Хрватски председник, међутим, тврди да је акција „Олуја” “ослободилачка и изведена по правилима ратовања, у складу са међународним конвенцијама”. Јосиповић се заложио за процесуирање злочина који су тада почињени, што је такође нови тон једног хрватског званичника. Тужилаштво Хашког трибунала  предложило је казне од 17 до 27 година за хрватске генерале Анту Готовину, Младена Маркача и Ивана Чермака, којима се суди за ратне злочине за време и након "Олује“. Хрватска је након изручивања генерала трпела оштре критике, јер хашком тужилаштву није достављала документа која их терете. Притисак је извршен током преговора о приступању ЕУ, па се сарадња са Трибуналом побољшала.
Јасно је да се Србија и Хрватска никада неће сагласити о узроцима и последицама које је донела „Олуја“. Срби у Хрватској, као републици СФРЈ, били су конститутивни народ а, захваљујући мегаломанској и митоманској политици тадашњих националних вођа, остали су без ичега. Председник Тадић је навео проблеме које две државе морају да решавају, а то су „враћање станарских права, обнова имовине, нерегулисане пензије, конвалидација радног стажа, проблеми у процесу стамбеног збрињавања повратника, проблем откупа станова, добијање држављанства и економски одржив повратак“. Много проблема обавезује да се ефикасније решавају. Фокус зато мора бити померен са прошлости на будућност. Прошлости се дугује истина о жртвама, али не у бројевима, већ по именима и презименима. За Хрватску би било лековито, а за односе две земље веома корисно, да се следи пример невладине организације "Иницијатива младих за људска права", чији су чланови  на излазу из Книна током централне прославе поставили спомен-плочу са текстом "Уз ову цесту, којом су прошле тисуће избјеглица, плочу постављају грађани Републике Хрватске, који жртвама нуде своју исприку, у недостатку исприке одговорних". Извињења јесу симболична, али су ипак цивилизацијски корак напред.
Анђелка Марисављевић, Међународни Радио Србија