Прилози

„Го­ди­не. Ис­ку­ство, са­мо то. Твр­дим да глум­ци ко­ји се ово­ли­ко го­ди­на ба­ве глу­мом као ја, ко­ји су у по­чет­ку ка­ри­је­ре би­ли не­у­спе­шни, што је и мој слу­чај, по­ста­ју до­бри тек као фор­ми­ра­не, зре­ле лич­но­сти. Тек ка­да фор­ми­ра­ју ка­рак­тер мо­гу да спо­зна­ју сво­је пси­хо­фи­зич­ке мо­гућ­но­сти. Знам шта је нај­лак­ше – нај­лак­ше је игра­ти се­бе, али то не мо­же веч­но да тра­је”, ка­же ми­ље­ник екс­ју­го­сло­вен­ске и срп­ске пу­бли­ке и 13 ми­ли­јар­ди Ки­не­за – ле­ген­дар­ни глу­мац Ве­ли­мир Ба­та Жи­во­ји­но­вић, ко­јем је ју­че „к’о Ти­ту”, у бе­о­град­ском „Са­ва цен­тру” при­ре­ђе­на све­ча­на ака­де­ми­ја или „Ба­ти­на шта­фе­та”, ка­ко он у ша­ли ка­же. У част ње­го­вог 77. ро­ђен­да­на (5. јун 1933. Ко­ра­ћи­ца) и 55 го­ди­на умет­нич­ког ра­да и ства­ра­ла­штва.
Увод­ном ре­че­ни­цом, она­ко у ње­го­вом сти­лу, „ман­гуп­ски” ле­жер­но, Ба­та је фи­ло­зоф­ски од­го­во­рио на пи­та­ње ка­ко се мо­же об­ја­сни­ти ова­кво и ово­ли­ко глу­мач­ко тра­ја­ње. Уз то до­да­је и да глу­мац мо­ра да се при­ла­го­ђа­ва тек­сту, да ен­гле­ски глум­ци по­ста­ју ве­ли­ки тек ка­да поч­ну да игра­ју Шек­спи­ра, а то углав­ном чи­не у по­зни­јим го­ди­на­ма, те да ми има­мо исто­ри­ју ко­ја је бо­ља и леп­ша од оне о ко­јој је Шек­спир пи­сао...
Исто­ри­ја про­ла­зи, а Ба­та оста­је. Са ви­ше од 300 уло­га на фил­му и те­ле­ви­зи­ји (оних пр­вих 10 го­ди­на про­ве­де­них у по­зо­ри­шту не ра­чу­на­мо). И то ка­квих! Не­ке су увр­ште­не у ан­то­ло­ги­ју ју­го­сло­вен­ске и срп­ске ки­не­ма­то­гра­фи­је – уло­ге у фил­мо­ви­ма „Три”, „Ди­вер­зан­ти”, „Ску­пља­чи пер­ја”, „Бре­за”, „Бит­ка на Не­ре­тви”, „Вал­тер бра­ни Са­ра­је­во”, „Су­тје­ска”, „У ра­ља­ма жи­во­та”, „Ле­па се­ла ле­по го­ре”... О сви­ма њи­ма, ви­ше до­брих ре­чи и де­та­ља, на­ћи ће се у мо­но­гра­фи­ји о ње­го­вом ства­ра­ла­штву, ко­ја ће се пред чи­та­о­ци­ма и обо­жа­ва­о­ци­ма на­ћи на је­сен, на Сај­му књи­га.

Од самог свитања велики број верника пристизао је јуче у манастир Црна Река. Дошле су дугогодишње „комшије” из околних села, али и с подручја Тутина, Новог Пазара, Рашке, Краљева и многобројних места са Косова и Метохије. Тесне су биле црквене одаје током јутарње литургије, а после и манастирска порта. Нису скривали сузе ни монаси, ни верници, поздрављали су се и фотографисали за успомену.
У таквој атмосфери девет јеромонаха и монаха и седам искушеника напустило је јуче у поподневним часовима манастир Црну Реку. Сви су отишли у село Лозницу покрај Чачка, у подножју планине Јелице. У манастиру је остао само монах Митрофан, који се није изјаснио око одласка, и два искушеника у четири манастирске испоснице.
– Ми не одлазимо због неке идеологије, засебних или световних интереса. Ми смо за истину и желимо да останемо у светом предању као наш духовник, наш владика Артемије. Ето, дошло је време да се полаже испит, наставе и предавања је било доста. Ред је да се види ко је вера а ко невера, а нема ту шта много да се прича. Овај народ зна о чему је ту реч, ми подржавамо нашег духовника владику Артемија зато што је он истински слуга Божји, иако су се чуле многе друге и ружне, тешке речи и клевете. Сви ми њега дуго познајемо и знамо да је на правди и у истини гољен. Покренули су се и монаси и из других манастира ове епархије, али није нама драго што идемо, нити се на било кога љутимо, већ се трудимо да смирено напустимо сваки своју свету обитељ у којој смо служили, уз молитве духовника и благовест божју. Такође, Бог нека буде у помоћи и нама који смо кренули и овима што остају – казао је при поласку игуман манастира Николај.

Бивши министар одбране СЦГ Првослав Давинић данас је поново негирао да је одговоран за изгубљени спор Србије од 37 милиона евра са израелском компанијом у вези закупа сателита, истичући да није потписао правно обавезујући уговор.
Давинић је на конференцији за новинаре рекао да је потписао нацрт уговора који је требало да служи као основа за даље преговоре, а не уговор који је правно обавезујући. Он је поново оптужио тадашњег министра финансија у Влади Србије Млађана Динкића да је одговоран за изгубљени спор и додао да је против Динкића као и професора Зорана Лилића и министарке Верице Калановић поднео кривичне пријаве. Давинић је рекао да њих троје сматра одговорним за "аферу сателит" истичући да су докази које је поднео тужилаштву такве природе "да се њихова улога мора у потпуности испитати и утврдити степен одговорности". Он је навео и да му није достављена оптужница која је подигнута против њега и да не зна шта му се званично ставља на терет, као и да "оно што пишу медији не мора увек да буде тачно и потпуно".
Давинић је рекао да очекује дуготрајна судски процес додајући да оптужницу узима веома озбиљно и да зато не намерава да даје било какве изјаве пре главног претреса.
У кривичној пријави Динкић, Лилић и Калановићева се оптужују да су, на разне начине прекорачили границе службеног овлашћења чиме су, по Давинићевом мишљењу, директно одговорни за изгубљени спор Србије.

Председници Хрватске, Црне Горе, Србије и Босне поручили из Сарајева да су дијалог и сарадња основни услов напретка региона.
Председници четири државе региона учествују у Сарајеву на свечаној сесији поводом 10. годишњице оснивања Игманске иницијативе.
Скупу присуствују председници Србије Борис Тадић, Хрватске Иво Јосиповић и Црне Горе Филип Вујановић, чланови Председништва БиХ Харис Силајџић, Жељко Комшић и Небојша Радмановић, као и шеф делегације ЕУ у БиХ Димитрис Куркулас.
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да би заустављања проширења ЕУ била грешка која би могла да остави трагичне последице за грађане западног Балкана.
"Интеграција западног Балкана у ЕУ нема алтернативе. Сведоци смо да је политика проширења донела просперитет грађанима који су ушли у ЕУ и ниједна земља која је постала чланица није постала сиромаснија", рекао је Тадић.
Председник Србије је рекао да је поносан што је пре 10 година учествовао у формирању Игманске иницијативе, коалиције невладиних организација из региона, и подсетио да је пре десет година било тешко и замислити доћи у главне градове бивше Југославије и говорити о повезивању и пријатељвсту.
Тадић је позвао земље бивше Југославије да једна другу подржавају на путу ка европским интеграцијама и додао да се Србија радује визној либерализацији за БиХ и Албанију.
Додао је да Србија у потпуности подржава територијални интегритет БиХ, Хрватске и Црне Горе, као и да подржава све дијалогом договорене унутрашње промене у БиХ.

Била посета Хариса Силајџића неформална или каква год, он потпуно неовлашћен долази у Београд и доводи у заблуду државну власт Србије. Немам ништа против да се односи БиХ и Србије развијају, али они морају да буду у складу с предвиђеним процедурама. Република Српска је животно заинтересована за односе са Србијом, али то не значи да су нам ставови потпуно идентични
Београд - Харис Силајџић својом неовлашћеном посетом Београду доводи у заблуду Бориса Тадића, а Турска то исто чини државним властима Србије када је реч о њеном посредовању у разрешењу политичке кризе у БиХ. Председник Тадић и ја и даље имамо добре односе, али то не значи да су нам ставови потпуно идентични.
Наравно да се из Београда ствари другачије виде него из Бањалуке - каже Милорад Додик, премијер Републике Српске, у разговору за Данас поводом сутрашње посете председника Председништва БиХ Хариса Силајџића главном граду Србије, где долази на Тадићев позив.
Из перспективе интереса РС, како оцењујете учестале контакте на релацији Београд-Сарајево, који су на неки начин крунисани такозваном Истанбулском декларацијом и доласком Хариса Силајџића у Београд?
- Истанбулски документ нема никаквог значаја за БиХ јер није формално усвојен, то је непостојећи документ. Силајџић га је неовлашћено потписао и тиме направио проблем и за председника Турске Абдулаха Гула и за председника Србије Бориса Тадића.

Не би смело да се догађа да неки привредник профит остварује у Србији, а има фирме регистроване у иностранству, рекао је јуче председник Борис Тадић усред једног од омиљених пореских рајева овдашњих бизнисмена – на Кипру. Учествујући на кипарско-српском пословном форуму у Никозији, Тадић је у изјави Танјугу опоменуо домаће привреднике да „морају да воде рачуна о интересу земље у којој привређују и из које потичу”.
– Примећујем да много наших привредника има компаније регистроване на Кипру. Оно што морам да истакнем и што сам увидео као потенцијални проблем да уколико – као што је то било у прошлости у време владе Војислава Коштунице – дође до продаје неких предузећа која остварују профите на тржишту Србије онда новац не иде у Србију, већ у ове овде банке и грађани Србије и држава не добијају ништа од пореза од продаје таквих компанија – казао је Тадић.
Пребацивање „између редова” Мирославу Мишковићу који приликом продаје банке и осигурања ни динар пореза није платио у Србији, у „Делта холдингу” јуче нису хтели да коментаришу. Ни у компанији Зорана Дракулића, која је такође регистрована на Кипру, нису имали шта да изјаве поводом председникових речи опомене. Ни Бранислав Грујић, нови председник клуба „Привредник”, на чије се чланове Тадићеве критике односе, јуче није био доступан новинарима.
Један од овдашњих привредника, који није желео под именом и презименом да одговара на Тадићеве оптужбе, анонимно је објаснио зашто је одлучио да на Кипру региструје своје предузеће:

Јесмо небески народ и зато и волимо сателите. Наша љубав према сателитима последица је нашег стриктног тумачења суверености Србије, а сувереност се простире изнад наше територије бесконачно у свемир, докле год наша техничка средства могу да досегну. На загребачком Правном факултету учили смо управо о томе, па су Хрвати пожурили да још пре 16 година набаве ракетни систем С-300, а ми смо пре неких шест година одлучили да изнајмимо израелски сателит. И једни и други очигледно тежимо небу и немогућем. Па су неки хрватски гостионичари, или складиштари, набавили скаламерију од С-300, само цеви без софтвера и без икакве вредности, а и нашег су сиротог некадашњег министра одбране тако сурово „преварили” Израелци, да он сада тврди да све то није лепо, да све то нема никакву правну вредност, односно валидност. Као да је некадашњи министар одбране пао са крушке, или се школовао за ђакона. У ком је то он свету годинама живео да не зна шта значи потписани папир? Јесте, признао је да је био мало наиван, да није знао те финесе англосаксонског права. Није знао, а био је дужан да зна. Или он или његови саветници за правна питања. Приватни пут у Париз ради склапања уговора о изнајмљивању израелског сателита је приватизација одбране.
Но, када боље размислим, министар Првослав Давинић заправо се кандидовао за оца српског свемирског програма, за творца српског рата звезда, а мени је то и симпатично. Он је покушао да уведе Србију у космичку еру, замало да постанемо космичка сила са сателитима.

Нафта и даље цури из бушотине „Бритиш петрола“, а паралелно са акцијом спречавања оног што је већ постало еколошка катастрофа првог реда, полако постаје јасно да иза свега стоје тесне везе власти и нафтне индустрије…
Вашингтонска скраћеница за корупцију и мућке у пословима има три слова МММ и то је скраћеница од: Сервис за управљање минералима.
Реч је, заправо, о одељењу министарства унутрашњих послова које издаје дозволе за отварање нафтних бушотина. Тесне везе тих власти са нафтном индустријом један су од узрока највеће катастрофе у историји САД када је у питању експлоатација нафте. Ниједан други контролни орган у Вашингтону није под таквим утицајем оних које би требало да контролише и то је наслеђе из Бушове ере.
За то се зна већ десетак година, али тек три недеље после експлозије на платформи „Бритиш петрола“ у Мексичком заливу, председник САД Барак Обама је изјавио: „Предуго, деценију и више, постоји сувише присан однос између нафтних компанија и савезних власти које им издају дозволе за бушење.“
„Секс, дрога и рокенрол“
О присности тог односа на тв-мрежи ЦНН је речено: „Неки контролори били су буквално у ’секс, дрога и рокенрол’ односу са представницима нафтних компанија које је, заправо, требало да контролишу.“
Радио НПР је још пре доласка нове администрације објавио: „Према извештају неки сарадници имали су сексуалне односе са представницима нафтне индустрије и уживали су дрогу са њима.“

Од оснивања, 1867, Канада је позната као земља високе имиграције. Досељевање на огромно подручје од готово 10 милиона квадратних километара између Атлантика и Пацифика и северних поларних територија и јужне, 49. географске паралеле (данашња граница са САД) траје и дуже од три века која су претходила стварању канадске конфедерације.
У Канаду се током прошле године уселило више од пола милиона људи, објавило је Министарство за имиграцију те земље. Половину (252.000) досељених чине они који су добили трајну дозволу боравка што је за 30.000 више од годишњих просека из 1990-их година. Око 60 одсто досељеника су економски емигранти.
"У прошлој години настављен је економски опоравак земље и новодосељени ће такође наставити да буду подршка том опоравку", изјавио је министар за имиграцију Џејсон Кени (на слици).
"Влада одржава планиран ниво досељавања у циљу задовољавања краткорочних и дугорочних економских потреба укључујући потребе за радном снагом као и потребе ублажавања последица старења становништва и ниске стопе рађања", образложио је министар Кени.
Током 2009. године у Канаду је дошло и готово 180.000 страних држављана којима је одобрена привремена радна дозвола, као и 85.000 страних студената.
Канада има посебан имиграциони програм који омогућава радницима на привременом боравку и дипломираним студентима да се пријаве за добијање статуса сталног резидента који омогућава трајни боравак и касније добијање држављанства уколико усељеник то жели.

Србија мора покушати да огромне потенцијале свог расејања искористи за потребе унутрашње и спољне политике, као и економског развоја, порука је Срђана Срећковића, министра за дијаспору, са округлог стола који је одржан јуче поводом представљања „Стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону”.
Овај документ, који би требало да Влада Србије ускоро усвоји, дефинисао је однос државе Србије према дијаспори и Србима у региону, али и три циља, односно мере за њихово остваривање.
– Први циљ обухвата позиционирање наше земље као матичне државе свих њених држављана у свету и региону, исељеника и потомака, кроз враћање поверења у матицу и побољшање њиховог положаја, али и јачање свести у домаћој јавности о њеном значају – рекао је Срећковић и истакао да је други циљ боља искоришћеност капацитета дијаспоре која је прошле године у земљу, по основу девизних дознака, послала 5,5 милијарди долара, а од демократских промена директно инвестирано 550 милиона долара. Ови подаци показују и то да, упркос економској кризи, новац који дијаспора шаље у матицу није смањен.
– Трећи, у историјском смислу веома важан циљ, јесте очување националног идентитета међу готово четири милиона наших људи који живе у целом свету, јер је то немерљиво богатство којим се мало држава и народа може поносити – казао је Срећковић.