Прилози

Не волим догме. Личе ми на секуларну религију, комплетну веру са пророком, светим књигама и обећањем раја обавијеног мистеријом. Када сам био у основној школи и гимназији учили су ме да братство и јединство немају алтернативу, да Југославија нема алтернативу. И већина људи у Југославији је мислила, или заиста мислила, или вероватно мислила, или највероватније мислила да је то постулат наше будућности.И ја сам тада веровао да је то тако. После је живот показао да Југославија има алтернативу...

Заправо, у праву је британски амбасадор у Београду, господин Стивен Вордсворт када каже „да за све постоји алтернатива, само је питање колико смисла има“. Наиме, он сматра „да реална алтернатива не постоји, пошто изолација никако не може да буде добро решење“. Што би значило да они који мисле како ЕУ има алтернативу нису то и разрадили, немају јасан облик те алтернативе, баве се Утопијом која нема стресова који потичу из окружења, социјалне неправде и познатих спортских марки, враћајући се на златно доба пре распада Југославије, за које опет овде сви сложно тврде да није ни постојало.

Онда укључим ТВ и видим да два милиона људи у ЕУ штрајкује, протестује, опкољава државне институције да би одбранили свој традиционални „социјални модел“, онај који је одређен обичајима, уверењима и законима, а који се, иако варира од земље до земље, заснива на ставу да је друштво боље ако се представници рада, капитала и народа у ширем смислу, односно влада, слажу како треба управљати привредом. Радници у ЕУ ових дана показују да је алтернатива реформама заправо конфронтација. Можда и нема смисла, али макроекономско стезање каиша нешто је сасвим друго у односу на болне структуралне микроекономске реформе које су потребне да би се отворила нова радна места. Не можете терет незапослености неравномерно распоредити на четири групе: оне који су дуго незапослени, младе, неквалификоване и оне који живе у неразвијеним подручјима. Када све то видим страх ме је да сан о ЕУ не угуши демократију.

Више јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу против некадашње министарке за саобраћај и телекомуникације Марије Рашете-Вукосављевић и шесторо њених сарадника, којом их терети за злоупотребу службеног положаја, сазнаје „Политика”. Тужилаштво окривљене терети да су током 2003. и 2004. године, приликом израде пројекта и реконструкције Терминала-2 и ВИП салона на београдском аеродрому, незаконито прибавили имовинску корист у износу вишем од милион и по динара. Поред Рашете-Вукосављевић, оптужница терети и Бранислава Витасовића, некадашњег директора београдског аеродрома, његовог заменика Душка Грилихеса, Слађану Ивковић, бившег помоћника генералног директора, Јована Ђенадића, тадашњег директора „Термоенерго-инжењеринга”, Дејана Мишовића и Лазара Бунчића, сувласнике предузећа „Колубара инвест градња”.

Према наводима оптужнице у коју је „Политика” имала увид, Грилихес и Ивковићева се терете да су у договору са Маријом Рашетом-Вукосављевић, утицали да посао у вези са пројектовањем Терминала-2 добије предузеће „Термоенерго-инжењеринг” чији је власник оптужени Ђенадић. Како се даље наводи у документу тужилаштва, иако то предузеће није поседовало одговарајућу лиценцу, а уз то је имало и најнеповољнију понуду за конкретан посао, Грилихес и Ђенадић су закључили уговор са уговорном ценом од 16.795.420 динара која је потписивањем више анекса уговора без основа „скочила” на 96.087.458 динара.

Решавање светских проблема, посебно оних на Блиском истоку и на Балкану, биће заједнички посао САД и ЕУ, поготово с обзиром на чињеницу да „постлисабонска” Европска унија проширује своју улогу у глобалним пословима и што је ово партнерство све важнији елеменат планетарног мира и безбедности...

Ово је заједничка порука коју су, после данашњих разговора у Стејт департменту, новинарима предочиле шефице дипломатија САД и ЕУ, Хилари Клинтон и Кетрин Ештон. Судећи према њиховим изјавама, највише пажње посветиле су заједничком деловању на Блиском истоку: одржавању израелско-палестинских директних преговора који треба да доведу до стварања палестинске државе, проблему нуклеарних планова Ирана – и предстојећим преговорима Београда и Приштине.

О Балкану се, како је изнела Хилари Клинтон, разговарало „подуже” и договор је да и Америка и ЕУ „остају сасвим ангажоване и посвећене помагању свих земаља у региону да реализују своје аспирације ка пуном чланству у ЕУ”.

САД цене напоре ЕУ да се Србији и Косову помогне да реше практична питања између њих, рекла је Хилари Клинтон, напомињући да ће за око 10 дана посетити регион. Изнела је и је са Ештоновом подоста разговарала и о томе како да се повећа сарадњу „и на терену”. „У сваком случају, јачи смо кад радимо заједно”, нагласила је америчка државна секретарка.

На питање „Политике” да ли ће ипак постојати нека подела улога, Кетрин Ештон је нагласила да је и за Београд и за Приштину важно што ће ЕУ и САД радити заједно. „Наша порука председнику Тадићу и премијеру Тачију је да сви морамо да будемо ангажовани у овом процесу, на конструктиван начин, како би се нашао пут који води напред, у интересу њихове европске будућности”, рекла је први дипломата Европске уније.

Уз вест да је у албанском граду Фијери почела организована настава српског језика за Србе из те земље, добили смо и информацију да у три села у околини овог града живи више од 500 српских породица муслиманске и хришћанске вероисповести. У матици, Србији, око 85 одсто становништва изјаснило се на последњем попису из 2002. године као православци, а у неким круговима српство се везује за православље, па је по тим размишљањима Србин само онај ко је православан. Срби нису били, нити јесу, нити морају бити искључиво православне вероисповести, објашњава протојереј-ставрофор Зоран Крстић, професор канонског права и хришћанске социологије на Православном богословском факултету у Београду.

– Апсолутно поистовећивање вере и нације нам је остало као турско наслеђе. Крстоваскрсни подвиг Господа Исуса Христа означава почетак постојања цркве као новог човечанства, новог рода, новог Израиља. Христос нас је искупио Богу из сваког рода и језика, народа и племена. По свој природи, дакле, црква има саборни, васељенски и наднационални карактер. Она не дели људе ни по каквој основи било националној, било расној, било старосној, било родној, било класној или сталешкој. Овакав карактер цркве не подразумева потирање и брисање разлика између људи или између народа. Напротив, сваки човек и сваки народ је призван да са својим специфичним даровима уђе у цркву – истиче протојереј-ставрофор Зоран Крстић.

Православље је несумњиви део националног идентитета Срба и наш народ чува и развија свој национални идентитет као део свог општег идентитета, онолико колико се руководи темељним хришћансккм вредностима у свом свакодневном животу, истиче наш саговорник.

Продајом нафте приватницима, набављене за потребе међународних војних снага, војници из украјинског контигента Кфора стекли милионе евра, пише приштински лист Зери.
Бивши командант Кфора Маркус Бентлер, још прошле године је писао украјинским властима и затражио смену команданта украјинског војног контигента на Косову, након што је Кфор интерном истрагом утврдио злоупотребе у трговини нафтом, наводи лист.
Обраћање писмом украјинским властима, међутим, није имало никаквог ефекта, па су украјински припадници Кфора и даље на слободи и наставили су своје илегалне активности.
Еулекс је средином овог месеца са припадницима царине Косова ухапсио пет особа, приликом претреса локација неколико компанија на Косову обухваћених истрагом о организованом криминалу.
Ради се о компанијама и њиховим представницима за које се сумња да су кријумчарили гориво, избегавали плаћање пореза и злоупотребили економска овлашћења, наведено је у саопштењу Еулекса.
Две осумњичене особе се налазе у иностранству, саопштио је Еулекс.
Кфор је реаговао убрзо својим саопштењем, наводећи да постоји сумња да су његови припадници током протеклих година били умешани у шверц горива, утају пореза и злоупотребу економских овлашћења и да подржава истрагу Еулекса и других надлежних органа.
РТС

У „Политици” од 14. 9. чак на насловној страни освануо је наслов „Повратак српскохрватског у уџбенике” којим Душка Кликовац, ауторка уџбеника Српског језика и језичке културе за осми разред основне школе у издању овдашњег Завода за уџбенике, оправдава изостављање српског, а стављање на његово место српскохрватског језика на више места у уџбенику, а посебно у лекцији „Место српског језика међу другим словенским језицима”. Већина њених образложења не почива ни на каквим научним критеријумима. А ево и зашто.
Ауторка каже да је разликовање књижевног и народног језика „тривијална ствар у лингвистици”, констатујући да „на нивоу народног језика постоји српскохрватски као лингвистички дијасистем, дакле, као систем дијалеката који се састоји од штокавског, чакавског и кајкавског (у уџбенику пише ијекавског! – МК) дијалекта. На том нивоу, „као скуп дијалеката постоји српскохрватски језик”, којим, како у уџбенику пише, говоре Срби, Црногорци, Бошњаци и Хрвати. Она чак каже да је српскохрватски „традиционални назив” за тај народни језик. Одмах да кажемо да термин српскохрватски није „традиционални” него политички термин, којим је замењен Вуков традиционални и научно утемељени термин српски језик, јер је код Срба пре увођења термина „српскохрватски” више од сто година био термин „српски”! Друго, треба рећи да се „српскохрватски” заиста може схватати као скуп српских и хрватских дијалеката, исто као што би се, на пример, „бугарско-српски” могао сматрати скупом српских и бугарских дијалеката.

У седишту Европског парламента у Бриселу је 31. августа отворена изложба “Србија - земља фресака. Чине је 13 копија фресака, одливке камене пластике и две макете манастира Сопоћани и Милешева. Ова поставка је пре тога била приказана у Стразбуру, Клагенфурту, Љубљани и Паризу.
На изложби су приказане фреске из Манасије, Милешеве, Градца, Студенице, Грачанице, Дечана, Раванице, Старог Нагоричана, из цркве Богородице Љевишке и Пећке патријаршије. Реч је о копијама најзначајнијих фресака из цркава и манастира, међу којима су Богородица са Христом Хранитељем из Богородице Љевишке, Св. Ђорђе из Дечана, ктиторски портрет краља Милутина и краљице Симониде из Грачанице, фрагмент композиције Рођење Христово из Сопоћана, Рођење Богородице из цркве Св. Димитрија Пећке патријаршије и друге.
Изложбом "Србија - земља фресака" упутили смо европску поруку у средишту европске заједнице у односу на културу и у односу на заједничке вредности које припадају и Србији, Европи и свету, која је уочена, препозната и поздрављена - оценио је министар Небојша Брадић по доласку из Брисела, где је отворио изложбу. Министар  Брадић је нагласио да су то културна добра и баштина целог човечанства. Многе фреске су од Унеска проглашене за светску културну баштину. Фреске јесу симбол прошлости, али могу да буду важно наслеђе за будућност, у којој ће све разлике бити поштоване и уважене, истакао је Брадић.

Историја народа на овим просторима је умногоме заједничка, али су нам погледи на њу различити. Неретко, довољно различити да почнемо да се сукобљавамо око њих. Један од предлога Пјетра Марсенара, известиоца Парламентарне скупштине Савета Европе, који би, по његовом мишљењу, умирио тензије међу народима са територије бивше Југославије, јесте израда заједничког уџбеника из историје за основну школу где би било изнето српско, хрватско, бошњачко мишљење о ратовима вођеним деведесетих година. Да ли је то оствариво? Одговор наших саговорника на ово питање био је негативан. Уз то, историчари су додавали и опаску да слични пројекти заједничког писања историјских поглавља нису имали већег успеха.
Момчило Павловић, директор Института за савремену историју и члан Националног просветног савета, напомиње да ово питање на зависи само од историчара, мада они морају написати уџбеник, већ и од много других чинилаца. На пример, политичке воље или вредновања појединих догађаја и личности у историји.
– Историја заузима посебно место, јер треба да докаже државност република која је јуче стечена, кроз историју, извлачећи спорне садржаје и личности. Ти садржаји, та злоупотреба историје, код дела бивших југословенских република, резултира не само антијугословенским већ и антисрпским садржајима. Погледајте уџбенике у Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и Македонији. Ни српски много не заостају али, рекао бих, да су на добром путу мултиперспективног сагледавања спорних тачака. Нису спорне чињенице у историографији већ је спорна интерпретација и вредновање догађаја и личности. А таквих је много – истиче овај историчар.

Резолуција коју је Србија поднела Генералној скупштини УН-а у Њујорку усвојена је акламацијом.
У обраћању Генералној скупштини министар спољних послова Србије Вук Јеремић  рекао је да Србија неће признати независност Космета и позвао је скупштину УН да акламацијом усвоји резолуцију коју је Србија поднела заједно са Европском унијом.
"Србија сматра да резолуција заслужује пуну подршку дома и да би требало да буде усвојена акламацијом", рекао је Јеремић у обраћању Генералној скупштини УН.
Јеремић је рекао да Србија предлаже резолуцију заједно са 27 чланица Европске уније од којих неке нису признале независност Косова, а неке су то учиниле. Он је истакао да је предложена резолуција фундаментално статусно неутралан документ.
Пленарна седница почела је са двочасовним закашњењем, због недоумица које је изазвало присуство представника Космета, па је Јеремић затражио од председавајућег Генералне скупштине објашњење, обзиром да Косово није суверена и независна држава.
"Видимо представнике Косова. Они нису суверена независна држава и молим вас објасните нам њихово присуство", рекао је Јеремић, показујући на председника Косова Фатмира Сејдиуа, премијера Хашима Тачија и министра спољних послова Скендера Хисенија.
Српски став подржали су Руси, али је њихов протест био узалидан, јер је председавајући био немоћан да интервенише. Косовска делегација смештена је на трећем нивоу, резервисаном за госте.

Председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић изјавила је да је изузетно добро што ће Србија имати заједнички наступ са Европском унијом на Генералној скупштини УН, на којој ће бити расправљано о резолуцији о Косову и Метохији.
Ђукић Дејановић је рекла да је та одлука у складу са тенденцијом државе да решава питања унутар земље, али и да обезбеди подршку ЕУ.
"Ми коначно морамо правити потезе и кораке који иду ка том циљу", оценила је Ђукић Дејановић и додала да је и полазни текст резолуције о Косову и Метохији направљен са тенденцијом да се поправи и да на ГС УН буде подржан.
Према њеним речима, Влада Србије, ресорно министарство и сви актери који су у томе учествовали добили су задатак да на том питању раде.
"Вест да ћемо заједно са ЕУ изаћи са резолуцијом на Генералној скупштини УН ме врло радује и због тога што ће заједнички наступ чланица ЕУ и Србије у СБ УН довести до неупоредиво конструктивније дебате по дијалог који је неопходан да би се спорна питања решавала", напоменула је Ђукић-Дејановић.
Усаглашен наступ Србије и европске двадесетседморице, у првим реакцијама парламентарне странке различито оцењују.
ДСС: Измена резолуције капитулација
Потпредседник Демократске странке Србије Слободан Самарџић оценио је да је прихватање председника и Владе да се измени предлог резолуције о Косову "акт капитулације пред ултиматумима западних сила за одузимање Косова и Метохије".
"Оваквом резолуцијом Србија ће на Генералној скупштини УН победити саму себе и српски народ", наводи се у Самарџићевој изјави достављеној агенцији Бета.