Редови које читате настали су у исто време док је гвоздена Ангела Меркел у Београду завртала руку председнику Србије Борису Тадићу. У ствари, био је то класичан нокаут, ударац у браду ионако грогираног човека који већ годинама тумара по балканској и европској политици као мачка у замраченој соби.
Меркелова је Тадићу најпре у четири ока саопштила оно што он одавно зна, а онда га је узела за руку, извела пред неколико десетина новинара и поновила услове које Србија мора да испуни ако жели кандидатуру за чланство у Европској унији. Обратите пажњу, ради се само о кандидатури, кад на ред дође чланство, ако икада дође, ту ће тек да лете зуби и перје.
Најутицајнија и свакако најмоћнија жена на свету Ангела Меркел саопштила је Србима, преко оних које су Срби изабрали да им кроје животе, како ЕУ има своја правила која се без питања и гунђања морају да поштују. Једно од тих правила подразумева пуну сарадњу чланице ЕУ (или кандидата за то чланство) са државама у окружењу.
Да не би било забуне, Меркелова је била сурово прецизна и јасна: Србија мора да уважи и прихвати Косово као независну, међународно признату државу. Већ чујем оне који вичу да канцеларка Немачке то никада није изговорила. Тачно, није.
Меркелова је Тадићу саопштила да убудуће не сме да се диже иза стола на неком међудржавном скупу уколико за сто седне представник Косова; да укине паралелне српске институције на северу Покрајине и да Србија мора да прихвати све материјалне симболе "државе Косово" као што су царина, ауто-ознаке, печати, дипломе, пасоши, слободу кретања људи и робе... све што подразумева сарадња двеју држава.
Шта је ово ако није захтев за признање Косова и Метохије као независне државе?
Хоће ли Србија, преко свог председника, све то да прихвати? Наравно да хоће.