Прилози

У свету свакога дана умре по један језик, а једино се у Црној Гори десило чудо да је рођен један нови, односно да је дошло до повећања језилитета, каже Матија Бећковић у интервјуу за подгорички "Дан".
Реагујући на, како се наводи, настојање власти да протера из школа српски језик, Бећковић истиче да забрињава то што црногорским језиком не говоре ни они који га уводе.
Он сматра да ће кадрови који ће предавати црногорски језик вероватно бити обучавани на седмодневним курсевима.
Упитан како реагује на протеривање српског језика из црногорских школа, Бећковић каже:
"Прва асоцијација ми је чисто визуелна. Да ли ће се том приликом служити шмрковима, чизмама и бајонетима, или ће га протеривати постепено и неосетно? Протеривање језика је изванредан филмски мотив. Не знам како би то видели и режирали (Емир) Кустурица или (Никита) Михалков. У сваком случају, они који то чине нису ништа криви. То им је неко рекао и не знају шта је следеће", рекао је Бећковић.
Он каже да ни увођење црногорског језика ни успостављање црногорске цркве нема смисла ако се не разликују од српске цркве и српског језика. "Увођење три нова слова је права иновација, али је грешка што нису укинута сва остала. Са та три слова се може рећи све што још увијек има смисла говорити. Ово је век рециклаже свега постојећег, па и језика. Као што се рециклирају флаше, тако се од српског језика рециклажом добија црногорски. Не знам коме ће, у знак захвалности, подићи споменик као оцу црногорске писмености, попут Вуковог споменика у Београду", казао је Бећковић.

Свет треба посматрати као апсурд, рече давно Албер Ками. Ова његова крилатица, која је изродила читав правац у књижевности, данас нигде није тако актуелна као у Србији. Јер где се диљем наше планете може наћи на једном месту толика концентрација актера нерешених афера, који не само да годинама нису процесуирани него ноншалантно напредују у служби.
Дуг би био списак „друмских“ и иних мафија, похапшених јер су ојадиле државу, а онда, кад се слегне прашина, пуштених „због одсуства ваљаних доказа“. Таквих је било у готово сваком сектору, од царине и здравства до јавне чистоће... Али, да не грешимо душу, ни у свету нису ретки случајеви кад се преко пајташких веза одуговлачи суђење или пере досије.
Оно што је наш специјалитет то је да афераши, уместо да тихо седе у својој мишјој рупи, добијају боље функције, па испада да је муљање чак препорука за аванзовање у каријери. Како друкчије објаснити да је један од главних осумњичених у афери „индекс“, за продају испита на Правном факултету у Крагујевцу, данас његов декан, а до оптужби је био само шеф катедре. У Смедереву пак лекарки која се сумњичила да је издавала лажну документацију за инвалидске пензије то није сметало да догура до функције заменика градоначелника. А у домаћим „Железницама“, чија је имовина пре смене Миланка Шаранчића развлачена као алајбегова слама, двојица њених службеника, која су добрано завукла руку у џеп тог предузећа, уместо да одговарају, добила су високе функције.

Зашто су просветне власти Косова забраниле Ракићеву „Симониду“ и Симовићев „Бој на Косову“
Песма „Симонида“ Милана Ракића и драма Љубомира Симовића „Бој на Косову“ проблематичног су садржаја, не промовишу принципе слободе и демократије, не позивају на мир и толеранцију, саопштила је Независна комисија за преглед наставног материјала на српском језику коју је оформила влада Косова и њено министарство образовања науке и технологије (МОНТ). Према налазу овог стручног органа, обаделаиз читанке за седми разред основне школе Министарства просвете Србије потенцирају насиље,једна „у контексту фреске у манастиру Грачаница“, а друга „у контексту приказа Боја на Косову“.
Овај свеобухватни преглед детаљно износи предлоге како приштинско министарство треба да обезбеди „усклађеност наставног плана и уџбеника на српском језику са Уставом Косова и одговарајућим законодавством“. Да би се проблем с Ракићем и биткама решио неопходно је да косовске просветне власти наложе српским наставницима да „не користе ове две песме за време предавања српске књижевности ученицима на Косову“. Литература, и то она светског значаја, врви од оваквих „огрешења о мир и толеранцију“. У Шекспировом „Млетачком трговцу“ један Јеврејин се назива псом крволочним и на његов јеврејски кафтан се пљује, уз обећање да ће се то поново радити. Написани су радови о антисемитизму ове књиге, али је нико није забранио, а сам Шекспир се, гле чуда, данас изучава у самом Јерусалиму.

Има тек 22 године, а већ би могао да стекне епитет „српски Мајкл Мур”, бар према начину на који прави своје документарце. Борис Малагурски, пореклом из Суботице, који последњих пет година живи у Ванкуверу, Канада, где студира режију, снимио је филм „Тежина ланаца”, чија је премијера планирана у октобру. Његов документарац, у којем су забележени интервјуи са низом америчких званичника, српских, хрватских и словеначких интелектуалаца и новинара, бави се распадом Југославије, са тезом да је рат диригован директно из Вашингтона и уз помоћ западних сила.
У оквиру свог истраживачког подухвата Малагурски у филму открива поверљива документа која потврђују да су постојале закулисне радње које су довеле до крвавог распада Југославије. Млади режисер се појављује и у улози наратора и паралелно преноси причу о обичним људима, који су остали добри у злим временима.
Документарац покушава да баци другачије светло на корен сукоба на Балкану и за многе људе, који су прихватили званичну поделу на добре и лоше момке у Југославији, може да буде прилично горка пилула.
Према речима Бориса Малагурског, идеју за филм добио је на Међународном филмском фестивалу у источном Сарајеву, где је са успехом приказан његов први филм, „Косово: можете ли да замислите?”, који је овај режисерски вундеркинд снимио са 20 година.
– Филм „Косово: можете ли да замислите?” снимио сам одмах после проглашења независности Косова. Отишао сам на Косово уз помоћ принцезе Линде Карађорђевић, која ме је повезала са ирском дипломаткињом Мери Волш. Волшова и један званичник Унмика, Џон Хоторн, помогли су ми у стварању филма, који говори о правима Срба и неалбанаца на Косову – објашњава Борис Малагурски.

Председник Републике Српске Рајко Кузмановић изјавио је да је Српска правна, политичка и државотворна јединица настала вољом грађана, Дејтоном и домаћим правом и да представници РС у будућим преговорима о уставним променама неће пристати на пренос надлежности на ниво БиХ.
"У будућим преговорима о Уставу представници РС учествоваће, али никада неће пристати на пренос надлежности на ниво БиХ, нити на било коју врсту притисака", рекао је Кузмановић за Радио-телевизију РС. Он је истакао да је Српска у свом развоју имала неколико фаза и додао да је ова последња "бриселска" коначно фаза када РС постаје економски, политички и правно стабилна. Према Кузмановићевим речима, постоји снажна економска и правна основа за егзистенцију РС, а то су домаћи Устав и Дејтонски споразум.
"Актуелна власт у РС остварила је економску стабилност на макро и микро плану, а врло је значајно што РС има актуелно и хомогено руководство које је непоколебљиво у томе да остварује вољу народа, да примењује Устав и законе и да РС чини још снажнијом и просперитетнијом", рекао је Кузмановић.
Он је навео да Бошњаци желе унитарну БиХ, али од реализације такве идеје нема ништа.
"Ми ћемо сигурно проучити уставне промене, бићемо присутни, али имамо декларацију Народне скупштине РС и тачно знамо како ћемо се понашати у причи о уставним променама", поручио је Кузмановић.
Предсједник Владе Републике Српске Милорад Додик рекао је да имовина није ни требало да буде предмет спора у БиХ, али да је то постала да би се ушло у саму суштину моћи РС и поручио да је имовина Српске на њеној територији и да је нико неће узети.

Невероватно, али истинито - светски прваци у ватерполу морали су да дигну кредит да би учествовали на предстојећем, Европском првенству у Загребу на којем бране сребро!
Скандалозно и срамотно! Потпуно је сувишно и глупо истаћи да репрезентациј,а која је у протеклих годину дана освојила све што је могло да се освоји (постала је светски првак, потом је тријумфовала у Светској лиги и на Светском купу у Румунији), заслужује много бољи третман у држави. А да не причамо о спорту који је деценијама доносио радост, за разлику од неких других спортова у којима се радујемо кад уопште одемо на неко такмичење, а који пак добијају много више новца из буџета.
Месецима уназад, најодговорнији људи у српском ватерполу покушавају вербално да "тргну" јавност, тачније оне који одлучују о државном буџету, али слаба вајда.
На конференцији за новинаре у седишту Ватерполо савеза Србије, уместо о предстојећем такмичењу, причало се управо о новцу. Односно о томе како га нема, бар не за овај спорт.
Председник Савеза Велибор Совровић је саопштио да је морао да дигне кредит (!!!???)да би могао да плати хотел за репрезентативце и чланове стручног штаба и њихове дневнице, као и за још неке, минималне трошкове боравка у главном граду Хрватске.

Око четири милиона Срба данас живи ван Србије, где постоји више од 1.000 српских организација - највише у региону и европским земљама, а најмање у Латинској Америци и Африци. "Скоро да нема ниједне земље у којој живи значајан број Срба, а да нема организованог облика њиховог окупљања, без обзира да ли су основ културне и спортске манифестације, неговање православне вере, учење српског језика, или стварање услова за бољу економску сарадњу", рекао је министар за дијаспору Срђан Срећковић.
У Министарству сматрају да је број српских организација у дијаспори већи од 1.000, јер многе имају своје општинске и регионалне одборе и испоставе. То је случај са пододборима 'Просвете', српског друштва у Хрватској, Српске самуправе у Мађарској, или Савеза Срба у Румунији, који постоје и делују у свим насељима где Срби живе, објаснио је Срећковић. Такође, и Срби из БиХ имају много својих удружења и они углавном прихватају и Србију и Републику Српску за своју матицу, навео је министар, додајући да има доста регистрованих друштава на језику земље домаћина, која се не воде по етничком принципу, као српска удружења.
Прва друштва српске дијаспоре оснивана су још у 19. веку, а последње је регистровано ове године у Шпанији, где је на иницијативу неколико стотина српских исељеника 6. августа основано Удружење Срба у Шпанији. Први регистровани Србин који је дошао у Америку 1815. године био је Ђорђе Фишер. Оснивач првог, Јужно-словенског друштва "Славоник" и српске цркве Свети Никола, био је Божа Гојсовић, који је 1869. године са Кордуна дошао у Џонстаун у Пенсилванији, где је средином 19. века било првих 1.000 Срба.

Грчка полиција поднела је пријаву против капитена кошаркашке репрезентације Србије Ненада Крстића због учешћа у тучи при крају утакмице у Атини против репрезентације Грчке.
Крстић је после саслушања пуштен, а пред судијом би, како јављају агенције, требало да се појави у петак.
Он ће се вратити у Србију вечерас, заједно са министарком спорта Снежаном Самарџић Марковић која се случајно задесила у Атини и остала тамо да би помогла Крстићу.
Дуел Грчке и Србије, у оквиру припрема две екипе за предстојеће Светско првество у Турској, прекинут је непуна три минута пре краја после опште туче на терену, када је Крстић столицом, која је била поред терена, погодио у главу центра противничке екипе Јаниса Бурусиса.
Познаваоци прилика оцењују да је овај сукоб више изгледао као обрачун играча Олимпијакоса и Панатинаикоса, а не репрезентација Србије и Грчке.
Новинар грчког дневног спортског листа "Гол њуз" (Goal News), Диониси Маринос каже да је за сада тешко оценити реакцију грћке јавности на овај догађај.
"Тешко је рећи јер не постоји јединствена реакција на све оно што се догодило. Ако сте навијач Панатинаикоса, тражићете да Теодосић напусти земљу. Ако сте навијач Олимпијакоса рећи ћете да је Фоцис главни фактор сукоба. Исто тако реагују и медији, у зависности од тога који тим подржавају. У Грчкој имамо медије који подржавају Олимпијакос, Панатинаикос итд".

Бивши амбасадор Јапана Тадаши Нагаи и званично је у петак постао почасни грађанин Београда. Најпрестижније признање које српска престоница уручује заслужним појединцима, некадашњем дипломати у Србији, уручили су градоначелник Београда Драган Ђилас и председник Скупштине града Александар Антић.
Градоначелник Ђилас истако је да се повеља коначно додељује још једном великом пријатељу Београда.
- Доделу повеље "Почасни грађанин Београда" његовој екселенцији Тадашију Нагаију доживљавам као велику победу правде над политиком, истине над злурадошћу и тријумф човечности над обмањивањем - рекао је Ђилас. - Нико у новијој историји Београда није показао толико добронамерности, пружајући нам руку пријатељства у име читавог једног народа, као што је то чинио амбасадор Нагаи.
У периоду од 2000. године до данас, народ и Влада Јапана пружили су помоћ Србији у укупној вредности од близу 200 милиона евра, укључујући и отпис дуга од 84 милиона евра. Вредност донација које је Београд добио износи 30,3 милиона евра, од чега је градским установама упућено 27,2 милиона, а републичким институцијама 3,1 милион евра.
Добитиник повеље "Почасни грађанин Београда" Тадаши Нагаи је на свечаности у петак истакао да је имао среће да ради у Србији у право време.
- У Београд сам први пут дошао пре 42 године - навео је Нагаи. - У четири мандата сам био амбасадор у вашој земњи, а за то време на овим просторима пуно тога се десило. Сећам се да је наша амбасада била отворена и за време бомбардовања 1999. године.

Администратор Епархије рашко-призренске митрополит Амфилохије изјавио је да није сазрело време да се чување манастира на Косову и Метохији препусти локалним безбедносним снагама.
Амфилохије је у интервјуу агенцији Танјуг оценио да од мартовског насиља 2004. године није прошло довољно времена како би монаси имали поверења у локалне органе безбедности. Кфор би, према његовим информацијама, до краја месеца требало да преда на чување Косовској полицијској служби манастире Грачаницу, Гориоч и Будисавце.
"Наше уверење и осећање је да је прерано препустити косовским органима безбедности да чувају манастире, поготову ако знамо да је добар део тих органа био на челу збивања и експлозије насиља 2004. године", рекао је митрополит.
Амфилохије је истакао да монаси и свештенство, које се налази на Косову и Метохији и које је издржало најтежа времена, не размишљају о исељавању из покрајине.
"Од старице Праксије игуманије манастира Грачаница до наше сестре Анастасије која је са неколико сестара у Дреници код Србице у Девичу никоме не пада на памет да напусти Косово", рекао је Амфилохије.
Митрополит се нада да ће УН донети коначну одлуку о статусу Косова и Метохије сагласну "божијој и људској правди" - да Косово и Метохија буду саставни део Србије као што је то било вековима.
Без сарадње са косовским институцијама
Говорећи о односу према косовским институцијама Амфилохије је рекао да сарадње са њима није било, ако се изузме она која се своди на добијање електричне енергије и елементарних ствари које свакодневни живот намеће.