Од оснивања, 1867, Канада је позната као земља високе имиграције. Досељевање на огромно подручје од готово 10 милиона квадратних километара између Атлантика и Пацифика и северних поларних територија и јужне, 49. географске паралеле (данашња граница са САД) траје и дуже од три века која су претходила стварању канадске конфедерације.
У Канаду се током прошле године уселило више од пола милиона људи, објавило је Министарство за имиграцију те земље. Половину (252.000) досељених чине они који су добили трајну дозволу боравка што је за 30.000 више од годишњих просека из 1990-их година. Око 60 одсто досељеника су економски емигранти.
"У прошлој години настављен је економски опоравак земље и новодосељени ће такође наставити да буду подршка том опоравку", изјавио је министар за имиграцију Џејсон Кени (на слици).
"Влада одржава планиран ниво досељавања у циљу задовољавања краткорочних и дугорочних економских потреба укључујући потребе за радном снагом као и потребе ублажавања последица старења становништва и ниске стопе рађања", образложио је министар Кени.
Током 2009. године у Канаду је дошло и готово 180.000 страних држављана којима је одобрена привремена радна дозвола, као и 85.000 страних студената.
Канада има посебан имиграциони програм који омогућава радницима на привременом боравку и дипломираним студентима да се пријаве за добијање статуса сталног резидента који омогућава трајни боравак и касније добијање држављанства уколико усељеник то жели.
Као и сваке године Канада је и у прошлој исказала добродошлицу и избеглицама примајући готово 23.000 особа у том статусу. Око 7.500 избеглица дошло је захваљујући владиним програмима, а више од 5.000 су приватно спонзорисана лица.
Имиграциона статистика по земљама порекла за прошлу годину биће објављена доцније, али је извесно да ће прво место задржати Кинези којих се током протекле деценије (1999-2008) годишње досељавало између 30.000 (1999. и 2008. године) и 42.000 (2005).
Азијати су годинама најбројнија усељеничка групација у Канаду па су са 24.500 досељеника 2008. године на другом месту Индијци, а са 23.700, одмах иза њих, Филипинци.
Број досељеника са подручја бивше Југославије од 1999. до 2008. у односу на године распада и ратова (1991-1998) знатно је смањен. Тако је 2000. године било готово 4.800 досељених које је канадска статистика убројала у оне чије је порекло бивша Југославија, док је таквих 2008. године било само 59.
Статистика бележи и посебне групе накнадно досељених из нових држава бивше СФРЈ. Тако је 1999. године из Босне и Херцеговине дошло 2.809 особа, а 2008. само 246. Одговарајуће "деценијске" цифре за Хрватску су 1.368 и 100, за Македонију 181 и 180 и за Словенију 37 и 19.
У званичним изворима нема података за Србију и Црну Гору, ни за период кад су биле у државној заједници нити откад су засебне државе. Нема ни напомене зашто су ти подаци изостали, али је могуће да су досељеници из те две земље сврстани у досељене из бивше Југославије (СФРЈ и СРЈ) или чак (и) у групу "осталих" која у 2008. години чини 1.205 досељених лица из неименованих земаља.
Према незваничним проценама из извора српске емиграције претпоставља се да у Канади живи више од 300.000 грађана српског порекла свих генерација, највише у ширем подручју Торонта, јужном Онтарију. Српских исељеничких заједница има у свих 10 канадских провинција, а веома су бројне и у Квебеку (Монтреал) и Британској Колумбији (Ванкувер).
Миломир Никетић, Отава
Новине
Ауторска права Радио Оаза 2026