство за дијаспору, пре три године, организовали јавну расправу о тадашњем нацрту закона о држављанима Републике Србије и Србима који живе у иностранству. Усвојени закон о дијаспори и Србима у региону није ништа друго до скраћена и прерађена верзија тог нацрта, каже Вучковић. Он наводи да је у закону неадекватно дефинисан појам дијаспоре. По члану три, у дијаспору спадају исељеници, односно држављани Републике Србије у иностранству, али и припадници српског народа без српског држављанства, независно од тога да ли су они страни држављани или апатриди, уколико Србију доживљавају као матицу. Говорећи о односима матице и расејања у будућности, Вучковић је истакао да би више пажње требало поклонити међусобној комуникацији. Дијаспора је са око 15% учешћа у државном буџету велики економски чинилац и потребно јој је омогућити  активну партиципацију у политичком животу, каже Вучковић.
Када је реч о позиву министра за дијаспору Срђана Срећковића младим стручњацима српског порекла да се врате у матицу и да ту покушају да остваре професионалну каријеру, Милан Вучковић, који се и сам пре две године из Немачке вратио у Србију, је рекао да без обзира на тешку економску ситуацију, постоје шансе за проналажење доброг радног места. Вучковић је навео искуства агенције за пружање кадровских услуга у којој ради, да су млади људи српског порекла заинтересовани да се врате у матицу. У нашој агенцији, до сада је евидентирано више од 500 људи са немачког говорног подручја, заинтересованих за повратак, каже Вучковић. Наравно, најважније је питање њиховог запошљавања, посебно што у Србији има око 30 одсто незапослених, а зна се да постоји велики проценат рада „на црно“. Међутим, реална шанса за проналажење радног места за те младе људе је у више од 800 страних фирми, које тренутно раде у Србији. По мишљењу Милана Вучковића, највеће шансе за запослење у матици имају кандидати са мултидисципланарним способностима и знањем, али и они који су спремни за флексибилан начин запошљавања.
Оливера Миловановић.