У последњих годину и по дана представници власти у Србији и Срба са Косова и Метохије два пута су се срели у иностранству - у Будимпешти крајем марта 2009. године и недавно у Бечу. Оба пута у организацији америчких невладиних организација. Да ли је могућ и потребан „српско-српски“ дијалог на домаћем терену, без страних посредника?
Државни врх и политички представници косовских Срба једногласни су да је „унутаркућни разговор“ неопходан. У Влади Србије кажу да је такав сусрет потребан како би држава ослушнула глас народа, али и због опасног новог проширивања јаза између Срба који живе јужно и северно од реке Ибар. Проблем је што у Немањиној 11, упркос јачању свести да Београд губи комуникацију са косовским Србима, нико не зна ко је права адреса за организацију таквог скупа, укључујући и ресорно Министарство за КиМ. Представници косовских Срба немају дилему - позив очекују од председника Србије Бориса Тадића.
На питање да ли председник Борис Тадић намерава да окупља косовске Србе, из Председништва Србије Данасу је одговорено да се „мишљење Срба са КиМ увек узима у обзир при доношењу одлука везаних за косовско питање“. У Председништву наглашавају да треба имати на уму да је садашњи министар за КиМ Горан Богдановић са КиМ и да тамо живи“, као и да је „државни секретар Оливер Ивановић, један од дугогодишњих представника Срба са КиМ, тако да је дијалог о свим питањима везаним за косовско питање постоји и свакодневан је“.
- Велика је срамота за српску политику да косовске Србе међународна заједница спаја са Београдом, и то ван Србије. Београд би требало хитно да окупи све релевантне људе, без обзира на страначку припадност, на разговор и договор о државној и националној стратегији за КиМ. Ово што странци раде у суштини није добро за Србе, каже за Данас Момчило Трајковић из Покрета за КиМ и председник Српског покрета отпора.
На питање због чега је онда учествовао на скуповима у Будимпешти и Бечу, Трајковић одговара да је „прихватио позив да учествује на српско-српским округлим столовима зато што је списак учесника гарантовао долазак представника државе, а самим тим и прилику да се са њима разговара“. Трајковић напомиње да је од председника Тадића раније затражено да поново формира државни савет за КиМ у који би ушли представници државе, СПЦ и косовских Срба.
- Скуп у Бечу показао је да међу Србима има и оних који мисле да могу, мање или више, и без Београда. Опасно је да Срби на КиМ немају заједничку причу. Био је ред да прво разговарамо са Београдом. Држава је својевремено формирала нека тела за КиМ, обећавала састанке, а сада се понаша као да државну политику треба сакрити од косовских Срба, јер се Београд сам о свему договара и са међународном заједницом и са Албанцима, изјавила је за Данас Рада Трајковић, директор НВО Европски покрет Срба.
Марко Јакшић, потпредседник Скупштине заједница општина АП КиМ, тврди да, ако се изузму одвојени сусрети које је Тадић имао с појединим представницима Срба са КиМ уочи размештања Еулекса, председник и премијер Србије „већ две и по године одбијају да разговарају с косовским Србима, док министар за КиМ прима оне из странака владајуће коалиције“. Иако критикује актуелну власт због укидања дотација за КиМ и седам српских општина уочи објављивања саветодавног мишљења МСП и допунских косовских локалних избора, Јакшић каже да би прихватио евентуалан Тадићев позив на разговор, јер је реч о државним интересима.
Према Јакшићевим речима, представници ДСС нису ишли на разговоре у Бечу и Будимпешти, јер би било „апсурдно да странка, која тврди да је КиМ Србија, учествује на сусретима, чија је тема организовање живота Срба у независном КиМ“. Јакшић каже да је последњем састанку у Бечу претходио припреми састанак у Колашину, о којем се у јавности не зна, а да присуство представника државе на таквим сусретима говори да „Београд у свему води двосмислену и нејасну политику“.
У Влади Србије незванично тврде да нема притисака на Београд да би приволео Србе да прихвате ауторитет Приштине и да не треба очекивати званичну промену става Београда о учешћу Срба у институцијама самопроглашене косовске државе. На питање да ли је Београд спреман да на евентуални српско-српски дијалог позове Србе који учествују у раду косовских институција, у државном врху одговарају да би то, можда, било могуће у форми незваничних форума и округлих столова.
Бојан Стојановић, шеф посланичког клуба СЛС у косовском парламенту и први човек косовске општине Грачаница, тврди за Данас да „нико од Срба који раде у косовским институцијама не би признао независан статус Косова“ и да Београд треба да позове на разговор о суштинским питањима све српске представнике. Стојановић сматра да би на таквом састанку требало да се постигне унутар српски консензус о томе да ли Срби остају на КиМ и како да решавају проблеме с којима се суочавају.
- Емотивна и институционална веза с Београдом не сме се прекинути. Процес интеграције је неопходан за опстанак Срба на КиМ, али то мора бити осмишљено, да не би дошло до асимилације ка којој иде део садашњих српских представника у косовским институцијама, каже Рада Трајковић.
Марко Јакшић тврди да „Срби и српске државне институције могу да опстану на КиМ и јужно и северно од Ибра, али само уз помоћ Београда, који треба да се за то искрено бори пуним капацитетима, а не да као последње две и по године, под притиском ЕУ и САД, тера Србе на приштински казан“.
Страначка политика оставила рушевине
- Срби сада не могу сами о себи да размишљају, јер је Београд много раније пропустио да подржи захтев за стварање њихове аутентичне политике. Београд се определио за страначку политику, која је на КиМ оставила само рушевине - квазиполитичаре. Кључно питање је да ли Србија озбиљно мисли да спроведе сопствени Устав. Уколико не може, треба да понуди алтернативу. Зато очекујем да Тадић одмах позове на разговоре. Косовско питање ће се још дуго решавати, треба осмислити стратегију, истиче Момчило Трајковић.
Министар и реалност
На питање да ли је опстанак Срба на КиМ у садашњим политичким и егзистенцијалним условима могућ без интеграције у „нову косовску реалност“, Бојан Стојановић, шеф посланичког клуба СЛС, одговара да „Срби не могу да игноришу постојање одређених косовских институција“, јер то не чини чак ни Београд, на пример када КПС прати министра Богдановића приликом посета на КиМ.
Ј. Тасић, Данас
Ауторска права Радио Оаза 2026