Радио Оаза 88.3 FM
Недељом од 20 до 22 часова на 88.3 CJIQ FM

Српби огорчени одлуком Уставног суда Хрватске

2011.08.01

Представници Срба у Хрватској огорчени су одлуком Уставног суда који је само пар месеци пред изборе променио правила игре, укинувши за њих повољнија решења о избору посланика мањина која је прошле године усвојио сабор.
„Поставља се питање како то да Уставни суд решење које је парламент концептуално изгласао као релативно задовољавајуће враћа на раније решење које је апсолутно неприхватљиво и према коме се бирачи на изборном месту обавезују да се јавно изјасне за кога хоће, а за кога неће гласати”, рекао је хрватски вицепремијер Слободан Узелац који је представник Самосталне демократске српске странке (СДСС) .
„Како то да уставном суду не пара очи чињеница да баш тиме на најгрубљи и свима јасан начин вређа начело тајност избора на бирачком месту”, запитао се Узелац.
О одлуци се изјаснио и председник СДСС Војислав Станимировић.
„Председница суда Јасна Омејец тврди да се забрана мењања прописа унутар годину дана пре избора не односе на националне мањине, што нема никакве логике, а представља и дискриминацију према њима”, рекао је он. Станимировић најављује разговоре представника Срба са премијерком Јадранком Косор, представницима других мањина и другим инстанцама „после чега ћемо видети које ћемо потезе да повучемо”.
Према решењима која су одлуком Уставног суда укинута, а које је лане сабор усвојио са 130 гласова, што је далеко више од две трећине, мањине које чине мање од 1,5 одсто укупног броја становника имале би додатно право гласа, односно гласале би и на општој страначкој листи, и за представника своје мањине.
Срби, којих је 4,54 одсто, бирали би своја три посланика на страначкој листи, с тим да би осим три гарантована имали могућност за избор већег броја посланика. Овакво решење било је изнуђени компромис јер представници Срба у Српском народном вијећу и Самосталној демократској српској странци која има три посланика у сабору нису могли добити сагласност да и Срби имају додатно право гласа.

Одлуком уставног суда мањине ће као и до сада, својих осам посланика, од тога три српска, бирати у 12. изборној јединици, при чему ће бирати ког права да се одрекну, општег бирачког или припадности мањина.
„Догађаји и гласине о којима смо слушали већ дуже време, а који су везани за испитивање уставности измена закона обистиниле су се три-четири месеца пред изборе што је по нама неуставно и неприродно”, рекао је Станимировић, подсетивши на законске прописе по којима нема мењања правила изборе годину дана пре избора. Он напомиње и да су предлози о додатном праву гласа мањина, који су прошлог петка укинути, резултат дуготрајне борбе за увођење додатног права гласа и да је то био један од коалиционих захтева.
„Ми смо сматрали да је овакав начин који је сада укинут био прихватљив свима јер би људи, а нарочито српске националности, излазили на биралишта без оптерећења да се на њима морају изјашњавати о својој националној припадности”, рекао је Станимировић.
„То што је учињено није нимало добро без обзира на флоскуле које се пуштају у јавност да су три посланичка места предодређена за СДСС. То није истина јер би све српске странке имале исте могућности и исто право да остваре три мандата. Друга је ствар, а што редовно показују резултати избора, што смо ми најјачи и што имамо најбољи програм”, рекао је и додао да ће и по изборном систему које је био 2003. и 2007. године СДСС као најорганизованија групација имати највећу могућност да сва три изабрана посланика буду из њених редова.
На питање да ли се сада ради о свршеном чину, Станимировић каже да ће се одлука суда морати поштовати, иако су отворена врата да се током јесени донесу измене које би погодовале националним мањинама, било да се уведе додатно право гласања или другачији цензус.
Одлуку уставног суда као политичку раније су осудили председник СНВ и саборски посланик Милорад Пуповац и посланик Италијана Фурио Радин који је рекао да ће о дискриминацији мањина од стране Уставног суда информисати Италију и друге земље ЕУ.
И остали мањински представници огорчени су чињеницом да мањине неће имати додатно право гласа, иако је то био један од критеријума за затварање поглавља о правосуђу у преговорима с ЕУ крајем јуна.
Танјуг

Ауторска права Радио Оаза 2026