Иако датум геј параде још није одређен, у српској јавности се увелико води полемика да ли је парадирање лезбијске и геј популације пожељно и ове године. У томе предњаче политичари, пре свих градоначелник Београда Драган Ђилас и лидер социјалиста, министар полиције Ивица Дачић.
Први човек престонице забринут је за безбедност грађана и имовине, док први полицајац Србије неће да се све свали на плећа момака у плавом, па макар имали и јунака као оног пајкана што је једног од хулигана прошле јесени бесно прекорео: "Мој Београд си дошао да рушиш!?", а неко као случајно све то забележио мобилним.
И док сви знају да Ђилас, Дачић и Динкић (овај последњи параду доживљава као егзибиционизам), увелико воде кампању за претежно конзервативно српског бирача, власт нам је по ко зна који пут наметнула тему која није ни близу суштинских проблема друштва и државе.
Уместо оне "село гори, а баба се чешља", могло би се комотно рећи "Србија гори, а педери парадирају". Неки ће узвикнути: "А људска права, тим људима су угрожена права!"
У праву су ако их неко малтертира, исмева, понижава, избацује са посла или јавног места само зато што су упадљиво феминизовани или у случају жена мушкобањасти. Али, то се дешава и хендикепираним особама, људима који муцају и који су разроки. Чудно, али они немају потребу да на дискриминацију указују парадом на којој ће се и буквално разголитити. То право очигледно изборили су само људи другачије сексуалности, истовремено тврдећи да је то да воле исти пол ствар њиховог опредељења.
Ако пак тврде да су дискриминисани, као што не сумњам да има таквих случајева, онда је нејасно зашто се опредељују за понашање које их доводи у неравноправну позицију у друштву. Или су мазохисти који воле да буду малтретирани или су се са тим родили? Пошто је аспурдно да се ради о овом првом, биће да је сексуалност урођена и да нико не бира да буде геј или хетеро. Према томе, нема сексуалног опредељења, већ урођене сексуалне потребе.