Прилози

Ко не чује ветар, слушаће олују. Ко није хтео да чује Волфрама Маса, Вернера Хојера и Гвида Вестервелеа, морао је да дочека и чује њихову шефицу Ангелу Меркел. Али не само да због својих очигледно не баш превише дипломатских изјава у Београду немачка канцеларка није била јавно критикована него је чак постала херој дана на разним странама српског политичког спектра. Просто се не зна ко је због њеног београдског наступа био срећнији и задовољнији – да ли „мондијалисти” или „патриоте”. А признајем да ни мени није било сасвим мрско. Ем је жена отворена, ем је прилично истерала на чистац тренутну неодрживост официјелне политике „и Косово и ЕУ”, ем је својом бруталношћу код домаћина исцедила неку, колико-толико нормалну државничку реакцију. Али, рекох већ, ипак не могу и не желим да се радујем када неко „чупа уши” и понижава моју државу и њене представнике, било да је реч о спортском било о политичком терену.
Главни кандидат за губитника у овој ситуацији вероватно је Борис Тадић, који је све време себе и српску јавност највише и настрасније убеђивао у исправност политике „двоструког колосека”. Али још већи проблем за председника јесте то што један велики део медијске и политичке јавности (плус велика већина западних дипломата) данас од њега очекује да буде Чедомир Јовановић и силно се изнервира када он покуша да покаже да то није. Са друге стране, велик део оне „друге јавности” верује, тј. сигуран је да он јесте Чедомир Јовановић, само се из тактичких разлога скрива и не жели да то јавно покаже.
Сада се поново види колика је цена прошлогодишњег српског одустајања од сопственог предлога резолуције у Генералној скупштини, иако су се пре годину дана дословно на прсте могли пребројати они који су јавно упозоравали да је то један од последњих Рубикона који дели какву-такву од никакве спољне политике и капитулације.

Независни полицијски синдикат Србије саопштио је данас да „Парада поноса”, најављена за 2. октобар у Београду, не треба да се одржи јер постоје безбедносни ризици по грађане и полицију. Председник тог синдиката Момчило Видојевић је рекао да „не треба да се одржи 'Парада поноса' у овом тренутку”, јер постоје најаве да ће доћи до иницидената сличних онима на прошлогодишњем скупу, када је повређено више од 140 полицајаца.
Упитан да ли ће се тај синдикат придружити колегама који су најавили да ће штрајковати током одржавања „Параде поноса”, Видојевић је рекао да је тешко донети такву одлуку, али да ће бити у контакту сa колегама. На питање да ли би полиција обезбеђивала „Параду поноса” уколико би добила већа овлашћења у одржавању јавног реда и мира, Видојевић је одговорио негативно.
„Није решење у употреби веће силе, већ је битно да не дође до употребе силе, јер грађани су они који нападају и они који се бране, а полиција је између”, рекао је он.
Чланови тог синдиката позвали су безбедносне структуре да донесу тачну процену безбедности одржавања „Параде поноса” и да при томе поштују уставне и законске одредбе.
Функционер тог синдиката Милош Јеленковић је рекао да безбедносна процена мора да буде јасна и прецизна, објаснивши да то подразумева и забрану одржавању скупа, уколико постоје разлози за то.
„Не видимо у чему је проблем да се тај скуп забрани”, истакли су представници тог синдиката, најавивши да ће се њихови чланови о питању обавеза у вези сa „Парадом поноса” понашати у складу са законом.

Србија се ретко кад у својој историји налазила у тежем историјском моменту, без обзира на чињеницу да је од свих земаља у региону најбрже одбацила негативно наслеђе деведесетих година прошлог века, каже у интервјуу за “Блиц недеље” историчар Предраг Ј. Марковић.
На главну дилему политичке јавности у Србији - без чега ће Србија остати, без дела територије или евроинтеграција - Марковић гледа оптимистично.
- Заправо, ми смо скоро на дну бунара. Једина је дилема како умањити штету. Уместо оптимистичке политичке пароле “и Косово и ЕУ”, није неостварива ни супротна могућност “ни Косово ни ЕУ”. При чему су неколико политичких организација такви ентузијасти за евроатлантске интеграције да тврде како је довољно испунити сваки ултиматум, па ће се сви наши проблеми решити.
На какве изјаве политичара мислите?
- Један политичар таквог опредељења је просветарима у штрајку објашњавао да не би имали разлога да штрајкују само да смо у НАТО. Штета што грчки и шпански штрајкачи нису имали тако упућене политичаре. У нашем суседству имамо пример који опомиње да понекад није довољно начинити све уступке. То је Македонија. Она се прво одрекла имена, па заставе, па на крају Охридским споразумом и дела суверенитета. Награђени су статусом кандидата без датума уласка. Ни улагања у ту земљу нису обилна. На другој страни балтичке државе или Хрватска нису имале великих проблема због толерисања профашистичких снага или прогањања мањина.
Нешто слично се дешава и са Косовом?
- Добар пример непринципијелности је управо Косово, где је међународна заједница одустала од сопственог принципа “стандарди пре статуса”, поклонивши Албанцима скоро све што су тражили, а занемаривши такве “ситнице” као што су владавина закона, одрживи повратак избеглица, безбедност мањина.

После посете Ангеле Меркел евроентузијазам у Србији ће вероватно наставити да пада. Сталну политику условљавања грађани доживљавају као понижавање
Најновија условљавања, која су стигла од Европске уније, тачније од Немачке и њеног канцелара Ангеле Меркел, још више су пољуљала ионако већ окрњено поверење грађана Србије у евроинтеграције.
Јер, и пре Ангеле Меркел и захтева да Србија распусти паралелне институције на северу Косова, истраживање Канцеларије за европске интеграције показало је да се број грађана који би подржали учлањење наше земље у ЕУ ако би сутра био расписан референдум - драстично смањио. Ове године, тачније у јуну, поверење је најмање од 2002, од када се раде мерења, и износи 53 одсто. Највећи евроентузијазам грађани су имали у децембру 2003. - 72 одсто. Никада, осим за последње две године, скала поверења није пала испод 60 одсто.
Ласло Варга, председник парламентарног Одбора за европске интеграције, очекује даљи пад расположења грађана према ЕУ, који ће, како истиче, посебно бити видљив у децембру уколико не добијемо статус кандидата и датум за почетак преговора.
- Ипак, за то део одговорности сносе и политичари у Србији, који су стварали нереална очекивања код грађана о брзини наших интеграција. Најодговорнији људи у држави морали су да предвиде да ће се ово десити и да ће Србији бити испоручени овакви тврди захтеви око Косова - каже Варга за ”Новости”.
Сличан став има и Никола Јовановић, аналитичар из Центра за нову политику:
- У случају да немачки став остане овако чврст и превагне у ЕУ, па Србија не добије кандидатуру и датум, сигурно је да ће пасти подршка и порасти евроскептицизам. Битно је, међутим, да се настави реформски тренд и да уређивање нашег друштва не зависи само од брзине на европском путу.

Србија можда не добије статус кандидата за чланство у ЕУ ове године, али и поред тога нема укидања институција на Косову, каже председник Србије Борис Тадић.
"Србија неће напустити свој народ на КиМ. Србија неће одустати ни од евроинтеграција", рекао је Тадић. "Ако ћемо ми у српској или европској политичкој јавности добити захтев да се Србија определи, мој одговор ће бити да Србија неће одустати ни од једног свог легитимног интереса", каже Тадић. Председник Тадић је нагласио да од своје политике очувања националних интереса на КиМ И вођења Србије ка ЕУ неће одустати, јер је за ту политику два пута добио подршку грађана Србије. Он је, како је рекао, уверен да је могуће обезбедити задовољење оба стратешка интереса Србије: да брине о својим легитимним интересима на Косову и Метохији и да постане чланица ЕУ.
"Ако то није могуће данас, биће могуће сутра. Ако није могуће прихватити аргумент који је Србија изнела у данашњем дану, уверен сам да ће, након демократске и свеобухватне расправе, тај аргумент бити могуће прихватити већ следеће године", поручио је председник Тадић.
"Да ли ћемо добити статус кандидата и датум за преговоре - то само једним делом зависи од нас. Ја сам уверен да ће Србија испунити сваки услов који је у складу са копенхашким критеријумима, а да ли ће ЕУ испунити свој део посла, то ћемо да видимо - то зависи од ЕУ", рекао ју Тадић.
Србија, како је нагласио, наставља своју политику европских интеграција и то право нико не може да јој одузме.
"Институције на Косову остају"
Тадић је поручио да један од услова да Србија добије статус кандидата, које је немачка канцеларка Ангела Меркел саопштила током недавне посете Београду, да се укину такозване паралелне институције на северу Косова - за Србију није прихватљив из више разлога, што је објаснио и својој саговорници.

Иако датум геј параде још није одређен, у српској јавности се увелико води полемика да ли је парадирање лезбијске и геј популације пожељно и ове године. У томе предњаче политичари, пре свих градоначелник Београда Драган Ђилас и лидер социјалиста, министар полиције Ивица Дачић.
Први човек престонице забринут је за безбедност грађана и имовине, док први полицајац Србије неће да се све свали на плећа момака у плавом, па макар имали и јунака као оног пајкана што је једног од хулигана прошле јесени бесно прекорео: "Мој Београд си дошао да рушиш!?", а неко као случајно све то забележио мобилним.
И док сви знају да Ђилас, Дачић и Динкић (овај последњи параду доживљава као егзибиционизам), увелико воде кампању за претежно конзервативно српског бирача, власт нам је по ко зна који пут наметнула тему која није ни близу суштинских проблема друштва и државе.
Уместо оне "село гори, а баба се чешља", могло би се комотно рећи "Србија гори, а педери парадирају". Неки ће узвикнути: "А људска права, тим људима су угрожена права!"
У праву су ако их неко малтертира, исмева, понижава, избацује са посла или јавног места само зато што су упадљиво феминизовани или у случају жена мушкобањасти. Али, то се дешава и хендикепираним особама, људима који муцају и који су разроки. Чудно, али они немају потребу да на дискриминацију указују парадом на којој ће се и буквално разголитити. То право очигледно изборили су само људи другачије сексуалности, истовремено тврдећи да је то да воле исти пол ствар њиховог опредељења.
Ако пак тврде да су дискриминисани, као што не сумњам да има таквих случајева, онда је нејасно зашто се опредељују за понашање које их доводи у неравноправну позицију у друштву. Или су мазохисти који воле да буду малтретирани или су се са тим родили? Пошто је аспурдно да се ради о овом првом, биће да је сексуалност урођена и да нико не бира да буде геј или хетеро. Према томе, нема сексуалног опредељења, већ урођене сексуалне потребе.

Редови које читате настали су у исто време док је гвоздена Ангела Меркел у Београду завртала руку председнику Србије Борису Тадићу. У ствари, био је то класичан нокаут, ударац у браду ионако грогираног човека који већ годинама тумара по балканској и европској политици као мачка у замраченој соби.
Меркелова је Тадићу најпре у четири ока саопштила оно што он одавно зна, а онда га је узела за руку, извела пред неколико десетина новинара и поновила услове које Србија мора да испуни ако жели кандидатуру за чланство у Европској унији. Обратите пажњу, ради се само о кандидатури, кад на ред дође чланство, ако икада дође, ту ће тек да лете зуби и перје.
Најутицајнија и свакако најмоћнија жена на свету Ангела Меркел саопштила је Србима, преко оних које су Срби изабрали да им кроје животе, како ЕУ има своја правила која се без питања и гунђања морају да поштују. Једно од тих правила подразумева пуну сарадњу чланице ЕУ (или кандидата за то чланство) са државама у окружењу.
Да не би било забуне, Меркелова је била сурово прецизна и јасна: Србија мора да уважи и прихвати Косово као независну, међународно признату државу. Већ чујем оне који вичу да канцеларка Немачке то никада није изговорила. Тачно, није.
Меркелова је Тадићу саопштила да убудуће не сме да се диже иза стола на неком међудржавном скупу уколико за сто седне представник Косова; да укине паралелне српске институције на северу Покрајине и да Србија мора да прихвати све материјалне симболе "државе Косово" као што су царина, ауто-ознаке, печати, дипломе, пасоши, слободу кретања људи и робе... све што подразумева сарадња двеју држава.
Шта је ово ако није захтев за признање Косова и Метохије као независне државе?
Хоће ли Србија, преко свог председника, све то да прихвати? Наравно да хоће.

Председница Фонда за политичку изузетност Соња Лихт оценила је јуче да нови услови које је немачка канцеларка Ангела Меркел испоставила у Београду поводом Косова нису били очекивани.
Коментаришући захтев Меркелове да је за добијање статуса кандидата неопходно не само да Србија настави дијалог са Приштином већ и да Еулекс добије могућност деловања на целој територији Косова и да се крене ка укидању паралелних институција, Лихтова је рекла да се до данас очекивало да нових услова неће бити.
Ови услови су неочекивани у временском смислу, јер је до сада било очигледно да за кандидатуру неће бити више никаквих условљавања већ искључиво наставак дијалога са Приштином, рекла је Лихтова за Танјуг. По њеном мишљењу, захтеви Европе се исказују све конкретније, па је за Србију најбоље да дијалог, који ће бити настављен 2. септембра у Бриселу, има што конкретније резултате. „Протоком времена ствари постају сложеније. Могуће је да бисмо данас били у бољој ситуацији да је договор око царинских печата постигнут пре немилих догађаја на Косову”, истакла је Лихт. Она је додала да је добро што је Меркелова осудила једнострану акцију приштинских власти на северу Косова. Добро је што је порука макар делимично избалансирана, додала је Соња Лихт, која не очекује да ће се након нових захтева позиција Србије на европском путу променити.
Очекујем да ће мишљење Европске комисије, када је у питању статус кандидата, бити позитивно, закључила је Лихт.
Захтев који је изрекла Меркелова да се морају укинути паралелне структуре на северу Косова односи се, пре свега, на људе који на Косову примају плату из Београда и који раде у Београду, а поготово на оне за које се верују да раде за безбедносне структуре Србије, каже др Предраг Симић, професор Факултета политичких наука. Он истиче да такав захтев већ дуже време стиже из Вашингтона и да је он био и главни узрок сукоба на северу КиМ.

Немачка је признала независност Косова, док Србија није, а то је ситуација у којој је неопходан напредак - уколико Београд жели да добије статус кандидата, мора да обнови дијалог с Приштином, да омогући рад Еулексу на целој територији покрајине, али и да се укину паралелне структуре на Косову.
Ми желимо Србију у ЕУ, јер чврсто верујемо да јој је ту место, као и целом Западном Балкану, и спремни смо да решавамо сва питања који стоје на том путу - поручила је немачка канцеларка Ангела Меркел јуче у Београду, на заједничкој конференцији за новинаре сa председником Србије Борисом Тадићем.
Меркелова је, након сусрета „у четири ока“ са Тадићем у Палати Србија, истакла да је њена посета Београду признање на храбрости коју су српске власти показале на путу ка ЕУ, као што је пуна сарадња са Хашким трибуналом. Следећи циљ Србије, навела је немачка канцеларка, представља добијање статуса кандидата, „што је повезано с две ствари - са оним што је Београд већ урадио на том путу и оним што треба да уради, а ту је и однос према суседним земљама“.
„Потребан је напредак у дијалогу са Приштином по практичним питањима. Иако знам да се то не може постићи преко ноћи, кораци у том правцу су могући. Важно је да отворено говоримо о свим темама. Ми верујемо да је Европској унији потребан Западни Балкан и видимо будућност Србије у ЕУ, а то може да се постигне решавањем проблема који постоје и испуњавањем копенхашких критеријума“, истакла је Меркелова.
На питање новинара када би Србија могла да постане чланица ЕУ, Ангела Меркел је навела да то зависи од „суштинског напретка“, односно да се то може десити убрзо, али и да се претвори у дуг процес, тако да је о роковима немогуће говорити.

Представници избегличких удружења предаће данас у амбасади Немачке отворено писмо, за канцеларку Ангелу Меркел, поводом неиспуњавања захтева садржаних у петицији избеглих и прогнаних Срба из Хрватске. Посета Меркелове поклапа се 15-годишњицом потписивања Споразума о нормализацији односа између Србије и Хрватске. Јер, у споразуму који су 23. августа 1996. потписали тадашњи министри иностраних послова СРЈ и Хрватске, Милан Милутиновић и Мате Гранић, између осталог, каже се да ће стране уговорнице обезбедити услове за слободан и безбедан повратак избеглица и расељених у њихова пребивалишта, враћање у посед њихове имовине и правичну надокнаду за уништену, оштећену и несталу имовину.
Срби из Хрватске траже подршку немачке канцеларке у дефинисању конкретних мера, у случају да Хрватска не испуни обавезе према избеглицама у наредне две године, као и да се отвори суштински дијалог између Србије и Хрватске, уз посредовање ЕУ. Председник Коалиције удружења избеглицаМиодраг Линта објашњава за наш лист да су посебно важни чланови један, два, шест и седам – којису или прекршени или у већој мери нису реализовани у пракси.
У члану 6, уговорнице се обавезују да се неодложно убрза процес решавања питања несталих при чему ће обе стране уговорнице разменити све расположиве податке о тим особама, али Хрватска, тврди Линта, још не показује довољно политичке воље да заврши процес ексхумације и идентификације жртава.
У члану 7, стране сеобавезују да ће обезбедити услове за слободан и безбедан повратак избеглих, прогнаних и расељених у њихова пребивалишта или у друга места која слободно изаберу; да ће обезбедити тим особама враћање у посед њихове имовине, односно правичну надокнаду као и да ће гарантовати једнаку правну заштиту имовине физичких и правних лица.