Прилози

Хрватски „тисак” нема разлога да брине, а ни предузећа из Хрватске која полажу право на имовину у Србији, да ће бити распродата, као што се то одавно десило са објектима српских предузећа у Хрватској. Са последњим даном септембра истиче рок, ко зна који по реду, за достављање захтева за утврђивање власничких удела у друштвеним предузећима, чији су оснивачи фирме из бивше Југославије. Влада Србије до јуче се није изјашњавала о томе да ли ће га још једном продужити, али они који прате ову бесконачну тракалицу спремни су да се кладе да ће, до коначног решења, српска држава поштовати Споразум о сукцесији и „чувати хрватску” имовину у Србији.

У Уредби о заштити имовине делова предузећа, чије је седиште у бившим републикама СФРЈ, тај рок се мењао свака три месеца од јуна 2008. Измена тог документа је у надлежности Министарства за економију, речено нам је јуче у том министарству, али у његовој служби за односе са јавношћу до после поднева нису знали да нам кажу да ли ће тај рок и овом приликом бити продужен.

– Једно од важних нерешених проблема између Србије и Хрватске јесте и питање имовине и решавање имовинских права – подсећа др Дејан Јововић, некада помоћник министра за економске односе са иностранством у Влади СРЈ, данас саветник у Бироу за регионалну сарадњу Привредне коморе Србије.
– Споразумом о сукцесији СФРЈ, потписаним у јуну 2001. године, предвиђено је да се расподела државне имовине изврши према принципу да сва непокретна имовина СФРЈ припадне државама наследницама на чијој се територији она налази. Правна лица, власници непокретне имовине, према овом споразуму – „анекс Г”, задржавају право власништва према стању из 1990, без обзира на чијој је територији та имовина.

Међутим, Хрватска, као и још неке бивше републике некадашње заједничке државе, није поштовала овај принцип.

– Хрватска је још пре ступања на снагу Споразума о сукцесији, 1991. године донела Уредбу о национализацији српске имовине, којом је пренела власништво на државу Хрватску – додаје Јововић. – Под утицајем међународне заједнице, уредба је повучена, али је већим делом та имовина већ била продата пре правоснажности Споразума о сукцесији.

Србија је врло одлучна да се пронађу решења која могу бити исказ једног добро осмишљеног компромиса, рекао је председник Борис Тадић за РТС из Њујорка, додавши да је од званичника ЕУ и НАТО-а добио гаранције да ће мисије две организације на Косметуостати статусно неутралне.

"То подразумева миротворну политику, политичку архитектуру која може да донесе дугогодишњу стабилност на простору Југоисточне Европе", навео је Тадић после сусрета са високом представницом ЕУ Кетрин Ештон и првим човеком НАТО-а Андерсом Фог Расмусеном.

Упитан о разговорима са високим представником Европске уније, Тадић је рекао да је Србија одлучна да спроведе реформе и да очекује позитивно мишљење Европске комисије у вези са настојањем Србије да добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

"Рекао сам врло јасно да Србија жели статус кандидата и датум за почетак преговора, јер смо практично испунили све услове или ћемо то ускоро учинити", рекао је Тадић додавши да је добијање статуса кандидата за ЕУ "условљено ситуацијом на северу Косова".

Председник Србије је рекао да Србија не прихвата покушаје насилне промене реалности на Косову и Метохији, наводећи да је ситуација на Косову сада гора него пре летошњих једностраних акција Приштине и ангажовања специјалне јединице РОСУ.

"Они који су планирали акцију пошли су од погрешних претпоставки, да ће Србија шта год да се дешава на КиМ, прихватити различита решења због тога што жели да достигне статус кандидата (за чланство у ЕУ) и да отвори датум за преговоре", рекао је Тадић.

"То, просто, није тако. Ми имамо своје принципе и потпуно јасно дефинисане ставове у вези са процесом дијалога поводом Косова и Метохије и у том смислу се ствари нису промениле ни после разговора са Кетрин Ештон", рекао је председник Србије.

Тадић је рекао да је са Ештоновом имао отворен и тежак разговор и да је још једном поновио да Србија не признаје и да неће признати независност Косова и Метохије.

Председник Србије Борис Тадић резговарао је са генералним секретаром УН Бан Кимуном у Њујорку.

Хашим Тачи је за кампању против председника Србије Бориса Тадића ангажовао Алистера Кембела, саветника бившег британског премијера Тонија Блера и стратега медијског рата против Србије, који се хвалио да НАТО не би испунио „задатак"- бомбардовање 1999. без њега за медијским уздама. Кембел за услуге хонорарног саветника добија 250.000 фунти годишње. Једну половину му исплаћује Влада Косова, а другу „Бритиш каунсил" и Амбасада Велика Британије на Косову.

Кембел већ увелико ради, припрема приручник са саветима за приштинске политичаре, које је на тродневном семинару обучавао како да унапреде комуникационе вештине. Према оцени британског „Дејли мејла", могао би и да се запосли у Влади Косова. Истовремено, Кембел спиновањем преко приштинских медија перфидно покушава да компромитује председника Тадића и направи раздор међу косовским Србима.

Шеф преговарачког тима Борислав Стефановић каже да је Хашим Тачи схватио да му је председник Србије Борис Тадић највећи проблем јер води политику рационалним методама.

"Лако би било Тачију са политичарима склоним национализму који гледају црно-бела решења. Тадић им је далеко тврђи орах јер води савремену политику у реалним оквирима и чини све да одбрани државне интересе на КиМ", наводи Стефановић.

Прво је „Зери" објавио да је на маргинама Генералне скупштине УН у Нјујорку могућ сусрет Тадића и Тачија, што је кабинет председника Србије оштро негирао. Уследила је прича да је генерални секретар УН Бан Ки Мун на састанку са председницом Косова Атифетом Јахјагом подржао Ахтисаријев план. Како сазнајемо, генерални секретар УН био је „фрапиран таквом измишљотином"! Коначно, приштински дневник „Коха диторе" објавио је јуче да је државни секретар САД Хилари Клинтон поручила делегацији Косова да би „Приштина требало да поштеди председника Тадића јер је он најбоља опција у Србији за Косово".

Директор Владине канцеларије за сарадњу са медијима Миливоје Михајловића сматра да се ради о „очајничком спину Тачија".

"Као што су пре неки дан измислили информацију да ће се председник састати са Тачијем, тако сад измишљају да је Клинтонова рекла да штеде Тадића. Реч је о очигледном и очајничком покушају Тачија да спиновањем у медијима сакрије прави разлог проблема на Косову, који су настали покушајем да доведу албанске царинике на Брњак и Јариње", каже Михајловић. Он објашњава да је главни разлог тај што Тачи због криминала мора да ухапси бившег команданта ОВК Фатмира Љимаја!

"Тачи је због тога и отишао у САД како би њихову администрацију покушао да наговори да одложи хапшење Љимаја. Као и сви други потези, и овај покушај Тачија је провидан", наводи Михајловић.

СНП "Светозар Милетић" из Новог Сада упутио је писмо амбасадору Русије, Александру Конузину. 

У писму, које је потписао председник покрета, академик Драган Недељковић, изражава се захвалност амбасадору Конузину што је бранио интересе не само своје, већ и земље домаћина Београдског безбедносног форума. 
Такође, истиче се да је форум организовала једна од "тврђава НАТО, из које се медијски пуца по Србији".
Комплетно саопштење прочитајте ОВДЕ

Двери српске

Конузин: Има ли овде Срба!?

Амбасадор Руске федерације у Србији Александар Конузин на Панелу, у оквиру Београдског безбедносног форума направио је прави скандал. 
Отевши микрофон, Конузин је упитао присутне: 
- Да ли знате да се у овом тренутку у Савету безбедности расправља о Косову, да цариници и полиција Косова иду на прелазе Брњак и Јариње, а да нико од вас присутних то данас није ни поменуо! 
Конузин је рекао да учесници причају о безбедности Русије, а да не размишљају о ономе што се тренутно дешава у Србији. 
- Има ли међу вама Срба? НАТО и Кфор крше мандат и Резолуцију 1244 подршком Албанцима, а вас је баш брига! - рекао је он.
На то је домаћин Панела Иван Вејвода констатовао да је руски амбасадор "уништио конференцију". 
Видно изнервиран, али очигледно испровоциран Вејводином констатацијом, Конузин је упитао: 
- Желите ли да наставим? 
Пошто је публика почела да негодује, руски амбасадор је напустио Форум. 
Према писању „Блица“, Конузин је истакао и следеће: Ми имао исте интересе и бранићемо вашу земље, упркос интересима неких Срба да се ваша земље стави под страну контролу.
Иначе, приштинска страна најавила је да ће сутра преузети контролу над администартивним прелазима Јариње и Брњак.

Погледајте шта је то амбасадор Конузин рекао ОВДЕ

Руски амбасадор у Београду Александар Конузин био је у Дому Војске Србије страшно љут. Јер нико му се није насмешио после његовог ватреног излагања. Следећи дан огласила се једна наша странка саопштењем да је „екселенција Конузин својим наступом увредио Србију и грађане Србије”. Руски је амбасадор, наиме, упитао: „Има ли у дворани Дома Војске Срба?”

Теоретски му се на том питању нема шта замерити, јер у дворани је заиста и било доста странаца, од страних екселенција акредитованих у Београду, до странаца различитих безбедносних профила и провинијенције, од стручњака за проблеме глобалне безбедности до оних који су страшно забринути, јер се забога у Авганистану талибани и муџахедини не воле.

Па су баш сада дошли у Београд да онако, лежерно заваљени у фотеље уз све могуће фине дипломатске манире и финесе, мало проћаскају о свему томе. Без обавезе. Вероватно је све то и наљутило руског амбасадора, па се због њега наљутила једна наша странка.

Без љутње господо, у јуну 2007. амерички амбасадор у Београду Мајкл Полт гостовао је у Трећој београдској гимназији. На школском часу рекао је ученицима и професорима те гимназије „да САД подржавају одвајање Косова од Србије, да подржавају независност Косова, и да је он јако разочаран реториком српских високих политичких званичника када говоре о Косову”. Деца се нису смешила, поставила су екселенцији прилично шкакљива питања, понеки се професор насмешио, онако из куртоазије. Нити једна наша странка није тада реаговала неким саопштењем у којем би поставила питање не „о понижавању Србије”, већ о злоупотреби деце у политичке сврхе.

Неколико дана касније, на коктелу у истом Дому Војске Србије, где је амбасадор Конузин имао свој наступ, дакле на коктелу приликом отварања америчке војне канцеларије у Београду, амерички амбасадор Мајкл Полт је присутним официрима Војске Србије поновио скоро све оно о Косову што је рекао и деци у Трећој београдској гимназији. Наравно, официри нису деца да постављају шкакљива питања о тој теми, ипак је то Дом Војске и госта треба поштовати. Па су сви били раздрагани и многи су се смешили екселенцији Полту. Зачудо, сутра се није огласила нити једна политичка странка да мало приупита екселенцију како то он јавно заговара сецесију дела територије Србије у Дому Војске Србије?

Причамо о неправедном свету и двоструким аршинима које тај свет примењује на нама, а управо код нас неки гаје двоструке аршине.

Лидер Либерално-демократске партије Чедомир Јовановић, изјавио је да је наступ руског амбасадора Александра Конузина на Београдском безбедносном форуму скандал, те да је амбасадор намерно увредио Србију, која је суверена земља, а не његова колонија.

У саопштењу Јовановић констатује да је Србија демократска и суверена земља за коју је неприхватљиво да трпи увреде било ког дипломатског представника, па ни амбасадора Русије у Београду.

Зато се испад амдасадора Конузина којим је намерно увредио Србију, њене институције и грађане, оптуживши их да не воле довољно своју земљу, не сме толерисати и игнорисати, констатовао је Јовановић.

ЛДП очекује хитну реакцију институција и мере које се, по уобичајеној дипломатској и међудржавној пракси, морају предузети после прекршаја амбасадора, каже се у саопштењу. Србија није ничија колонија и амбасадор Русије мора да поштује њену независност и да се држи дипломатског реда.

ЛДП и даље прави јасну разлику између критичког односа према понашању амбасадора Конузина и руској политици, од односа пуног уважавања и поштовања које имамо према тој земљи, њеној историји, култури, грађанима, међународном значају и потенцијалима.

ЛДП подсећа да није први пут да амбасадор Конузин покушава да уређује политичке односе у Србији и на увредљив начин говори о земљи у којој је дипломатски представник. Важно је да институције Србије реагују и спрече даље мешање амбасадора Русије, иначе оваква пракса никада неће престати.

Јавни искази љубави према Србији не могу да сакрију истину да Русија према Србији има врло хладан и неповерљив однос, што најбоље илуструје недавна одлука Министарства спољних послова Русије да нашу земљу стави у ранг Северне Кореје и држава које су претња за међународни поредак, каже се у саопштењу из ЛДП.

Новак Ђоковић најбољи је тенисер планете, то знамо већ неколико месеци, а нову потврду своје позиције у светском тенису Новак нам је дао на УС опену 2011.
Истина, није блистао током целог турнира, али је у двобојима са Роџером Федерером и Рафаелом Надалом демонстрирао све врлине које имају највећи шампиони – сталоженост, храброст, одлучност и упорност. Зато је Ђоковић освојио свој четврти Гренд слем турнир у каријери и наставио једну од најуспешнијих сезона у историји тениса.
Ђоковић је играма током године изградио ауторитет сличан оном који је Федерер имао у периоду своје супериорности. Зато се његов пролазак у полуфинале ниједног тренутка није доводио у питање. Чак и када су противници играли боље, као Долгополов и Типсаревић у првим сетовима, Новак је излазио као победник захваљујући аури коју сада има и психолошкој надмоћи коју та аура доноси.
Капа доле Јанку за приказано у мечу са Новаком, али утисак је да ни здрав не би могао да одигра до краја меча у ултрависоком ритму који је држао у прва два сета.
Не рачунајући импресивни пети сет, полуфинални меч са Роџером Федерером није био толико квалитетан као неки од њихових претходних окршаја. Разлог за то је једноставан – само у петом сету обојица су играли на свом максимуму, први и други припао је Роџеру и игром и резултатом, а Новак је био суверен у трећем и четвртом.
Стиче се утисак да Ђоковић у окршаје са Федерером улази неупоредиво нервозније него што је то случај са осталим мечевима. Некада ту преоптерећеност успе брзо да превлада, као на Аустралијан опену, али на Ролан Гаросу и сада у Њујорку за то су му била потребна пуна два сета.
Та нервоза манифестовала се на више начина у прва два сета – Новакове лоптице биле су и сувише кратке, често током поена није знао жели ли да нападне или само да остане у поену, а ни сервис му није баш најбоље функционисао.

Свебошњачки Сабор Рашке области (Санџака), под контролом Муамера Зукорлића је усвојио је и документ о преименовању Сабора у Народно веће које, треба да припреми отварање канцеларије Рашке области (Санџака) у Бриселу, Вашинтону, Истанбулу и Сарајеву
Свебошњачки Сабор Рашке области (Санџака), који је под контролом главног муфтије Муамера Зукорлића, донео је данас "Декларацију о дискриминацији у Санџаку" којом се од међународних институција тражи заштита, а уколико, како се наводи, власт не промени понашање Бошњаци ће бити позвани на грађанску непослушност и протесте.
Сабор је усвојио и декларацији о преименовању Сабора у Народно веће Санџака које, између осталог, треба да припреми све неопходно за отварање канцеларије Санџака у Бриселу, Вашинтону, Истанбулу и Сарајеву. У декларацији о дискриминацији, чији је текст достављен медијима, Сабор тврди да је дискриминација у Санџаку присутна у свим сферама живота. Наводи се да је агресија на Исламску заједницу 2007. године била организована с цијем урушавања основног стожера опстанка Бошњака, а напад на исламску веронауку је означен као непријатељски чин који се спроводи с циљем православизације муслиманске деце.
"Од мешихата Исламске заједнице тражимо да приступи доношењу фетве о верској валидности веронауке у постојећим околностима. Деловање надлежних министарстава, школских управа и директора школа против исламске веронауке непријатељски је чин према припадницима бошњачког народа", наводи се у Декларацији о дискриминацији.
За вакуфску (задужбинску) имовину се наводи да представља светињу и основ очувања духовног и културног идентита Бошњака Санџака. Оспоравање постојања Бошњачког националног већа, које је Бошњачка културна заједница, листа чији је носилац био Зукорлић, формирала јула прошле године, доживљава се као програм власти са циљем "слабјења и елиминације бошњацког утизаја и постојања у Санџаку".

Хашки трибунал  је осудио на 27 година затвора бившег начелника Генералштаба Војске Југославије Момчила Перишића. С обзиром да је тужилаштво првенствено хтело да осуди Перишића на доживотну робију, одлука суда изгледа готово хумано: имајући у виду да је оптужен за злочине против човечности и ратне злочине. После ове пресуде, поново се јавио осећај да Хашки трибунал  још једном игнорише здрав разум у корист политичке сврсисходности. У то је уверен и српски војни аналитичар Милован Дрецун:
Оно што је евидентно да је садржина подигнутих оптужница показала да се трибунал ослања на познат извештај америчке ЦИЕ почетка 90их година о наводној кривици Срба за изазивање југословенске кризе, а посебно за грађански сукоб у Босни и Херцеговини. У тим проценама ЦИА је одмерила да Срби сносе 70 одсто кривице, Хрвати 20 одсто, а муслимани 10 одсто. И управо та монтирана процена искоришћена у припреми оптужби Хашког трибунала против највећих представника Срба, међу којима свакако и Момчило Перишић као једно време командант Војске Југославије.  Пракса трибунала јасно показује да трибунал има један задатак и циљ, да кривицу за сва зла од разбијања тадашње СФРЈ преко изазивања грађанских ратова до агресивних напада 1999. године приписује Србима. Оптужбе и суђења највећим војним и политичким руководиоцима српског народа. Па онда увођење командне одговорности, манипулација српским национализмом и концептом Велике Србије, који се приписује како државном руководству, тако и највећим научним, културним и државним институцијама САНУ. Воде управо ка наметању колективне одговорности српског народа. Евидентно је после толико година рада Хашког трибунала да следеће политику управо оних међународних чинилаца, који га највише финансирају и подржавају. Хашки трибунал је досада подигао оптужнице  само против највећих политичких и војних личности тадашње Савезне Републике Југославије, Републике Српске и бивше Републике Српске Крајине. Док највећи руководиоци босанских муслимана, Хрвата, као што Изетбеговић, Фрањо Туђман, као и албанске вође терористичке ОВК и даље практично уживају  заштиту Хашког трибунала.

Нови шеф делегације ЕУ и специјални представник Уније у БиХ Петер Соренсен изјавио је јуче у Сарајеву да је ЕУ ојачала своје присуство у БиХ како би помогла њеним грађанима и лидерима да убрзају европски пут БиХ. Он је демантовао наводе појединих медија да је рекао како је Дејтонски споразум ствар прошлости, рекавши да „није могао то рећи када је Савет ЕУ у потпуности предан реализацији Дејтона”.
Соренсен је на првој конференцији за новинаре, коју је одржао одмах пошто је званично преузео дужност, казао да је главни циљ ЕУ у БиХ интензивирање рада са свим партнерима у овој земљи.
„Краткорочно желимо да се фокусирамо на пружање помоћи властима како да испуне све што је потребно да би Споразум о стабилизацији и придруживању ступио на снагу”, нагласио је Соренсен.
Он је напоменуо да то подразумева да би претходно морао да буде „испуњен” и привремени Споразум о стабилизацији и придруживању, односно да се усвоји закон о државној помоћи и спроведе одлука Суда у Стразбуру у случају „Сејдић-Финци”.
Наглашавајући да је ЕУ спремна да помогне и у попису становништва, Соренсен је рекао да ће „све” радити у „партнерству” са институцијама БиХ, напоменувши да је његова улога да „у фокус политичких дискусија у БиХ донесе план ЕУ”.
Новоименовани шеф делегације ЕУ и специјални представник Уније потврдио је да према БиХ могу бити уведене санкције и да ту могућност третирају и закључци Савета ЕУ о БиХ из марта ове године.
„Уколико буде угрожен устав, ЕУ може да предложи чланицама увођењерестриктивних мера”, навео је он.
Коментаришући ситуацију у вези са формирањем власти у БиХ, Соренесен је истакао да његова улога „није да буде посредник политичким лидерима”, које је позвао да ураде свој део обавеза.