Усвајање новог Закона о дијаспори и Србима у региону је историјски догађај и почетак нове дугорочне политике која неће зависити од интереса политичких странака, нити од састава извршне власти, изјавио је за наш радио министар за дијаспору Срђан Срећковић. У 2009. години започела је нова ера односа на релацији држава Србија, дијаспора и Срби у региону од чега ће користи имати и Србија и сваки наш човек ма где живео, оценио је министар.
Министар Срећковић је рекао да је уверен да је однос државе према својим држављанима који живе ван граница земље нешто око чега може бити постигнут широк консензус и додао да је усвајање новог Закона симболично означавање краја једне епохе у којој је држава Србија сународнике који живе у иностранству посматрала више као политичке противнике а мање као партнере и сараднике. “С обзиром на то колико је наша дијаспора везана за државу Србију, колико су ти људи патриоте и колико желе да помогну овој земљи, потпуно је јасно да су у политичком, економском и културном смислу апсолутно недовољно искоришћени капацитети наше дијаспоре, а са друге стране изостала је подршка државе Србије сународницима који живе ван граница наше земље. Заиста сам оптимиста и верујем да је ово један добар почетак сарадње која ће бити плодоносна на обострано задовољство,” истакао је Срећковић.
Према његовим речима, првим Законом о дијаспори и Србима у региону јасно је раздвојена дијаспора, као економска и политичка емиграција која је земљу напуштала у различитим фазама, најчешће због лоших услова живота и недостатка демократских слобода, док су на специфичан и посебан начин дефинисани Срби у региону, као припадници српског народа који у земљама западног Балкана живе традиционално вековима, објаснио је Срећковић. Због тога је Законом предвиђено конституисање Савета за Србе у региону који заправо треба да буде одраз воље државе Србије да буде модерна, прозападна земља која жели да поштује међународно право, али и да штити државне и националне интересе и гаји најближе могуће односе сарадње са нашим народом који живи у земљама у региону. “То заправо је одраз наше воље и наших стратешких циљева да постанемо економски и политички лидер на западном Балкану, што са друге стране подразумева и обавезу данашње демократске Србије да буде лидер у развоју добросуседских односа и регионалне сарадње. Сигуран сам да ће функционисање овог Савета допринети да се у већој мери поштују политичка, економска, културна и сва друга права припадника српског народа у земљама у региону и да ће то допринети интеграционим процесима читавог западног Балкана. Веома је важно што се на челу Савета налази председник Републике који ће и својим личним ауторитетом и функцијом допринети успешном функционисању Савета. Врло је важно да ми желимо да све земље у региону посматрамо као партнере и добре суседе, али исто тако желимо да подржимо и припаднике српског народа, то је наша уставна обавеза. Србија има право да има своје легитимне, националне и државне интересе и има обавезу да заштити сва права свих припадника српског народа,” рекао је Срећковић.
Говорећи о предложеном Закону о амнестији војних обвезника који би требало да буде усвојен почетком следеће године, Срећковић је рекао да је нерегулисана војна обавеза била велики проблем за велики број младих људи из Србије који живе у иностранству, пре свега оних који су деведесетих напуштали земљу и који нису смели да се у њу враћају. “На овај начин држава Србија пружа руку младим људима и даје им могућност да свој статус регулишу у складу са законом. У том смислу, ја као министар за дијаспору, желим да позовем све младе људе који живе у иностранству а који нису регулисали војну обавезу, да могу током новогодишњих празника да дођу у земљу без икаквих проблема са војним властима. Постигнута је сагласност унутар државног врха да се свима њима омогући да дођу у земљу и у складу са законом да регулишу свој статус у војним одсецима,” истакао је Срећковић.
Он је навео да је усвајање Закона о амнестији заправо прелазно решење до потпуне професионализације војске која се очекује, како је министар одбране Драган Шутановац најавио, до 2011. године, када ће овај проблем и дефинитивно бити решен.
Као најзначајније резултате рада свог министарства, Срећковић је навео и одржавање Интернационалне конференције младих лидера из дијаспоре, на којој је учествовало више од 600 наших младих и успешних људи који живе у целом свету, као и организовање традиционалне манифестације “Видовдански дани дијаспоре и Срба у региону”, која је, како је истакао, по свим оценама ове године била најуспешнија и најпродуктивнија.
Министар Срећковић је додао и да је успех његовог министарства што је успело да се избори да Влада Србије коначно врати новац Фонда дијаспоре за матицу, који је остао заробљен на рачунима банака у стечају. “То је новац који су наши људи из дијаспоре скупљали током НАТО агресије и мислим да је тај потез вратио поверење у матицу. Исто тако желим да нагласим да је најзначајнији резултат тај што смо као Министарство за дијаспору успели да добијемо подршку целокупног државног врха да се води много активнија политика према нашима у расејању и Србима у региону.”
Срећковић је изразио очекивање да ће у наредним годинама дијаспора и Срби у региону имати много већи утицај на економска, политичка и културна дешавања у земљи и да ће дати значајан допринос нашем даљем економском развоју и процесу прикључења модерним европским институцијама. Уз жеље да у миру, здрављу и љубави проведу новогодишње празнике, министар Срећковић је поручио припадницима српске дијаспоре да се промене у Србији због разних субјективних и објективних околности не дешавају жељеним темпом, али да је сигурно да земља иде у добром правцу и да наши људи из дијаспоре могу бити сигурни да ће држава убудуће стајати иза њих. Он им се у име државе Србије, такође захвалио што са поносом и љубављу чувају традицију, културу и обичаје земље из које потичу и додао да је Србија одлучна да гради најближе могуће односе сарадње са близу четири милиона људи који живе у целом свету.
Јелена Симић
Ауторска права Радио Оаза 2026