Закон о дијаспори  и Србима у региону, по мишљењу председника Центра за дијаспору из Обреновца Милана Вучковића, требало је да се изгласа много раније. Наши људи који живе у иностранству очекивали су то још пре шест година, када је основано Министарство за дијаспору. Вучковић је подсетио да су Институт за упоредно право и Министарство за дијаспору, пре три године, организовали јавну расправу о тадашњем нацрту закона о држављанима Републике Србије и Србима који живе у иностранству. Усвојени закон о дијаспори и Србима у региону није ништа друго до скраћена и прерађена верзија тог нацрта, каже Вучковић. Он наводи да је у закону неадекватно дефинисан појам дијаспоре. По члану три, у дијаспору спадају исељеници, односно држављани Републике Србије у иностранству, али и припадници српског народа без српског држављанства, независно од тога да ли су они страни држављани или апатриди, уколико Србију доживљавају као матицу. Говорећи о односима матице и расејања у будућности, Вучковић је истакао да би више пажње требало поклонити међусобној комуникацији. Дијаспора је са око 15% учешћа у државном буџету велики економски чинилац и потребно јој је омогућити  активну партиципацију у политичком животу, каже Вучковић.
Када је реч о позиву министра за дијаспору Срђана Срећковића младим стручњацима српског порекла да се врате у матицу и да ту покушају да остваре професионалну каријеру, Милан Вучковић, који се и сам пре две године из Немачке вратио у Србију, је рекао да без обзира на тешку економску ситуацију, постоје шансе за проналажење доброг радног места. Вучковић је навео искуства агенције за пружање кадровских услуга у којој ради, да су млади људи српског порекла заинтересовани да се врате у матицу. У нашој агенцији, до сада је евидентирано више од 500 људи са немачког говорног подручја, заинтересованих за повратак, каже Вучковић. Наравно, најважније је питање њиховог запошљавања, посебно што у Србији има око 30 одсто незапослених, а зна се да постоји велики проценат рада „на црно“. Међутим, реална шанса за проналажење радног места за те младе људе је у више од 800 страних фирми, које тренутно раде у Србији. По мишљењу Милана Вучковића, највеће шансе за запослење у матици имају кандидати са мултидисципланарним способностима и знањем, али и они који су спремни за флексибилан начин запошљавања.
Оливера Миловановић.