Како судбина уме да буде иронична. Жељко Митровић забранио хрватску музику, рекламе и филмове...
Веома је иронично да се то дешава у време годишњице српског егзодуса из Крајине и у тренутку кад сви ми знамо да је Хрватска тим људима остала дужна имовину која се мери у милијардама и милијардама евра. Кад то имамо у виду, онда је заиста веооома иронично што неки од нас за националне интересе сазнају тек кад им отмеш јахту. Јер, Жељко Митровић је био суштински у праву кад је рекао да је он овде био највећи промотер не само хрватске музике већ и новог братства и јединства, што ће рећи, хрватских интереса. Његова одлука да прекине сa промоцијом Хрвата у Србији, ако се гледа мотив, потпуно је погрешна. Али, ако се гледа шире, Бог га благословио, и Бог благословио Хрвате који су му отели јахту.
Јер, ако су се они тако грубо поиграли српским тајкуном који је уважавао њихове интересе, наравно, из сопствених разлога, чему може да се нада онај сиромах из Коренице који чека да му врате дедовину.
Или, шире, шта може да очекује српска власт, која је данас главни помоћник Хрватима за улазак у ЕУ, будући да се преко Србије решавају најспорније препреке за њихово чланство - избеглице и границе.

Зато није рђаво што нам се десио Митровић, па макар се сложили у томе да су његови мотиви погрешни. Зато је и најлицемернији могући став оптужити Митровића што одбија да промовише Хрватску и што је на свој начин признао да је заташкавао вести о инцидентима који су се десили Србима на летовању у „лијепој њиховој“.

Ако НУНС критикује Митровића због заташкавања, онда НУНС, а не Митровић, мора да одговори зашто те вести заташкавају и многи други медији чији власници немају јахте у хрватским водама. Јер, ако НУНС не одговори на то, онда у фокусу не може бити њихова оправдана критика Митровића, већ питање да ли и они овде форсирају хрватске интересе?!
Биљана Бошњак, Курир