Прилози

Хрватски истраживачки веб магазин "Нецензурисано" објавио је данас списак припадника терористичких организација у БиХ и више од 300 грађана ове земље, већином Бошњака, која се доводе у везу са тероризмом.
Магазин наводи да је реч о једном од најтајнијих докумената Министарства безбедности БиХ и Обавештајно-безбедносне агенције БиХ.
Магазин "Нецензурисано" тврди да је "политичко Сарајево затајило овај документ од међународних институција да би на основу лажних безбедносних података и процена ЕУ одобрила безвизни режим за грађане БиХ, носиоце БиХ пасоша".
Интернет магазин наводи да су власти у Сарајеву, пре свега Министарство безбедности БиХ, Обавештајно-безбедносна агенција (ОБА) и Министарство иностраних послова били обвезни да листу "терориста-спавача" у БиХ достави Савету безбедности УН, као и радним телима Европске комисије и ОХР-у.
"Попис који објављујемо саставни је део тајног документа, извештаја Министарства безбедности БиХ и ОБА-е о особама које су припадници терористичких организација у БиХ, или се на било који начин безбедносним проверама и оперативном обрадом доводе у везу са терористичким организацијама у БиХ", наводи овај магазин.
Магазин подсећа да је 25. априла објављено постојање овог тајног пописа и тврди да су власти у Сарајеву најстроже забраниле да се овом пошаљу службени извештаји међународним институцијама, јер је "постојала процена Министарства иностраних послова и лично министра Свена Алкалаја како би такав документ озбиљно угрозио договарање безвизног режима између БиХ и ЕУ".

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић поручио је синоћ у Њујорку да, упркос негативним догађајима на Косову, долази „време које више обећава” и изразио уверење да ће мишљење Међународног суда правде створити прилику без преседана за постизање стратешког компромиса између Срба и Албанаца. „Ова година може бити година заједничког успеха. Желео бих да уверим Савет безбедности да је Србија спремна да се флексибилно и искрено ангажује и да наша намера није да замрзнемо конфликт, да тријумфујемо, нити да неког потчинимо”, рекао је министар.
Јеремић учествује на седници Савета безбедности УН о ситуацији на Косову, која би, како је раније рекао, могла да буде последња пред изношење мишљења МСП.
Он је подсетио да ће суд ускоро донети своју одлуку о једнострано проглашеној независности Косова. „То је чињеница коју смо сви обавезни да схватимо веома озбиљно. Судијама би требало дозволити да ураде свој посао без политичких притисака, као што су нова признања једнострано проглашене независности”, истакао је српски министар.
Шеф српске дипломатије је подсетио да је, без обзира на различита гледишта, више од две године после једностраног проглашења независности Косова статус српске покрајине очигледно и даље веома споран. „Једнострано проглашење независности је поделило свет и довело у питање основне принципе савременог међународног система. Оно није допринело стабилности Балкана нити је ојачало сарадњу у региону”, указао је он.

Србија ће из буџета платити 1,38 милиона динара на име трошкова изгубљеног спора којим је пред редовним судом у Лондону оспоравала надлежност Међународног арбитражног суда у Паризу да одлучује по тужби израелске компаније Имиџсет против Србије у вези са изнајмљивањем сателита.

Србија је 2008. године изгубила спор пред арбитражом у Паризу и правоснажном пресудом је обавезана да плати израелској компанији 36 милиона евра због непоштовања уговора о изнајмљивању сателита, који је 2005. године потписао тадашњи министар одбране Првослав Давинић.

Одлука о издвајању 1,38 милиона динара из буџета објављена је у Службеном гласнику.

Агенцији Бета је у Републичком јавном правобранилаштву речено да је Србија тужбу којом се оспорава надлежност Међународног арбитражног суда у Паризу поднела како би била исцрпљена сва правна средства која воде одбијању тужбеног захтева израелске фирме у поступку који је вођен у Паризу.

"Србија више нема правних средстава", речено је у Правобранилаштву. У Правобранилаштву су навели да је прво израелски Имиџсет тужио Србију, која је пред редовним судом у Лондону као претходно питање истакла надлежност арбитраже у Паризу да одлучује о том предмету и та тужба Србије је одбијена. 

Врховни суд Србије саопштио је 16. априла 2009. године да је одредио спровођење истраге против Давинића, осумњиченог да је злоупотребом положаја израелској фирми прибавио корист склапањем уговора о коришћењу сателита у вредности од готово 45 милиона евра.

Прави разлог због кога два највећа српска фудбалска клуба, Црвена звезда и Партизан, до сада нису успели да реконструишу застареле стадионе изгледа да је локација на којој се они налазе и где се сучељавају спортски и интереси крупног капитала. Од раније је познато да је Делта холдинг на Аутокоманди купила земљиште на ком је планирано да се гради пословно стамбени центар који би величином надмашио Ушће и Делта сити заједно. С друге стране, обнављање објеката у Љутице Богдана и у Хумској, подразумева градњу мултифункционалних стадиона, неке врсте шопинг мола где инвеститори из тих комерцијалних садржаја заправо финансирају реконструкцију и модернизацију спортских терена.

Међутим, по речима Јовице Јаковца, директора компаније Колијерс за Србију, изградња три тржна центра на малом простору није реална, јер би конкуренцијом угушили једни друге.

- Највише шанси за успех инвестиције имају они који први уђу у посао, па се сада права битка води за позиционирање на тој локацији. Мислим да је то најзгоднија локација за стамбено-пословни комплекс, који је планиран тик уз аутопут, али чињеница је да ће они који први буду изградили нешто, смањити интерес инвеститора и знатно отежати реализацију другог сличног објекта. Ако би се поставило и питање изградње трећег, шанси готово и да нема - истиче Јаковац. Он каже да је ипак неизвесно шта ће се десити на тим локацијама, јер је МПЦ купио део парцеле на којој је Делта требало да гради тржни центар, тако да ова компанија мора да направи нови план.

Политички аналитичари оценили су данас да је одлука Србије да откаже посету председника црногорске скупштине Ранка Кривокапића "погрешна" и навели да ће такав потез Београда штетити не само билатералним, него и односима у региону.

Политички аналитичар Владимир Гоати је подгоричким "Вијестима" рекао да је отказивање Кривокапићеве посете последица "погрешног виђења" односа са Црном Гором и да таква "погрешна" одлука Србије не доприноси регионалној сарадњи и европским интеграцијама.  

Председник црногорске скупштине Ранко Кривокапић требало је да на позив председнице Скупштине Србије Славице Ђукић-Дејановић посети Србију 18. и 19. маја, али је посета одложена на захтев председнице српског парламента. Ђукић-Дејановић је објаснила да је посета "одложена из техничких разлога" и одбацила оцене да се тиме шаље "лоша дипломатска порука Црној Гори".

Гоати сматра да Ђукић-Дејановић "нема моћ да донесе" такву одлуку,
већ да је то став "кључних људи" у Србији.

"Сличне ствари дешавају се превише пута да би то све било случајно. Отказивање посете је последица погрешног виђења односа са Црном Гором и не доприноси регионалној сарадњи и европским интеграцијама. Са становишта интереса Србије то је пуцањ у властиту ногу", оценио је Гоати.

Председник Форума за етничке односе Душан Јањић је мишљења да је отказивањем посете Београд "направио опасан преседан који ће имати дугорочно лоше последице по односе две државе".

Син кнеза Павла Карађорђевића, праунук најмлађег сина вожда Карађорђа, осамдесетшестогодишњи кнез Александар је доајен српске краљевске породице. Некада пилот, добровољац РАФ у Другом светском рату, потом у цивилним ваздухопловству, па успешан пословни човек, данас је председник једне авиокомпаније. Рођен је у Вајтлоџу (Енглеска), с другом супругом, књегињом Барбаром од Лихтенштајна и сином Душаном, живи у Паризу. У Србију често долази, али – како каже – у отаџбини још нема дом, чак ни адресу... иако му је ту очевина. Зашто?
– Враћање грађанских права породици Карађорђевић најављено је као исправљање полувековне неправде, а завршило се као смицалица администрације господина Војислава Коштунице и Александра (Петровог) Карађорђевића. Резултат: готово свим члановима породице Карађорђевић онемогућено је да користе право које им је дато Указом који је потписао управо господин Коштуница. Остали смо изиграни, непожељни у својој кући, дискриминисани од своје државе и разочарани у нову, демократску власт Србије – каже кнез Александар.
Постоји имовина Вашег оца која би Вам у овом тренутку могла бити дата на коришћење. Да ли је неко од политичара или функционера из надлежних државних органа разговарао о томе с Вама?
– Сва, или готово сва имовина на Белом двору припадала је мом оцу, а по поменутом указу, те уговору мог млађег рођака са Владом Србије, право њеног коришћења припало је и мени и мојој сестри. Кућу моје мајке на Дедињу, уз благослов српске владе, користи црногорска амбасада.

Колико пре месец дана, изгледало је да се Србија држи свог декларативног става да неће учествовати на скуповима где је њена јужна покрајина представљена као независно Косово. Недавно одржани скуп на брду код Крања доживео је фијаско недоласком српске делегације. Инаугурација хрватског председника прошла је без српског председника. Трећи изазов за кратко време представља најављена јунска конференција о западном Балкану у Сарајеву. И као грогирани боксер који попушта у трећој рунди, наш чврст став почиње да слаби, а колена клецају.

Полазећи од гимник формуле, Србија ће прихватити да у јуну у Сарајево иде безимена, да изгуби свој сопствени статус не би ли тако била ближа косовским Албанцима. То би донекле било разумљиво да се ради о незваничном сусрету, али не и ако се ради о скупу који треба да представља пилот пројекат за учешће Косова на будућим регионалним конференцијама.

Да ли узрок промене нашег става треба тражити у учесталим састанцима наших и турских званичника и све интензивнијој сарадњи две земље? Уз све поштовање према овој моћној и поштованој земљи, треба имати у виду да је Турска међу првима признала независност Косова и да и даље врло интензивно лобира за будућа признања, те су отуда наша виђења решавања проблема на западном Балкана опречна. То најбоље илуструје изјава министра спољних послова Турске, који каже: „Ми желимо нови балкански регион утемељен на политичким вредностима, економској међузависности и сарадњи и културној хармонији. То је био отомански Балкан. Ми ћемо обновити овај Балкан.”

Некадашњи албански герилци, који су после сукоба постали политичари, оштро су се обрушили на косовски мисију Европске уније, пошто су полицајци Еулекса у одвојеним операцијама упали у тамошње министарство за транспорт и претресли десетак објеката повезаних са министром Фатмиром Љимајем, некадашњим командантом ОВК и једним од најпопуларнијих политичара на Космету.
Љимај и шеф набавки у том министарству Неџат Краснићи осумјичени су прање новца, организовани криминал, превару, узимање мита и злоупотребу службног положја... Према косовском закону за та дела предвиђена је казна од укупно 55 година затвора, рекао је за приштински дневник "Коха диторе" вршилац дужности главног тужиоца Еулекса Јохан ван Вресвијк.

У четвртак, полиција Еулекса ухапсила је, у приштинском насељу "Пејтон", Сабита Геција, једног од оснивача Ослободилачке војске Косова, који је под јаком полицијском пратњом спроведен у притвор под оптужбама да је од априла до јуна 1999. године био умешан у ратне злочине у логору на северу Албаније.

Вршилац дужности главног тужиоца Еулекса оценио је да су коментари косовског премијера Хашима Тачија и осталих косовских званичника о истрази против "Љимаја", "наљутили званичнике Еулекса". Ван Вресвијк је гарантовао косовским званичницима и грађанима "да Еулекс има доказе за овај случај и да води истрагу у још шест случајева корупције и организованог криминала.
Осим владе Косова, оштро су реаговала и удружења која окупљају ветеране ОВК, која су, после упада у канцеларију Фатмира Љимаја и хапшења Сабита Геција најавила "оштар и одлучан одговор".

Од десет културних добара. која су доспела на Унескову листу вредног наслеђа, чак осам су средњовековни манастири, од којих су четири на Косову и Метохији. Како очувати и успешније представити и друге наше вредне споменике, археолошка налазишта, грађевине…
Србија заиста може бити поносна на своје природне лепоте, културно-историјско наслеђе – посебно на ремек-дела средњовековног црквеног градитељства – и археолошка налазишта као што су Винча, Лепенски вир или Гамзиград, који сведоче о настанку древних цивилизација, развоју праисторијске уметности, ширењу римске империје и Византије, узајамном прожимању и утицајима разних култура на овим просторима.
Нема много земаља у свету које се могу похвалити таквим богатством (друго је питање колико смо успешни у очувању и промоцији тих драгуља): у регистру Републичког завода за заштиту споменика културе Србије уписано је 2.306 непокретних културних добара: 2.023 споменика културе, 66 просторних културно-историјских целина, 151 археолошко налазиште и 66 знаменитих места. Од овог замашног броја, 782 су званично категоризована, па је за добра „од великог значаја” проглашено 512 споменика културе, 28 просторних културно-историјских целина, 25 археолошких налазишта и 17 знаменитих места, а „од изузетног значаја” 155 споменика културе, 11 просторних културно-историјских целина, 18 археолошких налазишта и 16 знаменитих места.

Више од три деценије Јосип Броз Тито успео је да одржи јединство Југославије, која је представљала мешавину различитих народа, језика и религија, али после његове смрти 1980, етничке тензије које су биле прикривене достигле су кулминацију, што је представљало увод у ратове у балканским државама, сматра британски аналитичар и некадашњи дописник са Балкана Мартин Бел.
Према његовом мишљењу, Титу је пошло за руком да под слоганом „братство и јединство“ оснажи позиције, али грађани бивших југословенских република имају различито мишљење о покојном вођи.
Они који се с радошћу сећају живота у заједничкој комунистичкој држави, описују себе као „југоносталгичаре“. Британски аналитичар примећује да таквих људи има у свим деловима некадашње СФРЈ, јер је земља која је успешно „балансирала“ између великих сила и која је била један од оснивача Покрета несврстаних, доживљавана као значајан актер на међународној сцени.
УСТАВ ИЗ 1974. ПОСЕЈАО „СЕМЕ НАЦИОНАЛИЗМА“
Када је човек који је представљао синоним за Југославију преминуо у мају 1980, сахрани су присуствовали бројни светски званичници, али и домаћи званичници који тврде да је управо Тито кривац за сукобе који су започели само 11 година након његове смрти. У том контексту, Бел наводи речи босанско-херцеговачког политичара Раифа Диздаревића, партизана и потоњег шефа дипломатије СФРЈ, који сматра да је „семе национализма“ посејано Уставом усвојеним 1974, будући да је на тај начин ослабљења федерална структура, без спровођења неопходних економских реформи.