Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Председници Хрватске, Црне Горе, Србије и Босне поручили из Сарајева да су дијалог и сарадња основни услов напретка региона.
Председници четири државе региона учествују у Сарајеву на свечаној сесији поводом 10. годишњице оснивања Игманске иницијативе.
Скупу присуствују председници Србије Борис Тадић, Хрватске Иво Јосиповић и Црне Горе Филип Вујановић, чланови Председништва БиХ Харис Силајџић, Жељко Комшић и Небојша Радмановић, као и шеф делегације ЕУ у БиХ Димитрис Куркулас.
Председник Србије Борис Тадић изјавио је да би заустављања проширења ЕУ била грешка која би могла да остави трагичне последице за грађане западног Балкана.
"Интеграција западног Балкана у ЕУ нема алтернативе. Сведоци смо да је политика проширења донела просперитет грађанима који су ушли у ЕУ и ниједна земља која је постала чланица није постала сиромаснија", рекао је Тадић.
Председник Србије је рекао да је поносан што је пре 10 година учествовао у формирању Игманске иницијативе, коалиције невладиних организација из региона, и подсетио да је пре десет година било тешко и замислити доћи у главне градове бивше Југославије и говорити о повезивању и пријатељвсту.
Тадић је позвао земље бивше Југославије да једна другу подржавају на путу ка европским интеграцијама и додао да се Србија радује визној либерализацији за БиХ и Албанију.
Додао је да Србија у потпуности подржава територијални интегритет БиХ, Хрватске и Црне Горе, као и да подржава све дијалогом договорене унутрашње промене у БиХ.

"Мир нема алтернативу. Никада више на нашим просторима не сме да се догоди рат", рекао је Тадић и нагласио да "интегритет наших земаља не сме да буде доведен у питање ниједним гестом".
Тадић је најавио свој долазак у Сребреницу 11. јула ове године, на 15. годишњицу обележавања геноцида у том граду.
Председник Хрватске Иво Јосиповић позвао је све лидере региона западног Балкана да не одустану од заједничке европске будућности и обећао помоћ Загреба свим суседима у процесу европских интеграција.
Јосиповић је оценио да је у време почетака рада те организације било храбро покренути процес помирења.
"Та се визија данас остварује и данас сви делимо исти напор и амбицију. Наше скорашње чланство у ЕУ није разлог да окренемо леђа суседима. Напротив, свако жели да има добро суседство", рекао је Јосиповић.
Он је истакао да ће Хрвастка, и када постане чланица ЕУ, помагати земље у окружењу и подстицати њихово чланство у свим међународним организацијама.
Јосиповић је поручио да су стабилност и благостање БиХ витални интерес Хрватске. "Ујединимо своје руке и гласове за европску БиХ и европски регион", рекао је хрватски председник.
Председавајући Председништва БиХ Харис Силајџић изјавио је да је циљ Игманске иницијативе јасан и недвосмислен, јер је усмерен ка подршци и промоцији домаћег и регионалног дијалога у сфери политике, економије, образовања и културе.
Силајџић је нагласио да је циљ скупа да се подстакну земље региона да се што брже и квалитетније нормализују односи између БиХ, Србије, Црне Горе и Хрватске.
Он је казао да је данас потребан и дијалог о свим отвореним питањима, поготово о недостатку поверења, као главном камену спотицања у региону.
"Поверење је најбитнији фактор у нашим односима", казао је Силајџић, позивајући председнике Србије, Црне Горе и Хрватске да што пре конкретизују идеје Игманске иницијативе и оформе заједничке тимове на високом државном нивоу, који би радили на успостављању и уској сарадњи научно-истраживачких центара за разна поља деловања.
Силајџић се нада успеху хуманистичких идеја које карактеришу Игманску иницијативу, наводећи да се на овим просторима показало да се силом ништа не може постићи".
Председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је да је основни услов за напредак западног Балкана повезивање четири државе - Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Хрватске.
Вујановић је истакао важност повезивања у спорту, уметности и култури, у чему цивилни сектор даје значајан допринос.
Председник Црне Горе додао је да Игманска иницијатива, као мрежа представника цивилног сектора, треба да буде посвећена стратешким циљевима свих земаља, а то су јачање добросуседских односа и регионална сарадња.
"Европска интеграција је заједнички циљ све наше четири земље. Живимо у времену у којем треба неговати праве вредности, а првог успеха нема без регионалне сарадње", рекао је Вујановић и додао да ће у таквим условима и економска сарадња бити лакше остварива.
Он је поручио Европској унији да треба достигнућа сваке земље региона појединачно да третира, али да уједно свака земља треба да подржава свог суседа како би западни Балкан заједнички напредовао ка европским интеграцијама.
"Сусрет представља ново поглавље"
Какви год били резултати овог сусрета државника, сусрет свакако значи ново поглвље, сматра копредседик Игманске иницијативе за Босну и Херцеговину Вехид Шехић.
"Сматрамо да овде постоји много добре воље међу људима, али бих желео да такве воље постоји и међу актерима политичког живота у овој држави, да ипак покушају све те отворене проблеме да реше дијалогом, не занемарујући одговорност за оно што се дешавало у периоду '91. до '95.“, наводи Вехић.
Аналитичари процењују да је реч о најважнијем сусрету од почетка године који наговештава нови тренд у развоју међусобних односа.
Шест државника ће данашњи састанак окончати потписивањем заједничке изјаве која је припремљена у духу суживота заједничких настојања на путу према Европској унији, бољег амбијанта за живот грађана и афирмацији позитивних демократских и моралних вредности. То ће бити значајна порукама институцијама Европске уније, сматра копредседик Игманске иницијативе за Србију Александар Попов.
"Овде је заправо главни договор да једни друге помажемо на том путу, да не отежавамо тај пут и да се кроз добре билатералне односе, чешће сусрете, решавају сва она отворена питања којих у региону има као наслеђе прошле деценије“, рекао је Попов.
Игманска иницијатива је покрет невладиних организација из БиХ, Црне Горе, Србије и Хрватске, чија је активност усмерена на бржу нормализацију односа земаља потписница Дејтонског мировног споразума.
Коалиција је добила име у знак сећања на пролеће 1995, када је група од 38 интелектуалаца и антиратних активиста из Србије и Црне Горе, након 48 сати путовања преко Мађарске и Хрватске, преко планине Игман па кроз импровизовани тунел ушла у Сарајево које је било под опсадом Војске Републике Српске.
Б92