– Прво, као и већина привредника, фирму сам основао у време санкција. Друго, по овдашњим законима, уколико имаш предузеће у Србији ти не можеш да осниваш фирме по свету, односно не можеш да правиш холдинг компанију. И, треће, то што оптимизујем своје трошкове, односно бирам повољније пореске стопе, не кршећи закон јесте нешто што је економски потпуно оправдано. Председник нас критикује мада радимо по закону истичући како то није у реду. Ако није фер, онда нека промени закон – каже наш саговорник.
– Овде више нико не остварује профит – додаје овај привредник. – И то што добијемо поново уложимо у Србији – напомиње.
– Могу да смање порез на добит и на нула одсто нико неће хтети да им дође јер су услови за пословање очајни. Није све у порезима, Србија већ има најнижи порез на добит у региону од 10 одсто, али то не помаже подизању привредне активности. Много су битнији амбијент за пословање, однос бирократије према привредницима… Ма нико, бре, није ни пребацивао добит, јер ове године нема шта да се пребаци – љут је наш саговорник.
Милојко Арсић, порески стручњак, сматра да је порука председника Бориса Тадића морална и да је он желео да поручи привредницима да треба да деле судбину своје земље.
– Дакле, није у реду то што раде, али им се не може забранити. По закону, они могу да региструју предузеће било где у свету – објашњава Арсић.
С обзиром на то да учествује у актуелној пореској реформи, питали смо Арсића може ли то закон да им забрани:
– Да, али то не би било добро. То нигде на свету није забрањено, то би умногоме утицало на погоршање пословне климе. Иако народу боде очи то што бизнисмени добит износе у друге земље, а профитирају у Србији, из угла државних прихода гледано то нису велике суме. Јер, у бруто домаћем производу, односно свему што стварамо, приходи од пореза на додату вредност чине 10 одсто. С друге стране, порез на добит чини само 1,5 процената БДП-а – објашњава Арсић.
Он такође додаје да фирме које су регистроване у иностранству у Србији плаћају пореза на зараде, порез на промет, односно ПДВ и царине који чине лавовски део државних прихода.
У пракси то значи да је, ако је нека фирма, која је регистрована у иностранству, у Србији остварује годишњи промет од, на пример, милијарду евра, онда порез који оставља земљи износи 180 милиона евра. Оно што из Србије изнесе јесте – порез на добит. Ако профит чини 10 одсто промета, што је пре кризе био случај у појединим предузећима, онда је државна каса ускраћена за 10 милиона евра, јер порез на добит у Србији износи 10 процената.
Миодраг Вуковић, бивши заменик главног инспектора пореске полиције, указује да је порез на добит и на Кипру и у Србији исти – 10 одсто и да то није мотив за овакав начин пословања.
- После плаћања пореза на добит остаје доходак. По закону су сви обавезни да и њега плате као држављани, а то значи Србији. То је оно што се избегава и ту је могуће остварити пореску утају. Порез на доходак у у Србији је 15 одсто и то могу бити значајне суме – тврди Вуковић.
Порески стручњаци истичу да то нису велике суме, али да постоје други начини да се новац извуче из земље. Према речима Ђерђа Папа, једног од бивших директора Пореске управе, то се најчешће чини потписивањем фиктивних уговора.
– Ако, рецимо, неки предузетник има предузеће у Србији и на Кипру онда ће на име консултантских услуга или неке робе сам својој фирми да уплати много веће суме новца, него што то иначе кошта на тржишту. То је најчешћи начин исисавања пара. Међутим, проблем је што се тако нешто тешко доказује. У закону постоје механизми спречавања изношења пара, али је врло тешко доказати да је предузеће имало намеру да изнесе новац из земље. На суду се такве сумње лако и оспоравају, тако да земља својим ресурсима то тешко може да сузбије – објашњава Пап.
Он додаје да постоје многе земље у свету где се порез на добит уопште не плаћа или су те стопе минималне. На питање како се онда пуне буџети у тим земљама, Пап одговара:
– Паушалом. Те дестинације постају популарне и велики број предузећа се ту оснива тако да се приходи надокнаде прикупљањем великог броја паушалних пореза – закључује.
А. Николић, Политика
КОМЕНТАРИ