Прилози

Станко Суботић Цане, којем се пред Специјалним судом суди за шверц цигарета, данас је оптужио председника Србије Бориса Тадића да стоји иза свих напада на њега, наводи С медиа. Суботић се путем видео-линка из Женеве укључио у конференцију за штампу коју су организовали његови адвокати у Медија центру у Београду.
"Тадић то ради заједно са својим друговима и сарадницима који имају личне интересе да будем уништен", рекао је преко видео-везе Суботић.
Према његовим речима , ти "Тадићеви другови" су, како је набројао, "Срђан Шапер, Небојша Крстић, Александар Тијанић и њихови финансијери (бизнимени) Милан Беко, Мирослав Мишковић и Војин Лазаревић, као и делови Милошевићевих структра државне и војне безбедност, који су се угнездили у ДС и Кабинет Председника".
Суботић је рекао да правосуђе у Србији фунциониште тако што се Тадићеве "жеље и захтеви директно преко шефа Кабинета Микија Ракића наредбодавно спроводе на министарку правде Снежану Маловић, државног секретара Слободана Хомена и специјалног тужиоца Миљка Радосављевића". Говорећи о, како је оценио, мотивима председника Србије да га криминализује, Суботић је рекао:
- После смрти премијера Зорана Ђинђића Демократска странка ми је окренула леђа, иако сам их годинама финансирао и помагао. Тадићу одговара да будем криминализован, јер ће тако бити потврђена теза да је Ђинђић био окренут криминалу!
Суботићу, према речима његовог адвоката Радослава Тадића, суд није дао могућност да изнесе своју одбрану, па ће то учинити на овај начин јер пре завршетка суђења које је у завршној фази жели да упозна јавност са тачним чињеницама.

Чарлс Кејтер (34) из Чарлстона у САД постао је звезда на Јутјубу пошто је снимио неколико видеа у којима представља своје виђење Србије. Револтиран лошим стварима које је слушао о нашем народу и земљи Чарлс је одлучио да посети Србију за утиске из прве руке, а сада је спреман да се пресели у Зрењанин.
Први сусрет са Србијом Чарлс имао је преко групе "Мрзим САД" на друштвеној мрежи Фејсбук.
"Александар из Зрењанина оставио је коментар на тој страници и ја сам му послао поруку да сам Американац, да се не поносим стварима које је моја земља радила, али да ми се није допао његов коментар. Међутим, брзо смо се спријатељили и пожелео сам да дођем у Србију. Када сам то саопштио пријатељима и породици, рекли у ми да сам луд, да Срби мрзе Американце", испричао је Чарлс за "24 сата".
Први пут је у Србију дошао у мају прошле године и већ после пар дана се заљубио у земљу.
"Већина Американаца када размишља о Србији мисле на ратну зону и геноцид. То је веома тужно и тотално погрешно мишљење, али за то су криви светски медији", објашњава Кејтер.
Желео је да упозна све пријатеље које је стекао преко Фејсбука па је обишао Нови Сад, Београд, Елемир, Меленце, Ечку, Зрењанин, али се спустио и јужније да види Ниш, Пирот, Блаце.
"Србија је прелепа. Са много воћњака, њива, брда, потока, а грађевине су уникатне. Али оно најбоље у вези са Србијом су људи. Никад нисам могао ни да сањам да ће ме тако прихватити. Сви су ме примили у своје домове. У Америци одседаш у хотелу, али овде људи неће ни да чују за то. Јео сам фантастичну храну и пио доста ракије. Жене овде су ме третирале као свог сина. Оперу ми веш, увек се брину за моју безбедност, где идем, с ким ћу бити. Третирају ме као филмску звезду", додаје Чарлс.

* Датум преузимања прелаза није утврђен, кажу у Еулексу * Приштина диже тензије и опипава пулс Београда, тврде у Влади Србије * Реакција НАТО по кратком поступку, упозорава Рада Трајковић * Ми смо чули за акцију 15. септембра, кажу Срби са севера КиМ
Најаве „нових насилних акција Приштине“, „долазак косовских цариника на прелазе Брњак и Јариње мимо бриселског договора, вести о Еулексовом заузимању судова и царине идуће недеље у договору с Београдом, политички аналитичар Душан Јањић назива „серијом опасних вести“. Дилема је само да ли оне указују на опасност од евентуалне „косовске Олује“ или на покушаје Београда, Приштине, па и ЕУ, да питање царина и правосуђа, уз медијску логистику, изгурају у врх преговарачких приоритета бриселског дијалога.
Државни званичници Србије негирају да на било који начин подржавају једностране акције Приштине, за коју тврде да, без сагласности Београда, планира да насилно постави своје царине на прелазима на северу КиМ. Иако поједини политички кругови у Београду очекују да ће се на северу преко барикада „разговарати“ до почетка предизборне кампање у Србији, посланик Јединствене српске листе у косовском парламенту Рада Трајковић упозорава да би НАТО ускоро могао да по кратком поступку реши ситуацију.
Ирина Гудељевић, портпарол Еулекса, негира писање Данаса да Мисија ЕУ, у договору с Београдом, планира да 12. септембра преузме судове у северном делу Косовске Митровице, а четири дана касније и прелазе Брњак и Јариње.
- Еулекс не може да се преузме судове, јер је у њима од 2008. Нешто друго је повратак локалног судског особља, о чему наша мисија не одлучује. То је питање договора Брисела, Приштине и Београда. Што се тиче прелаза, они су сада војна зона, а датум када ће их преузети Еулекс још није утврђен - изјавила је за Данас Ирина Гудељевић, али није могла да коментарише спекулације да ће убудуће сва роба из Србије на КиМ ићи преко прелаза Мердаре.

САД траже од Србије да прихвати генетски модификовану храну - и то је наводно услов за пријем у Светску трговинску организацију (СТО).
Од јуна 2009. године, у Србији је на снази закон којим се забрањују производња и промет генетски модификованих организама (ГМО) у комерцијалне сврхе. Својевремено је, међутим, Министарство пољопривреде САД објавило информацију да српско Министарство пољопривреде намерава да измени тај закон, јер би он могао да постане препрека уласку Србије у СТО.
Србија у тој организацији тренутно има статус посматрача који је на добром путу ка чланству. То се види из документа саме СТО која је у марту ове године "поздравила интензивирање напора Србије у прилагођавању својих правних одредби правилима СТО" и на својој интернет страници навела речи вође преговарачког тима Србије Весне Арсић, која сматра да је пријем Србије у СТО "веома важан за њену земљу".
Да ли је један од услова за пријем у ту организацију и измена Закона о забрани генетски модификованих намирница? Влада Србије сама није наговестила да ће мењати постојећи закон, штавише, она још тврди да је њена политика "очување и афирмација Србије као земље у којој се производи здрава храна" као и да "ни у једној европској земљи није дозвољена употреба генетски модификоване хране".
Ипак, како наводи "Дојче веле", ситуација је нешто другачија. У ЕУ је дозвољена употреба читавог низа генски модификованих организама и то као животних намирница, средства за храњење домаћих животиња и за сејање и сађење.
У такве спадају кромпир, соја, кукуруз и парадајз. Обележавање тих намирница регулисано је националним законима на основу препорука ЕУ. У Немачкој све то надгледа Савезни завод за заштиту потрошача и безбедност животних намирница који је потрошачима на располагању за сва питања која их муче - од правних одредби до здравствених проблема.

Како су некада страна посланства морала да се труде да сазнају нешто о нашој државној политици. Шта све није рађено и каква су се све чуда чинила? Колико је ту било уложено шпијунског рада, префриганог намамљивања, подметнутих љубавница, опијања, и чега све не. Од страних служби заврбовани државни функционери били су на великим мукама и у сталном страху да не буду откривени и ухапшени. Неки од њих су имали проблеме и са властитом савешћу. Колико је само књига написаних и филмова снимљених на ову тему.
Данас, ништа од свега тога. Стране амбасаде у Србији немају потребу за посебним шпијунским мрежама и обавештајним радом. Посебно не она америчка. Нема више потребе за скривањем. Код страних амбасадора велика је гужва. Сви српски политичари, осим једног јединог - Војислава Коштунице - напросто се утркују ко ће први стићи. Пре свега до америчког, а затим и до неког другог западног амбасадора, намерни да му искажу лојалност, да се повере, потраже савет, да се додворе, улагују, подилазе, клевећу и вређају свој народ или, пак, оговарају једни друге.
Али пре и изнад свега долазе да приме налоге од оних који су их и довели на власт, чинећи то против воље овог народа и на основу грубог и криминалног фалсификата воље бирача. Све се то чини под пуном заштитом полиције и наших специјалних служби. Наше телевизије и медији сваког боговетног дана с поносом представљају наше политичке лидере који су ништа друго до банални цинкароши и огавне улизице туђина.
Суочени смо и са јединственом појавом: наши политичари напросто цепте од искрености према страним амбасадорима, али зато страсно и доследно лажу свој народ. Без икаквог стида и срама они су пресрећни што могу да испуне налоге и наредбе страних држава и служби, пре свих америчких. Просто се такмиче у слугерањској ревности.

Ко је једанпут гледао хрватски ТВ дневник или слушао неко службено саопштење које се односи на Републику Србију, њене институције и водеће политичке личности, могао је да се увери како се хрватски медији и државно-политички званичници обраћају ,,србијанским” властима. Ко није више пута погледао водећи медиј у Хрватској, нека буде сигуран да је такво именовање континуирано, доследно и без случајне грешке да сепо неки пут каже ,,српски”. Зашто хрватска политичка и културна елита упорно разликује ,,србијански” и српски етноним? Али и у понеком бошњачком дискурсу чујемо ову разлику. А има и Црногораца који неће да изостану из ове игре са именом једне нације.
По једном великом филозофу, ,,свет је дат у језику”. Језиком именујемо и означавамо стварност и тако се у њој оријентишемо. Значења једног језика стварају се историјом, она се вежбају и уче, садрже напетост између речи, мисли, саопштења, скривања. Значења језика се тешко откривају, али то не значи увек и у свакој прилици.
Тако, није баш потребно велико социолингвистичко знањe да би се открила политичка порука са ХРТ, у говору чланова Владе Републике Хрватске а и опозиционара Данијела Срба из Хрватске странке права. Хрватска службена и неслужбена јавност овим одвајањем србијанског од српског хоће да означи разлику између Срба у Србији и Срба изван Републике Србије. Потребно је ,,образовати” сопствену јавност али и како-тако утицати на Србе да ову разлику на свој рачун прихвате.
Ова језичка игра са именовањем Срба као Србијанаца која долази из Хрватске заправо је наставак оне српске и хрватске лингвистичке историје у којој је дошло до преименовања српског језика. Према историјским изворима хрватски културни кругови се почетком 19. века, када је угарска влада 1827. увела мађарски језик у хрватске школе, окреће ,,илирској браћи”, Јужним Словенима тј. Србима.

Српско национално Веће северног Косова и Метохије затражило је 3. августа смену шефа преговарачког тима Београда Борка Стефановића "због штете коју је нанео Србима на Косову и Метохији".
"С обзиром на чињеницу да је прихватањем царинског печата Косова угрозио наше виталне интересе, одузео нам слободу и одвојио нас од државе Србије мора да оде са тога места", рекао је на конференцији за новинаре у Косовској Митровици председник СНВ-а северног Косова и Метохије Милан Ивановић.
Он је критиковао државну политику коју актуелно руководство Србије води према својој јужној покрајини и последње потезе и изјаве председника Бориса Тадића везане за ситуацију на Косову протумачио као део предизборне кампање.
Ивановић је позвао потпреседника Владе Србије Ивицу Дачића да се заложи како би наша Влада затражила од Руске Владе и Амбасаде да се на Косово врати руска војска у саставу снага КФОР-а.
"Очекујемо од Дачића да напусти власт с обзиром да је јасно оценио да се водила лицемерна политика према Косову, чиме би потврдио своје ставове и опредељења, а ми били сигурни да ово нису само његови предизборни ставови", рекао је Ивановић.
Он је изразио очекивање да ће о питању косовских печата расправљати и посланици у Скупштини Србије, да ће како је рекао и опозиционе партије коначно почети да разговарају о најважнијим државним и националним питањима а не да чекају и у тишини дозволе наставак свих негативних трендова.
СНВ неће прихватити наметање печата
Став СНВ-а је да српски народ на Косову и Метохији неће прихватити наметање решења попут царинског печата већ ће тражити да се о томе изјасни Скупштина Србије рекао је Милан Ивановић.

Један од најбољих босанскохерцеговачких глумаца свих времена Јосип Пејаковић својевремено је изјавио у једном интервјуу: „Ако је Сарајево мултиетнички град, онда је то најбољи одраз једне лажне слике о нама која се непрекидно шаље у свет”.
У истом том интервјуу Пејаковић је казао да „није” мултиетничност Бегова џамија, ни Катедрала, а ни Саборна црква, „мултиетничност су људи” који живе у том граду, а не објекти, који су „само сведоци” да је то „некад” био мултиетнички град.
Данашња мултиетничност, не само Сарајева него целе Федерације БиХ (ФБиХ) толико је „јака” да Срба који су ту живели вековима практично више нема, или су сведени на минимум.
У Сарајеву, на пример, у којем је пре рата живело око 160.000 Срба, тренутно има двадесетак хиљада припадника српске националности, углавном старије доби. Из овог града „исцурили” су и Хрвати, остало их је, како то неки кажу „тек толико” да им се не заметне траг.
Обавезујућа одлука Уставног суда БиХ о конститутивности народа поштује се у ФБиХ толико да је „слика” националне структуре запослених у овом ентитету, у најмању руку, суморна и поражавајућа, јер међу запосленима Срба такорећи нема.
Драгомир Ковач, секретар Министарства за људска права и избеглице БиХ, за „Политику” наводи да се ситуација годинама „није” битније променила и да је и данас у ФБиХ, као што је то било и 2009. године, „запослено мање од два одсто Срба”. Према његовим речима у тамошњим институцијама ради нешто више од четири одсто припадника српске националности.
Има безброј примера који потврђују да је ФБиХ постала ентитет једног, бошњачког народа, у којем се свесно „газе” легитимна и уставна права Срба, као и Хрвата и у којем се о националном балансу по попису становништва из 1991. године радо говори „само” онда када се „напада” Република Српска.

Црногорски адвокат Ана Коларевић покушаће да пред домаћим и међународним судовима врати одузету имовину у Црној Гори династији Карађорђевић и на тај начин исправи вишедеценијску неправду према наследницима ове династије, баш како је то недавно учињено према династији Петровић.
Ана Коларевић, сестра бившег председника Владе Црне Горе и лидера владајуће Демократске партије социјалиста, у избору светског магазина „Ворлд фајненс”, проглашена је за најбољег адвоката у Црној Гори за 2010. годину, па се верује да је и та титула додатно препоручила наследницима династије Карађорђевић.
Наследници српске краљевске породице, пре две године су затражили од владе Црне Горе, о чему је „Политика” прва писала, да им се врати имовина која је припадала њиховим прецима, али њихов захтев је прво прећутан, а онда је уследио негативан одговор. У то време премијер је био Ђукановић.
Видевши да неће лако ићи повраћај вила, имања, резиденција одузетих Титовим указом из 1947. године, са влашћу у Црној Гори Карађорђевићи су се обратили Међународном суду у Стразбуру преко једне угледне адвокатске куће из Америке, чији је део тима и Коларевић.
Породица Карађорђевић тражила је од владе Црне Горе да јој врати сву имовину у Црној Гори која јој је припадала пре национализације.
На списку, односно захтеву за повраћај који су Карађорђевићи доставили званично влади, захтева се повраћај елитне Виле Милочер, која је била летњиковац краљевске породице, затим једну од најлепших црногорских плажа недалеко од Светог Стефана – Краљичину плажу и Краљеву плажу, као и двеста парцела у околини Светог Стефана, Милочера и Будве, које су биле у њиховом власништву. Карађорђевићи истим захтевом траже да им буду враћене и две зграде на Цетињу – Зграда српског посланства, у којој је рођен краљ Александар, и зимска резиденција Карађорђевића Љесковац на Ријеци Црнојевића. У првој згради је рођен краљ Александар Први, син краља Петра и краљице Зорке, кћерке краља Николе и краљице Марије.

Ни Ајрин није могла да помогне српској дипломатији у покушају да у Савету безбедности прогура осуду упада Тачијевих специјалаца на север Косова. Ураган је померио за дан седницу на Ист риверу, али није променио и распоред снага у СБ УН.
Већина амбасадора је позвала на уздржаност и подржала наставак дијалогa обе стране, али руски предлог да се осуди једнострани потез Приштине као што се и очекивало није прошао.
Иако је нови шеф Унмика Фарид Зариф констатовао да су припадници Росу без упозорења и без координације са међународним снагама покушали да освоје административне прелазе, Едита Тахири ће сутра у Бриселу када буде села за сто имати јачу преговарачку позицију од Борислава Стефановића.
Приштина је у Њујорку захваљујући својим менторима прошла без осуде и тиме стекла дипломатску предност над Београдом.
Да ли је наш шеф дипломатије знао унапред за такав исход седнице?
Јесте. Да ли је то знао и Виталиј Чуркин када је подносио Нацрт председничког саопштења за које је потребан консензус свих земаља у СБ УН да би био прихваћен? Јесте.
Зато изјава Вука Јеремића да је разочаран што Савет безбедности није усвојио руски предлог којим се осуђује Приштина више личи на невешто правдање него на јасно образложење зашто смо претрпели неуспех.
Да ће Хашим Тачи бити амнестиран зато што је 25. јула послао специјалце на север КиМ могло се претпоставити неколико дана после избијања кризе на северу. САД, Француска и Велика Британија су спречиле Јеремића да изнесе своје аргументе на консултацијама у Савету безбедности, иако је реч о уобичајеној дипломатској пракси.