Прилози

Бивши потпредседник босанског председништва Ејуп Ганић је одговоран за све што се десило у Добровољачкој улици, тврди шеф Тима МУП-а РС за истраживање ратних злочина Симо Тушевљак.
Према речима Тушевљака, председник Председнишва БиХ Алија Изетбеговић овластио је Ганића да води Председништво, а из записника се види на који начин је напад планиран и изведен.
Тушевљак је до тих сазнања дошао након што је прегледао део записника са седнице Председништва од 3. маја 1992. године, који је у поседу бањалучких "Независних новина".
Према записнику, на овој ванредној и проширеној седници осим Ганића, који је председавао седницом, били су присутни чланови Председништва Стјепан Кљујић и Фикрет Абдић, председник Владе БиХ Јуре Пеливан, потпредседник Владе Русмир Махмутћехајић, министар одбране Јерко Доко и министар унутрашњих послова Алија Делимустафић.
Тушевљак је рекао да се из материјала јасно види не само да је Ганић био одговоран за догађаје у Добровољачкој улици, када је пресечена и нападнута колона ЈНА која се повлачила из Сарајева, него и да је Председништво имало пуну контролу над снагама Територијалне одбране и полиције, које су касније напале колону.
Контекст ове седнице је разговор чланова Председништва и осталих високих функционера БиХ шта ће урадити с колоном ЈНА, која би требало да се повуче из Сарајева.
У време седнице Изетбеговић се налази с генералом Луисом Мекензијем, командантом УНПРОФОР-ових трупа, у колони која из касарне Лукавица пролази крај Председништва БиХ на путу ка команди Друге војне области, у којој се налазе опкољени и слабо наоружани официри и војници ЈНА са генералом Милутином Кукањцем, командантом Друге војне области.

Повећане стрепње да договор неће бити постигнут, све већа забринутост за тешке последице ако се то догоди и пораст нервозе преговарача, главне су карактеристике политичког надгорњавања између председника Обаме и табора републиканаца око тога под којим условима да се озакони нови лимит за задуживање америчке државе, пошто постојећи истиче већ 2. августа.
Не буде ли договора, влада у Вашингтону неће бити у стању да подмирује своје обавезе, што подразумева аутоматско смањивање њеног сада врхунског кредитног рејтинга и нови шок за тек опорављене светске берзе.
У том случају, „сасвим је изгледна” и реприза кризе из 2008, упозорио је Бен Бернанке, председник америчких Федералних резерви, што је у овдашњем систему пандан централне банке.
Пораз забринутости изван Америке можда најбоље показује упозорење из Кине, у чијим је рукама нешто више од два билиона долара у обвезницама које издаје америчке влада да би финансирала дефицит у свом буџету који ће за ову годину износити око билион и шест стотина милијарди. „Ми се надамо да ће влада САД усвојити одговорне мере које ће заштити интересе инвеститора”, изјавио је у Пекингу споксмен Министарства иностраних послова, на редовном брифингу за новинаре. Кина, Јапан и многе друге земље са спољнотрговинским вишковима, вредност својих девизних резерви чувају тако што улажу у америчке вредносне папире који су до најновијег заплета сматрани најсигурнијим на свету.
То би, међутим, могло да се промени, изостане ли политички расплет фискалног заплета у Вашингтону. Агенција за кредитни рејтинг „Мудиз” је саопштила да „разматра” садашњи „врхунски” статус америчког обвезница и најављује смањивање кредитног рејтинга САД, наводећи као разлог „растућу могућност” да лимит за задуживање од 14,3 билиона долара неће бити подигнут.

Протојереј Србољуб Милетић из Аустралије добитник је Националног признања "Вук Караџић" које држава Србија додељује најистакнутијим представницима дијаспоре за изузетан допринос у области употребе и чувања српског језика и ћириличног писма. За награду га је предложила Српска православна црквено-школска општина "Свети архиђакон Стефан" из Сиднеја.
Шта за Вас значи признање које носи име Вука Караџића?
- Без језика не бисмо знали ни ко смо, ни шта смо, ни одакле, ни где и како треба да идемо. Ова, као и друге награде које су и остали лауреати примили су признања за вредности на чувању српског идентитета, како у земљи, тако и расејању. Ову награду не сматрам само својом. Све што сам радио, и радио програм и новине и школе српског језика, и часови веронауке, радио сам у тиму са многим људима из наших црквених општина, епархије, клубова и удружења. Ово је резултат напора свих нас у у Аустралији да одржимо део нашег идентитета, да сачувамо српски језик.
Први пут у новијој српској историји патријарх је уручивао државне награде?
- Важно је да Црква и држава заједно брину о Србима, свака на свој начин, како у дијаспори, тако и овде у земљи.
Како изгледа мисионарење међу Србима на аустралијском континенту?
- Нешто мало другачије него овде у Србији. Ни теже ни лакше. Почетак наше дијаспоре у Аустралији био је још у 19. и почетком 20. века. Ово доба савремених комуникација намеће глобални поглед на свет, али то не значи да ми обавезно морамо бити губитници у друштвеном, духовном, политичком, економском, историјском или било ком другом смислу. Ако само мало обратимо пажњу, можемо много да постигнемо. Географске удаљености више не представљају препреку и све наше вредности могу да се преносе муњевитом брзном.

Србија је нереална у представљању проблема Срба на Косову. Београд би коначно требало да буде једнак према свим Србима који живе на КиМ. Да признају реалност да немају извршну власт, како неки овде још увек сматрају да је имају. Неки људи на терену, неки самозвани, бахати, свемоћни још увек живе у неком давном прошлом времену. Ја бих волео да су они у праву, али нису, рекао је градоначелник општне Ранилуг на КиМ, Градимир Микић, гостујући у емисији "Слободно српски“, која се емитује на српским ТВ станицама Мир, Херц и Пулс на Космету.
- Причам о људима који су представници државе и у локалу, на целом простору КиМ, који покушавају да приказују једну нереалну слику. Сетите се како је било, када смо имали проблем око електричне енергије, када је један од државних секретара рекао: "Немојте да плаћате струју, држава Србија ће све то платити“.
Људи су остајали по двадесет дана без електричне енергије да би на крају морали да је плате, подсетио је Микић.
На тему приступа државе, још је рекао:
- Ми смо од ’99-е имали Србе који су 200 одсто Срби и Србе који уопште нису Срби, да би након пар година имали 200 процената Срба и минималне Србе. Дакле, неки су примали 200 одсто материјалне надокнаде, а неки су заборављени од стране своје матичне државе.
Требало би да направимо један реалан приступ, да се сагледају сви аспекти живота Срба на КиМ, да се не деле Срби ни по материјалној ни по којој другој основи.
Градоначелник Ранилуга додаје да постоје и проблеми у сарадњи локалне власти са представницима Срба који су у влади у Приштини.

У Министарству вера и дијаспоре у Београду свечано су уручена национална признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре и Срба у региону. Национална признања се додељују у шест области и носе име наших најзначајнијих стваралаца који су живели и радили у дијаспори.
Честитајући добитницима националних признања, Његова светост патријарх Иринеј је истакао да су наши сународници, који су вољно или невољно морали да напусте матицу и  наставе живот у другим државама, показали да су веома способни и сналажљиви. Бројни су примери Срба у расејању, који су остварили вхунске резултате у готово свим областима друштвеног рада, рекао је патријах Иринеј. Он је подсетио да живот у иностранству доноси многа искушења за наш народ, од којих су најважнија очување вере и матерњег језика. Патријарх Иринеј је упутио апел Србима у дијаспори да наставе да чувају своју православну веру и српски језик, јер ће само тако сачувати  своје национално обележје.
По речима министра вера и дијаспоре Срђана Срећковића додела националних признања најзаслушнијим припадницима дијаспоре и Срба у региону за допринос развоју односа са матицом показује да Србија поштује интелектуални потенцијал српског расејања. Знамо да су достигнућа наше акадамске дијаспоре веома цењена у свету и да то може бити један од важних стубова напретка Србије и њеног настојања да постане лидер у региону и пуноправни члан ЕУ, истакао је Срђан Срећковић.
Награду "Слободан Јовановић" која се додељује за резулате у области политике којима се јача међународни углед и положај матичне државе добио је, ове године, Предраг Владиковић из Ванкувера. Признањем " Михајло Пупин" награђен  је др Бранимир Илић Главашки из САД, који је постигао изузетне резултате у области информационо-комуникационих технологија.

Догађај из Беле Цркве од 7. јула 1941. означен је као убиство из идеолошких побуда
У јавности су чести захтеви да буде успостављен празник у спомен борбе народа Србије против фашизма. И ове године уочи 7. јула, дана који је у време реалног социјализма у Србији слављен као почетак устанка, чују се предлози да овај датум поново постане државни празник.
Мада је устанак у Србији започео неколико седмица раније, 7. јул је сматран идеолошки најисправнијим и најпогоднијим датумом. Будући да је Комунистичка партија Југославије била у највећој мери одана Совјетском Савезу, као домовини светског комунизма, логично је било да устанак у њеној организацији није могао почети пре него што је 22. јуна 1941. године, нападом армија Трећег рајха, раскинут Пакт Рибентроп – Молотов. Тај савез довео је до бруталне окупације Пољске, агресије на Финску, комадања Румуније. Иако комунисти и фашисти њиме нису постали истински пријатељи, чињеница је да су југословенски комунисти почетком Другог светског рата јавно протестовали против британског и француског „империјализма”. Притом, ако су југословенски комунисти првих година рата морали да прикривају револуционарни карактер устанка, после 1945. године за тако нешто није било потребе. Дакле, за најранији датум устанка међу југословенским републикама изабран је дан када је Жикица Јовановић Шпанац после успешно одржаног збора одлучио да се врати и убије двојицу тек пристиглих жандара. Није то био само чин отпора немачком окупатору, реч је и о почетку револуције. У очекивању брзе победе Црвене армије, југословенска комунистичка герила била је 1941. године посвећена и спровођењу великог друштвеног преврата који је требало да буде довршен до очекивано скорог времена када ће победничка совјетска војска поразити силе Осовине. Не треба заборавити и чињеницу да је за комунистичке идеологе усташки геноцид над српским народом у Хрватској, Босни, Херцеговини и Срему био само несрећни историјски инцидент који је сместа сравњен са четничким злочинима, док је српско великодржавље уствари било темељ друштвеног зла – нерешеног националног питања и неправедног капитализма.

Председник Владе Србије Мирко Цветковић рекао је да ће Србија по стопи привредног развоја у овој и идућој години бити регионални лидер и позвао представнике дијаспоре да инвестирају у нашу земљу.
Премијер је на отварању Скупштине дијаспоре и Срба у региону истакао да дубоко верује да ће Србија до краја године добити статус кандидата и термин за отпочињање преговора са ЕУ.
Цветковић је навео да ће у овој години приврени раст износити три одсто, да се планира да идуће године буде 4,5 одсто, што је реална основа да повећање животног стандарда.
"Србија ће бити регионални лидер у тој области у 2011. и 2012. години и зато бих искористио прилику да позовем дијаспору да инвестира код нас", нагласио је премијер.
Премијер је указао на значај сарадње матице и дијаспоре и подсетио да је дијаспора од 2000. године донела у Србију више од 600 милиона долара, а преко девизних дознака милијарде долара.
Цветковић је рекао и да су представници Срба у расејању амбасадори Србије и да је жеља државе да створи још бољи начин за економску, културну и политичку сарадњу.
Према његовим речима, то се ради на обострану корист и државе и Срба у расејању.
"Конститусање Скупштине дијаспоре и Срба у региону од великог је значаја за око четири милиона сународника који живе широм света", оценио је Цветковић.
Срећковић: Значај "Тесла банке"
Министар вера и дијаспоре Срђан Срећковић рекао је да дијаспора има огроман инвестициони капацитет, надајући се да ће ускоро бити олакшане "компликоване" бирократске процедуре које наше људе из дијаспоре одвраћају од улагања у матицу.
Срећковић је подсетио да је новац који је дијаспора током године слала у виду дознака рођацима, породици и пријатељима допринео да Србија не осети кризу у најгорем облику.

Најбољи Србин на свету!
Петак, 1. јул 2011. Централни терен Вимблдона, полуфинале против Жоа Вилфреда Цонге. 17:17, 40-15, меч лопта. Сервис на форхенд Цонги, избацује у аут, крај. Крај! Улазак међу легенде. Обезбеђено је финале и место број 1. После 20 година од првог тренинга, на који је отишао спакован као врхунски професионалац, врх АТП листе припада једног играчу из Србије. Он је најуспешнији на свету, а зове се Новак Ђоковић.
За колико знате људи да су најуспешнији на свету у својим професијама, а да долазе из Србије? Не много, свакако. Увек смо имали одличне спортисте који су доносили европске, светске и олимпијске медаље. У свету смо по томе увек били најпрепознатљивији. Тенис је утолико другачији од осталих спортова у којима смо до сада имали успеха, јер у овом спорту ако сте на врху ваши противници имају шансе да вас престигну сваке недеље, за разлику од других спортова у којима је следеће првенство за годину, две или четири.
Године 2006. на велику сцену светског тениса појавио се неко ко је, свесно или несвено, привукао пажњу на себе. Одмах је било јасно да неће бити неко ко ће играти споредну улогу, већ да је у питању неко коме пажња итекако прија и ко зна са медијима. Из дана у дан, публика га је све боље упознавала и задобијао их је на своју страну где год да је играо. Британци су управо тада уочили о каквом се вансеријском таленту ради па су му из Британске тениске асоцијације нудили да узме британско држављанство и да тенис игра под заставом Уједињеног краљевства. Понуду је глатко одбио.
Шта то Новака Ђоковића чини тако посебним? Дуго је тениском свету требао неко са таквом харизмом. Време Џона Мекенроа, једног од највећих Новакових поштовалаца данас, давно је прошло. Публику на стадионе привлачи како добра игра, тако и они који уз добру игру имају и оно „нешто“.

Према предлогу буџета САД за 2012, највећу америчку помоћ на Западном Балкану у наредној години добиће Косово и Метохија и Босна и Херцеговине, док је Србија на трећем месту. Иза су Албанија, Македонија и Црна Гора, а на последњем месту је Хрватска. Чини се да Америка верује да Хрватској обилне донације више нису ни потребне, с обзиром на то да је сматра за „предводника стабилности у региону Југоисточне Европе“.
Србија је једина земља Западног Балкана у вези са којом се не помињу „евроатлантске интеграције“ и улазак у НАТО, већ само „европска интеграција“ и ЕУ. Стејт департмент, у образложењу предлога буџета за 2012. који је упућен Конгресу, упозорава да је највећи проблем који мучи Србију - корупција.
БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА: Како је Стејт департмент навео у предлогу буџета за 2012. упућеном Конгресу, суштински је важности за стабилност Балкана да БиХ буде демократска, економски здрава и безбедна земља, која се креће према пуној интеграцији у евроатлантске структуре. Стејт департмент истиче да је БиХ, 16 година после Дејтона, „етнички распарчана, дисфункционална и рањива“, као и да заостаје за осталим балканским земљама у кретању ка чланству у ЕУ и примењивању економских и политичких реформи.
Снажна финансијска помоћ и континуирани активни ангажман Америке биће пресудан за напредак Босне, став је Стејт департмента. САД имају за циљ да помогну БиХ у спровођењу реформи неопходних за улазак у ЕУ и НАТО, као и да се унутар земље изгради толерантна, мултиетничка демократија у којој су заштићена права свих грађана.
Занимљиво је да предлог буџета за 2012. предвиђа већа средства за БиХ у односу на 2010. годину (50 према 42,8 милиона долара), мада за три милиона мања у односу на текућу 2011. Највише новца отићи ће за програме мира и безбедности (24 милиона) и демократије, људских права и управљања (17), док је за економски развој издвојено 8,7 милиона долара.

Овај помало ретро наслов не треба схватити превише драматично, већ као једноставну констатацију чињенице да су православни празник Видовдан српски верници обележили безброј пута протеклих пар деценија глорификоване саборности. Етаблирана већина по храмовима СПЦ, динамична „артемијевска“ мањина у, како их зову, катакомбалним богомољама, а представници и присталице једних и других на Газиместану, уз свађу око политике.
Поделило се и око избора за мис Грачанице, то јест „Косовке девојке“, па су своју најлепшу Српкињу једни проглашавали на основу увида у то како јој стоји купаћи костим, а другима је мерило била народна ношња.
Видовданске поделе, ма колико можда деловале трагично заговорницима „јединства српског бића“, заправо су одраз плурализације овдашњег друштва, његове демократизације, која се оличава кроз постојање више православних заједница, различитих политичких опција и, што да не, естетских критеријума. Различито у Србији људи гледају на многа питања и томе смо сведоци малтене свих 365 дана у години, па ето и на Видовдан, без обзира на све митологизације тог датума. Па и то што међу Србима имамо другачија виђења важности 28. јуна 1389 - па га неки проглашавају за највећи дан у српској историји, а поступке и наводне намере кнеза Лазара за вечни пример, док неки тврде да се ту ради о чистом војном поразу чије нам је слављење нанело вишевековну штету - само је доказ да у овој земљи има људи који не мисле исто, што би требало да буде банална констатација за свако савремено демократско друштво.
Дакле, нема разлога за драму, нема разлога за дубока промишљања о трагичном усуду народа сербског који не може да се „сабере“ (чак) ни око Видовдана. Све док се исказивања различитости обављају мирним средствима, као, наравно, и реакције на њих, требало би заправо да будемо задовољни тиме да постајемо држава у којој постоје богатство мишљења и слобода деловања, тако подразумевајућа за оне с дуготрајнијом традицијом либералне демократије.