Прилози

"The Whistleblower" је политички трилер канадске редитељке Ларисе Кондрацки који говори о Кетрин Болковац, Американки у саставу полицијских снага УН-а у БиХ, која је крајем деведесетих открила умешаност високих функционера те организације у трговину људима и заштиту организатора ланца проституције.
Кетрин Болковац је била полицајка у Небраски која је крајем деведесетих одлучила да свој посао настави у БиХ у саставу УН-ових полицијских снага.
После мање од две године отпуштена је након што је више пута упозорила да су Американци, али и још неки припадници УН-а, укључени у трговину женама из Молдавије, Украјине и Румуније.
Ни један од мушкараца из ове организације није оптужен, а агенција која је у САД регрутовала полицајце за БиХ добила је нови, уносни посао у Авганистану и Ираку.
Болковчева је своју причу испричала у књизи "The Whistleblower", а Лаирса Кондрацки је према њој снимила поприлично провокативан филм. Главну улогу у филму игра Рејчел Вајс, а поред ње ту су Ванеса Редгрејв, Моника Белучи, Дејвид Стретхерн, Лајам Канинхем и Николај Лие Кас кога српска публика познаје из филма "У Кини једу псе".
Уочи своје америчке премијере, 4. августа, филм је претпремијерно приказан групи новинара у УН-у. Највећи део филма снимљен је у Румунији.
Претили јој смрћу и отерали из БиХ
Кетрин Болковац је 1998. била разведена. Мајка троје одрасле деце која је тражила промену. Као професионална полицајка, придружила се полицијским снагама УН-а у БиХ, чији је задатак био надгледање и помоћ локалним полицијским снагама у послератним временима. По доласку у БиХ, распоређена је у Зеницу, где је била задужена за борбу против насиља над женама. Непосредно након доласка сусрела се са Викторијом, младом женом која није била са Балкана, већ из Молдавије.

Како судбина уме да буде иронична. Жељко Митровић забранио хрватску музику, рекламе и филмове...
Веома је иронично да се то дешава у време годишњице српског егзодуса из Крајине и у тренутку кад сви ми знамо да је Хрватска тим људима остала дужна имовину која се мери у милијардама и милијардама евра. Кад то имамо у виду, онда је заиста веооома иронично што неки од нас за националне интересе сазнају тек кад им отмеш јахту. Јер, Жељко Митровић је био суштински у праву кад је рекао да је он овде био највећи промотер не само хрватске музике већ и новог братства и јединства, што ће рећи, хрватских интереса. Његова одлука да прекине сa промоцијом Хрвата у Србији, ако се гледа мотив, потпуно је погрешна. Али, ако се гледа шире, Бог га благословио, и Бог благословио Хрвате који су му отели јахту.
Јер, ако су се они тако грубо поиграли српским тајкуном који је уважавао њихове интересе, наравно, из сопствених разлога, чему може да се нада онај сиромах из Коренице који чека да му врате дедовину.
Или, шире, шта може да очекује српска власт, која је данас главни помоћник Хрватима за улазак у ЕУ, будући да се преко Србије решавају најспорније препреке за њихово чланство - избеглице и границе.

Зато није рђаво што нам се десио Митровић, па макар се сложили у томе да су његови мотиви погрешни. Зато је и најлицемернији могући став оптужити Митровића што одбија да промовише Хрватску и што је на свој начин признао да је заташкавао вести о инцидентима који су се десили Србима на летовању у „лијепој њиховој“.

Ако НУНС критикује Митровића због заташкавања, онда НУНС, а не Митровић, мора да одговори зашто те вести заташкавају и многи други медији чији власници немају јахте у хрватским водама. Јер, ако НУНС не одговори на то, онда у фокусу не може бити њихова оправдана критика Митровића, већ питање да ли и они овде форсирају хрватске интересе?!
Биљана Бошњак, Курир

Забрињавајућа актуелна збивања на Косову унела су велики немир код грађана и страховања да би се могле поновити неке од трагедија које су већ преживели. Логично се поставља питање како се то могло десити усред дијалога Приштине и Београда, и посебно када су у последњих неколико година почели да се мењају међународни односи набоље.
Нема инстант одговора на та питања. Односи између Срба и Албанаца имају дугу историју, али се мора имати у виду да су на њихове односе деловала два кључна чиниоца: историјски конфликт српског и албанског националног програма односно српског и албанског национализма и особито, са великим утицајем, међународни фактор, како у стварању тако у решавању криза на Балкану.
И српској и албанској страни заједничка су била два циља: конституисање националне државе и тежња да сви Срби или сви Албанци живе у једној држави. Са распадом друге Југославије, у Србији се разбуктао сукоб између унитарног српског национализма који укида косовску аутономију, и албанског сепаратистичког национализма. Резултат тога је чак и ратни конфликт између две стране, НАТО бомбардовање Србије и проглашење тзв. независности Косова. То је овога пута добило подршку свих демократских сила Запада (без Грчке, Кипра и Шпаније), дојучерашњих традиционалних савезника Србије. Дакле, потпуни заокрет у односима Србије и западних сила.
Милошевићева тиранија на Косову свакако је један од најкрупнијих разлога зашто је Запад одлучио да пружи пуну подршку косовском сепаратизму и самопроглашеној независности Косова. Међутим, збуњује чињеница да се та подршка не смањује без обзира на нов демократски режим у Србији и његово све интензивније приближавање чланству у Европској унији. На сцени функционише „двострука политика“ Запада према Србији: подржава њен улазак у Европску унију и истовремено одлучно подржава независност Косова. Она није битно промењена ни након заједничке резолуције Србије и Брисела у генералној скупштини УН, којом је усаглашена политика према Косову, резултат чега чега је покренут и дијалог Београда и Приштине.

Да ли ће договор који су прексиноћ са командантом Кфора Герхардом Билером склопили српски преговарачи Борко Стефановић и Горан Богдановић заживети и у пракси и да ли ће барикаде бити уклоњене, а Кфору омогућено несметано кретање, одлучиће одборници скупштина општине Звечан, Косовска Митровица, Зубин Поток и Лепосавић. Ако је судити по прексиноћним реакцијама народа, веће су шансе да барикаде остану, а споразум пропадне.
Пошто су завршили преговоре са Билером и договорили се да до половине септембра, до наставка дијалога између Приштине и Београда, а можда и даље, на Јарињу и Брњаку остану снаге Кфора које ће пропуштати само возила до 3,5 тоне и хуманитарну помоћ, Борко Стефановић и Горан Богдановић запутили су се, у пратњи бројног обезбеђења, на барикаду у Рудару код Звечана где су окупљеним грађанима покушали да објасне детаље и "предности" споразума.
Нису успели све ни да кажу, а народ их је звиждуцима и негодовањем буквално отерао са пункта, они су сели у кола и отишли у правцу Зупча код Зубиног Потока.
Слагали су нас
Непријатности су их у Рудару спасли припадници српске полиције и локални "јаки људи". Грађани су их називали погрдним речима и пре свега нападали председника Бориса Тадића. Они су оценили да их је Србија још једном оставила на цедилу, тачније издала. Тражили су да се Србија одрекне амбиција за улазак у ЕУ, сматрајући да је то разлог попуштања Приштини.
- Овај договор је за нас неприхватљив. Зашто смо поставили барикаде и дежурали даноноћно. Треба да оставимо барикаде јер је то једини начин да међународну заједницу натерамо на поштовање наших права - наглашава Звездан Богдановић.
Он, као и многи други, верује да су преговарачи слагали народ. Такође, влада велика стрепња за снабдевеност продавница намирницама.

Вицепремијер Хрватске о статусу Срба и последњим изменама изборних правила: Злочини над Србима се прећуткују. Уставни суд прекршио права мањина
У Хрватској је још присутна политика у којој се злочини над Србима у Другом светском рату негирају или релативизују, а страдања у последњем рату - прећуткују.
Потпредседник хрватске владе и функционер Самосталне демократске српске странке др Слободан Узелац овако сагледава однос Загреба према српским жртвама. Два дана после велике државне прославе у Книну, на којој је величана „Олуја“, и само неколико дана откако је измењеним изборним законом додатно отежан положај српског народа, он у интервјуу „Новостима“ говори о неуклоњеним последицама војне операције која је Србе збрисала са кућних огњишта и данашњој позицији оних који су на њима остали.
- Требало је да прођу године да би се они који су починили злочине извели пред лице правде. Али, већина злочина до данас је некажњена, а посебно се игнорише систематско уништавање насеља, онемогућавање или отежавање повратка.
* Како тече повратак? Овде се избеглице жале да им још нису враћена станарска права, пензије се не исплаћују...
- Има помака, али су кривице за ратне злочине, које су третиране готово као колективне, донедавно спречавале многе да се врате. Исто је и с повратком њихове имовине, станова и кућа. То има за последицу да је и данас у избегличком статусу око 60.000 Срба и да је већина кренула путем интеграције у земље у које су избегли или у треће државе.
* Отежавају ли и последње измене изборног закона положај Срба и њихов политички ангажман?
- Изменама изборних правила на најгрубљи начин је повређена тајност гласања. То решење је апсолутно неприхватљиво за Србе и борићемо се кроз институције да оно не буде примењено на парламентарним изборима у децембру.

После скоро 30 година,у Гватемали је управо ових дана осуђено неколико бивших војника за злочин који су у грађанском рату 1982. године починили над мештанима једног села. За сваког убијеног добили су по 30 година затвора и још толико за злочин против човечности. Колико ће бити потребно да за такав епилог прође од хрватске војне акције „Олуја”,у којој је безразложно убијено и више стотина српских цивила и којој се данас навршава 16 година –није познато, ипак,ето потврде и наде да је правда заиста спора, али достижна.
Иако се до данас ништа није променило у битним оценама и поимањима ове војне акције на хрватској и српској страни, у међувремену је,ипак,нешто напредовало: на хрватској страни се више не негирају ратни злочини почињени у то време над српским цивилима, али се,за разлику и од виђења међународне заједнице (исказане кроз првостепену пресуду генералима Готовини и Маркачу),и даље тврди да су то били тек случајни и изоловани појединачни ексцеси, што је прекјучерашњим говором војном врху отојтемипотврдио и председник РХ Иво Јосиповић.
„Операција ’Олуја’ била је легална, легитимна, брза, ефикасна и бриљантна војна акција, у највећој мери у духу ратног права. Због једног малог дела догађаја –који се нису ни морали ни смели десити –често се неправедно доводи у питање смисао целе операције, што је нетачно с војног, моралног, политичког и сваког другог аспекта”,рекао је он.
На сличан начин, чак,оценом „најчистијевојнеакција” –оцењује се и она акцијапредузета три месеца раније у западној Славонији,названа „Бљесак”, иако је већ годинама познато да су,на пример,само у Медарима,код Нове Градишке,побијени сви цивили,до мале деце – њих тридесетак, који нису хтели да напусте своје куће и село. Зна се и која је јединица то урадила и ко су јој команданти, али до данас правосуђе ту још није закорачило.

Парастосу жртвама хрватске војне операције „Олуја”, јуче је, у цркви Светог Марка у Београду, присуствовало више стотина грађана. Међу њима је био и председник Србије Борис Тадић, потпредседник Владе Јован Кркобабић, секретар Скупштине Србије Вељко Одаловић и представници више избегличких и удружења убијених и несталих лица.
Парастос је служио владика хвостански Атанасије (Ракита), који је у краткој беседи рекао да се сви сећају избегличких колона и страдања, као и да данас многи од прогнаних не могу да се врате кућама, јер им није гарантована безбедност и да је више оних који долазе оданде, него оних који се враћају.
„Не само институције него будућност читавог човечанства граде се на љубави и правди, а не на несрећи других људи”, рекао је владика Атанасије, подсећајући на речи блаженопочившег патријарха Павла да не би пристао ни на малу, ни на велику, ни на средњу Србију, ако би она била изграђена на несрећи других људи.
Делегација Удружења породица несталих и погинулих „Суза”, положила је после парастоса венац на спомен-плочу у Ташмајданском парку, подигнуту у спомен на жртве ратова 1991-1999. године.
На дан када се навршава шеснаест година од страдања Срба у „Олуји”, представници више избегличких удружења и завичајних клубова Срба из Хрватске предали су амбасади Хрватске у Србији отворена писма упућена премијерки Хрватске Јадранки Косор и вицепремијеру Слободану Узелцу. Писма је предао Миодраг Линта, председник Коалиције удружења избеглица у Србији, објашњавајући да се у њима изражава жаљење што Влада Хрватске није подржала њихову петицију и захтев да хрватски Сабор усвоји Декларацију о поштовању права прогнаних Срба из Хрватске коју су упутили 1. априла.
„У Декларацији смо тражили да Хрватска преузме одговорност за страдања и губитке прогнаних Срба и истакли да је главни проблем прогнаних Срба то што су дискриминисани у законодавству Хрватске и поступању њених државних органа”, изјавио је Линта.

Резултат друге Скупштине дијаспоре одржане у Београду
Или преведено на народски српски: "Тресла се гора, родио се миш".Најкраће речено, то би био резултат друге Скупштине дијаспоре одржане врелих јулских дана у Београду, као по рецепту Езена Јонескуа творца "Театра апсурда". Оштра критика упућена Срђану Срећковићу, Мићи Јакшићу и Славомиру Гвозденовићу поред супротстављених аспеката, тешких речи и адреналина, отворила је пут разумевању ситуације и ћорсокака у којем смо се нашли, свакако, не својом кривицом.
Немам намеру да препричавам шта, о томе је скоро све речено, али ћу покушати да одговорим зашто нам се догодило то што се догодило и зашто не би било поштено Срђана Срећковића и Мићу Јакшића разапињати на крст као једине грешнике. Као праве кривце означио бих анонимне ауторе Закона о дијаспори и Пословника о раду Скупштине. Све остало је логична последица, а грех првих оперативаца министарства управо је у томе, што нису лично посветили пажњу критичким освртима и конструктивним предлозима расејања, већ су класификацију препустили чиновницима Министарства за дијаспору или, у горој варијанти, Невладиним организацијама, без трунке разумевања материје кодификоване законским одредбама највероватније за "масну" противнакнаду. Дакле, небрига једних и незнање других несрећно укомбиновани прави су узрок дебакла у покушају да се смени председник Гвозденовић, којег мањкава законска регулатива чува као "Свету краву", а не зла намера или нешто треће како су неки тумачили понашање челника Министарства за дијаспору.
Да неким случајем у Закону постоји јасна детерминација опозива, конкретан члан, до скупштинског галиматијаса не би дошло и процедура разрешења трајала би природних десетак минута, уместо импотентног натезања од скоро два мучна сата, без резултата.

Представници Срба у Хрватској огорчени су одлуком Уставног суда који је само пар месеци пред изборе променио правила игре, укинувши за њих повољнија решења о избору посланика мањина која је прошле године усвојио сабор.
„Поставља се питање како то да Уставни суд решење које је парламент концептуално изгласао као релативно задовољавајуће враћа на раније решење које је апсолутно неприхватљиво и према коме се бирачи на изборном месту обавезују да се јавно изјасне за кога хоће, а за кога неће гласати”, рекао је хрватски вицепремијер Слободан Узелац који је представник Самосталне демократске српске странке (СДСС) .
„Како то да уставном суду не пара очи чињеница да баш тиме на најгрубљи и свима јасан начин вређа начело тајност избора на бирачком месту”, запитао се Узелац.
О одлуци се изјаснио и председник СДСС Војислав Станимировић.
„Председница суда Јасна Омејец тврди да се забрана мењања прописа унутар годину дана пре избора не односе на националне мањине, што нема никакве логике, а представља и дискриминацију према њима”, рекао је он. Станимировић најављује разговоре представника Срба са премијерком Јадранком Косор, представницима других мањина и другим инстанцама „после чега ћемо видети које ћемо потезе да повучемо”.
Према решењима која су одлуком Уставног суда укинута, а које је лане сабор усвојио са 130 гласова, што је далеко више од две трећине, мањине које чине мање од 1,5 одсто укупног броја становника имале би додатно право гласа, односно гласале би и на општој страначкој листи, и за представника своје мањине.
Срби, којих је 4,54 одсто, бирали би своја три посланика на страначкој листи, с тим да би осим три гарантована имали могућност за избор већег броја посланика. Овакво решење било је изнуђени компромис јер представници Срба у Српском народном вијећу и Самосталној демократској српској странци која има три посланика у сабору нису могли добити сагласност да и Срби имају додатно право гласа.

Посланици Скупштине Србије усвојили су рано јутрос Декларацију о актуелном стању на Косову и Метохији, у којој се констатује да су институције у Приштини покушале насилно да промене реално стање на терену, као и да су међународне мисије неким својим активностима прекршиле оквире, утврђене резолуцијом 1244 Уједињених нација (УН).
Скупштина у Декларацији констатује да су институције у Приштини покушале насилно да промене реално стање на терену, изврше додатни притисак на Србију и суштински пониште резолуцију 1244 УН.
У Декларацији се констатује "са посебном забринутошћу" да међународне мисије распоређене на Косову и Метохији, на основу одлука или уз овлашћење УН, неким својим активностима крше оквире поверене резолуцијом 1244 и тиме угрожавају опстанак српског становништва и интересе Србије на подручју Косова и Метохије.
Скупштина Србије утврђује да такве активности представљају грубо кршење међународног права. Таквим актима и активностима непосредно су угрожени суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Србије.
Скупштина захтева од Владе Србије да предузме неопходне мере како би све статусно неутралне мисије у Покрајини доследно поштовале резолуцију 1224 УН.
Скупштина Србије осуђује свако насиље на Косову и Метохији и позива да се криза настала једностраним актима Приштине реши мирним путем. Одбрана интереса Србије и народа на Косову и Метохији, као интегралном делу Србије, под привременом управом УН, представља приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави, све док не буде усвојено компромисно решење овог питања у складу са резолуцијом 1244.
Скупштина Србије подржава Владу Србије да настави дијалог који се води са Приштином са циљем да се изнађе решење за конкретне проблеме грађана на Косову и Метохији, као и да дође до трајног компромисног решења.