Могли смо, да та проклета афера са сателитом није откривена, да поред копнене војске и ваздухопловства сада имамо као трећи вид оружаних снага и космичке снаге. Па онда и специјалну космичку команду. А у холу те команде да буде Теслина биста. Он је давно све то изумео. Тек после њега Руси, Амери и Кинези.
У том контексту напор нашег некадашњег министра војног врло је модеран, у тренду, фенси. Он и неки око њега имали су идеју да изнајмљеним сателитом мало „виркају” шта раде они тамо наши Албанци на Косову, да одговоре на фундаментално питање по безбедност земље Србије: да ли то тамо Адеми и Шаћири бесправно секу шуму или је у питању стратегијска претња од координираног напада ОВК под покровитељством неке државе НАТО-а, или су се ка административној линији упутиле веће дивизије терориста. За дрогу претпостављам да се прати на другачији начин. Педофили такође. Све зависи са које висине сателит „вирка”. Је ли му путања „положена”, лети ли на 150 километара висине или мање. Или је у геостационарној путањи изнад нашег Косова, па Адеми и Шаћири не могу ни да трепну.
Значи, Давинић је имао племениту намеру да нас, и овакве какви смо, уведе у сајбер ратовање. Па је у те сврхе покушао, и скоро успео, да ангажује ресурсе, капацитете и искуство Министарства одбране. И наших 36 милиона еврића. Проблем је што му се нико у Министарству одбране и Генералштабу није тада због тога и супротставио, да му неко од генерала каже да је изнајмљивање сателита најбудаластији и најдеструктивнији војни пројекат у последњих 20 година на овим просторима. Изнајмити страни сателит за обавештајно покривање неког простора, а земаљска станица тог сателита остаје у иностранству, пренос слике и података није у реалном времену, а осим тога онај који седи у станици у иностранству може све податке и слике које шаље сателит да филтрира и шаље по својој вољи, то је више од незнања и аматеризма у војним пословима.
Професионална компетенција кључни је основ успешног руковођења пословима одбране, а систем безбедности земље треба да има јасне правне гаранције. Наравно, министар одбране не мора да зна ништа о сателитима, али он мора да консултује и правне и војне стручњаке пре него што се упусти у такав подухват. Ако погледамо ко су били тада министрови први сарадници, они су сателите видели само на филму, или у музеју. До војних знања не може се на пречац, нема тих курсева ни у Женеви, ни у Немачкој, који то могу да обезбеде. Могу још и да схватим да се цивили после демократских промена код нас 2000. године понекад забораве и помисле да баш све знају о војним питањима, али не могу да схватим да генерали, стручњаци не смеју да о томе кажу ниједну критичку реч. Механизам и цивилне и војне контроле потпуно је заказао.
Таквом логиком одлучивања и размишљања могли смо, не дај боже, да изнајмимо и нуклеарну подморницу. За по Дунаву.
Mирослав Лазански
КОМЕНТАРИ