Прогнани и избегли Срби траже повратак имовине, станарских и других стечених права, престанак злоупотребе спискова оптужених и потерница, у циљу застрашивања Срба, успостављање истих стандарда у суђењима за ратне злочине, решавање питања од значаја за очување националног и културног идентитета. Линта је истакао да је важно место дато питању бржег решавања судбине несталих лица, која се, тренутно, одвија необјашњиво споро, наводећи да је од 1.927 несталих Срба, решена судбина њих 911, док је за 1.011 она и даље непозната.
„Кључни искорак у решавању наших проблема тиче се, пре свега, власти у Србији. До сада је вођена политика попуштања према Хрватској, са образложењем да ће Хрватска бити наш пријатељ у процесу европских интеграција, а све то преко леђа крајишких Срба. Тражимо да председник подржи нашу иницијативу и да Скупштина Србије усвоји Резолуцију о поштовању људских права Срба из Хрватске”, рекао је Линта, истичући да је циљ резолуције да се питање пола милиона прогнаних и више од 100.000 оних којима су ускраћена права у Хрватској, постави као једно од отворених питања у односима две државе.
Захтеви да се убрза процес ексхумација и идентификација српских жртава и процесуирају одговорни за ратне злочине поновљени су уочи и ове годишњице. Чедомир Марић, председник Удружења породица несталих и погинулих у Хрватској, навео је да у Хрватској још нису ексхумиране познате локације са телима 390 српских жртава, а 369 тела, више година чека на идентификацију у Институту за судску медицину у Загребу. Подсетивши да Срби прогнаници потражују 40.000 станова и другу имовину, председник Асоцијације удружења избеглица из Хрватске, Милојко Будимир, рекао је да ће резултати априлског пописа становништва потврдити да у Хрватској данас има три одсто Срба и да су ратни циљеви Фрање Туђмана остварени.
„Нас тамо више нема. Нема ни повратка. Уместо заштите људских права добили смо нови рок за програм стамбеног збрињавања за који се од децембра пријавило 68 људи, а решено је 10 захтева”, навео је Будимир.
Акција „Олуја”, у којој је учествовало 138.500 припадника хрватске војске, МУП-а и Хрватског вијећа обране, почела је 4. августа и довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске. Подручје захваћено хрватском офанзивом напустило је готово целокупно српско становништво. Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас”, у акцији хрватске војске погинуло је и нестало 1.960 особа, од којих 1.205 цивила, 522 жене и 12 деце. Република Хрватска 5. август слави као државни празник, Дан победе и домовинске захвалности за акцију „Олуја” и као Дан оружаних снага Хрватске.
Ј. Ч., Политика